Obilne kiše predvideli još 1995.

Poplave trenutno odnose ljudske živote i nanose ogromnu materijalnu štetu, a da se još nisu osušile kuće poplavljene oko Uskrsa. Zimus je bilo malo snega sa temperaturama iznad proseka, dok nas je 2012. zahvatio ledeni talas sa velikim snegom koji je odsekao ljude u planinskim selima i doneo đacima vanredni zimski raspust. Prošlog avgusta Balkan je bio najtoplije područje u Evropi sa 41 stepen Celzijusa, koliko je mereno u Mostaru i Podgorici.

Krajem aprila, BiH je bila domaćin konferencije direktora Nacionalnih hidrometeoroloških zavoda jugoistočne Evrope. Na skupu u Banjaluci čulo se da su poplave koje su zahvatile region simptomi procesa promene klime zbog globalnog zagrevanja.

Širom sveta poslednjih godina beleže se hidrometeorološke pojave koje naučnici povezuju sa najavljenim klimatskim promenama, upozoravajući da su ekstremne vremenske prilike u raznim delovima sveta „nova normalnost” koja se stvara. Meteorolozima se može prigovoriti da nisu uvek precizni, ali klimatolozi su dobro predvideli učestalost obilnih kiša. Kao dokaz da se naučna predviđanja i te kako ostvaruju „Njujork tajms” navodi jedno iz 1995. „Raspoloživi podaci ukazuju da će zagrejana planeta iskusiti učestalije obilne padavine, povezane sa intenzivnijim hidrološkim ciklusom i povećanim kapacitetom toplije atmosfere da zadržava vlagu”, napisali su pre 20 godina australijski naučnici, na osnovu podataka iz osamdesetih godina 20. veka.

Obilnije kiše kao posledica toplije atmosfere pojavljuju se kao konstanta u raznim naučnima predviđanjima. Prognoze su zasnovane na fizici: ugljen-dioksid zagreva niže slojeve atmosfere koja onda zadržava više vlage, a kako se zagreva i površina okeana, više vlage isparava.

Poslednjih godina je očigledno da su sve učestalije takve nepogode. U američkoj državi Vašington početkom godine je celo naselje zatrpano odronom. Kolorado je teško poplavljen 2013, Nešvil 2010, a Atlanta 2009. Na severoistoku SAD količina padavina je povećana za 71 odsto od sredine 20. veka. Australiju su 2010. pogodile najteže poplave za poslednjih 50 godina.

Vlada SAD je pre desetak dana objavila obiman naučni izveštaj koji pokazuje da klimatske promene nisu problem budućnosti, jer su već stigle u svačije dvorište. Vreli talasi traju duže nego što bilo koji živi Amerikanac pamti, kiše su obilnije, zime kraće i toplije, a sezonske alergije traju duže.

Naučnici su ustanovili da je navedene promene izazvao porast temperature od 1,9 stepeni Farenhajta iznad američkog kopna u poslednjih sto godina. To je manje od petine Celzijusovog stepena, ali su posledice veoma vidljive.

U dugoročnoj proceni Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) iz prošlog juna navodi se da će Stari kontinent u budućnosti češće biti pogođen poplavama, delimično i zbog klimatskih prolema.

Inače, najviše troškova od prirodnih nepogoda u Evropi izazivaju poplave, a ti troškovi stalno rastu od 1980. Prošlog juna u poplavama u centralnoj Evropi poginulo je najmanje 11 osoba, a samo u Nemačkoj je evakuisano 11.000 ljudi. Pogođeni su i Češka, Austrija, Slovačka i Mađarska. Osim klimatskih promena koje utiču na ovu pojavu, sve veći troškovi proteklih decenija mogu se pripisati i tome što više ljudi živi u plavnim područjima, zaključila je EEA.

Klimatske promene rizik za nacionalnu bezbednost SAD

Beta / Milan Obradoviæ

Ubrzana stopa klimatskih promena predstavlja ozbiljan rizik za nacionalnu bezbednost i može da izazove globalne političke sukobe, navodi se u izveštaju organizacije za vojna istraživanja koju finansira Vlada SAD. Suše na Bliskom istoku i u Africi vode ka sukobima oko hrane i vode i eskalaciji dugogodišnjih etničkih tenzija. U priobalnim delovima Indije i Bangladeša zbog ugroženog stanovništva i snabdevanja hranom moguć je novi talas izbeglica, navodi se u juče objavljenom izveštaju Vojnog savetodavnog odbora.

Kao primer se navodi da širenje Sahare kroz Mali ostavlja gladne farmere i da je možda doprinelo džihadističkoj pobuni u ovoj afričkoj zemlji 2012.

Američki državni sekretar Džon Keri nagovestio je da će ovaj dokument uticati na američku spoljnu politiku.

„Plemena se već ubijaju oko vode. Pomislite šta će se desiti u slučaju masovnog raseljavanja ili isušivanja vode u Nilu i drugim velikim rekama. Obaveštajna zajednica to shvata ozbiljno i delovaćemo po tom pitanju”, rekao je Keri.

Pentagon je potvrdio da će izveštaj uticati na vojnu politiku.

Novi izveštaj je dopuna onog iz 2007, prve velike studije koja je ustanovila vezu između klimatskih promena i nacionalne bezbednosti.

Izvor: Politika.rs