Da li čitate mejlove na godišnjem odmoru?

„Na odmoru sam i ne mogu da pročitam vaš mejl. On će biti obrisan. Molim vas, kontaktirajte Hansa ili Moniku, ukoliko je zaista važno, ili mi ponovo pošaljite mejl kada se vratim na posao. Hvala.” Ovakav odgovor će dobiti svako ko bude poslao elektronsko pismo menadžmentu nemačkog proizvođača automobila „Dajmlera” za vreme godišnjeg odmora. Iako su zahvaljujući tehnici u mogućnosti da čitaju poštu i dok se opuštaju na obali mora, poslodavac je odlučio da na ovaj način zaštiti zaposlene od poslovnih briga verujući da se niko neće ljutiti zbog ovakvog obaveštenja. Naprotiv – mnogi će poželeti da i njihova firma postupi na isti način, o čemu svedoče pozitivni komentari na „Tviteru”, prenosi Politika. Ovakav potez „Dajmlera” usledio je posle istraživanja koje je kompanija sprovela u saradnji sa psiholozima Univerziteta u Hajdelbergu, objavio je Bi-Bi-Si u onlajn izdanju. Na osnovu dobijenih rezultata, počeli su da ohrabruju menadžere da uspostave što bolju ravnotežu između posla i privatnog života, pa čak i da se posvete sebi kada nemaju sastanke, da bi tako nadoknadili vreme koje provedu u kancelariji radeći prekovremeno.

„Dajmler” nije usamljen primer. I u konkurentskom „Folksvagenu” su još pre više od dve godine odlučili da delovima rukovodstva u fabrikama u Nemačkoj uskrate prijem i slanje elektronske pošte pola sata po završetku radnog vremena sve do pola sata pred početak nove smene. Slično pravilo važi i u „Dojče telekomu”, dok je nemačko ministarstvo rada pre četiri meseca zabranilo menadžerima da kažnjavaju radnike ukoliko ne odgovaraju na pozive upućene posle radnog vremena, osim ako nije reč o vanrednim okolnostima.

Ove mere usledile su posle žalbi zaposlenih da ne postoji granica između posla i slobodnog vremena: kod mnogih poslova prijem i slanje mejlova ne prestaje odlaskom iz kancelarije. Organizacije za zaštitu prava radnika konstatovale su da je za zdravlje i radne sposobnosti zaposlenih loše da budu 24 sata na raspolaganju firmi, pa je jasno da iza ovih poteza ne stoje altruističke pobude već želja poslodavaca da na duge staze sačuvaju radne sposobnosti zaposlenih.

Mnogi, međutim, smatraju da ovakva ograničenja nisu rešenje i da treba raditi na tome da radnici uspostave što bolju ravnotežu između privatnog i poslovnog života. Drugi tvrde da ta granica više i ne postoji, jer su „pametni” telefoni, prenosivi računari i mobilni internet promenili koncept radnog vremena i način korišćenja odmora.

Foto: photostock / FreeDigitalPhotos.net