Venera zbunila naučnike

Prva precizna merenja Venere napravili su sateliti Magellan i Venera koji su radarom istražili površinu ove još uvek misteriozne planete. U četiri godine Magellanove misije istraživači su ustanovili kako Venerin dan traje nešto duže od 243 Zemljina dana.

Upoređivanjem tih podataka i novih, koje je poslao Venus Express, ustanovljeno je kako se rotacija Venere drastično usporila u jako kratkom periodu.

Naučnici su prvobitno pomislili kako je reč o grešci na senzoru, ali dalja ispitivanja su pokazala kako su instrumenti potpuno ispravni.

Teorije o uzroku ove pojave se množe, ali konkretnog odgovora još nema.

Naučnik Ozgur Karatekin sa Kraljevske opservatorije u Belgiji predložio je teoriju o kratkotrajnim varijacijama Venerine orbite. U dužem periodu, uverava Karatekin, brzina rotacije planete oko svoje ose bi trebalo da se ujednači.

Ali to je samo jedna od teorija, pa tako noviji modeli Venerine atmosfere pokazuju kako bi ta planeta mogla da ima decenijama duge vremenske cikluse koji bi takođe mogli da imaju uticaj na rotaciju planete.

Raspravlja se i o Zemljinom uticaju na nagib Venere kada ih orbita oko Sunca dovede u blizinu. Rotacija Venere, osim zanimljive zagonetke predstavlja i praktičan problem, pošto 'kriva' rotacija te planete može ozbiljno poremetiti sletanje istraživačkih sondi na njenu površinu.