On "hakuje" sopstveno telo

Foto: MattysFlicks / Flickr.com

Svako jutro počinje šoljom crne kafe i komadom putera, a pije i lekove koji navodno usporavaju starenje.

Tako izgleda život Dejva Espreja koji je jedan od nove grupe ljudi – biohakera, opsednutih da sebe učine bržim, pametnijim i snažnijim.

Oni doslovno primenjuju najnovija znanja iz oblasti medicine i tehnologije, verujući da time mogu usporiti starenje, unaprediti svoje fizičke i mentalne performance i produžiti život. Esprej se pridržava smernica ekstremne verzije paleo dijete, bez laktoze, koja dobija sve više pristalica.

“Procvat na polju visokih tehnologija je prilično dosadan ako imamo u vidu šta se zbiva sa biohakovanjem”, kaže Esprej.

“Biohakovanje je umetnost preuzimanja kontrole nad sopstvenom biologijom. To činite tako što menjate vaše okruženje, ali i vas iznutra”.

On trenutno u Los Anđelesu drži drugu godišnju konferenciju posvećenu ovoj temi, čiji je cilj da “običnim” ljudima predstavi “budućnost tehnologija biohakovanja”.

On čak ima i firmu koja prodaje najneverovatnije uređaje čiji je cilj da telo u što kraćem roku učine što "savršenijim".

Esprej je postao zavistan od te ideje, nakon što ga je vođenje sopstvene softverske kompanije učinilo bogatim, ali nesrećnim.

Dostigao je 130 kilograma i "lutao zamagljenih misli svakog dana".

Dao je više od 300.000 dolara da “hakuje” svoje telo, a sada vodi carstvo u kom podučava sledbenike o novom načinu života.

Takođe, on nudi i bizarne proizvode i preparate, kakav je respirator, koji ljudima omogućava da dišu poput sportista i vibrirajuće ploče za koje tvrdi da su ih izmislili ruski kosmonauti, kako bi pomogli ljudima da dostignu više mentalno i fizičko stanje.

“Novi način da postanete savršeniji je da prikupite podatke i radite tačno ono za šta se već zna da funkcioniše. Mnogi ljudi rade stvari koje ne deluju i nastavljaju s tim, jer nisu postigli kontrolu. Oni nemaju tehnologiju da sebe treniraju i rade stvari na mnogo brži način”, kaže Esprej.

Njegov tipičan dan počinje iščitavanjem izveštaja o spavanju, jer tokom noći uređaji prate njegov puls, temperaturu i kretanje. Sledi pola litra “bulletproof” kafe i doručak sačinjen od masti, povrća i proteina.

“Ne obraćam više pažnju na hranu. To me oslobađa. Ne primećujem hleb, čak ni kad jedem najsočniji komad slanine. Kao čovek koji je nekada imao 130 kilograma, mogu reći da je to veliki pomak”, kaže on.

Kontroverzni deo njegove dnevne rutine je uzimanje lekova, poput metformina, koji uzimaju i pacijenti sa dijabetesom i providgila (za narkolepsiju), kako bi podstakao rad mozga i ostao fokusiran.

Njegova filozofija, koja nema nikakvu podršku lekara, dobija sve više pristalica.

Stručnjaci upozoravaju da uzimanje lekova na “svoju ruku” nikad nije dobra ideja.

Foto: Jenn and Tony Bot / Flickr.com

Dr Liz Marls sa Kraljevskog koledža u Australiji kaže da su takvi lekovi s razlogom pod kontrolom i da svako ko ih propisuje, morada dobro da poznaje biologiju.

“Kada propisujemo lekove, mi vagamo koristi naspram rizika. Očigledno je da ako ste bolesni i imate dijabetes, koristi su mnogo veće od rizika, ali ako vam je dobro i lekove uzimate iz nekih drugih razloga, sve se menja”, kaže ona.

Osim toga, nutricionista Suzi Barel kaže da ne postoje jasni dokazi da je ishrana bogata mastima dobra za zdravlje i da je važno razmisliti o održivosti nekog režima ishrane, pre nego što počnemo da se pridržavamo istog.

“Najjednostavnija dijeta je ona koja smanjuje ugljene hidrate, kako bi bio kompenzovan nedostatak fizičke aktivnosti i to u korist svežeg voća i povrća, što je u osnovi mediteranski način ishrane”, kaže ona.

“Osnovna premisa je da dnevno treba unositi sedam do deset porcija svežeg voća i povrća dnevno, malu količinu integralnih žitarica i mnogo nemasnih proteina, bele ribe, male količine mlečnih prerađevina i fokusirati se na dobre masti. U takvoj ishrani treba maksimalno ograničiti unos prerađenih namirnica”, kaže Barel.

Ona takođe smatra da dugoročno svakodnevno praćenje šema spavanja, kalorija i vežbanja može biti korisno, ali ne sme da vam preuzme život.

“Mislim da je potrebno mnogo više svesti o tome kako živimo, ali to ne sme da se pretvori u opsesiju”.