Punjena ćurka

Tek odskoro ćurka, koja se tradicionalno jede u Americi tokom praznika, našla je put i do naših prazničnih trpeza i tako postala glavna konkurencija prasećem i jagnjećem pečenju bez kojih se kod nas nije moglo zamisliti bilo kakvo slavlje.

Bilo kako bilo, s obzirom na to da je ćuretina prilično nemasna i zdrava, ona opravdano zaslužuje našu pažnju i ozbiljno razmatranje da u što više prilika praseće pečenje menjamo zdravijim, ćurećim. Ono što praznično ćureće pečenje čini posebnim, pored priloga koji je najčešće u obliku barenog ili sotiranog povrća, jesu punjenje za ćurku i voćni sos koji ga često prati. Ukoliko mislite da je sos od voća nespojiv s bilo kojom vrstom mesa, već će vas prvi zalogaj razuveriti. Sos od jabuka je klasičan pratilac svinjetine, bez sosa od višanja ili borovnica ne mogu se zamisliti srneći medaljoni i upravo je sos od brusnica ili ribizli ono što uzdiže ukus rolovane pečene ćuretine, punjene kestenjem i kobasicom, baš kao što to rade kod nas u Vojvodini gde se kulinarstvo pod austrougarskim uticajem razvilo u zavidnom pravcu.

Vodeći se mišlju da su klasici kulinarstva uvek najbolji izbor tokom Novogodišnjih i Božićnih praznika, predstavljamo vam ovo čuveno jelo u svom njegovom sjaju, ali prilagođeno potrebama i ukusima poklonika savremene gastronomije.

Za 8 osoba potrebno je: 1 očišćena ćurka od oko 3,5 kg (po mogućstvu sa džigericom), 12 šnita mesnate slanine, 400 g sveže kobasice, 300 g obarenog, očišćenog kestenja (ili 500 g proprženih šampinjona), 50 g putera, 50 g prezli, 2 kašike rendanog parmezana, 2 glavice crnog luka, 1 komadić celera, malo supe, 1 veza peršuna, brendi ili vinjak, začin C ili začin za pečenu piletinu (u supermarketima), maslinovo ulje, so i biber

Priprema:
30 minuta Kuvanje:
3 sata
685 kcal po porciji

Potreban pribor: 1 sprava za pasiranje povrća ili blender, 1 posuda, 1 veliki nož, 1 pleh, 1 kuhinjska četkica, kuhinjski kanap ili rafija, 1 kašika, 1 viljuška

Pasirajte kestenje

Očistite džigericu, obarite je u malo supe i ocedite. Iseckajte celer i 1 glavicu luka i propržite ih u tiganju na pola količine putera. Kestenje izblendirajte sa džigericom tek toliko da ih usitnite (nemojte napraviti kašu) i dobijenu smesu stavite u posudu.

Napravite punjenje

Izblendiranoj smesi dodajte usitnjenu kobasicu, prezle, parmezan, propržene celer i luk i seckani peršun. Dodajte i brendi, začinite solju, biberom i s malo začina C, pa dobro promešajte da dobijete ujednačenu smesu.

Napunite ćurku

Opranu i obrisanu ćurku posolite unutra i spolja i napunite je punjenjem. Ubacite i preostali oljušteni luk, zatvarajući je njime (kao kad krompirom ili paradajzom zatvarate punjene paprike). Ušijte otvor na ćurki ili ga čvrsto uvežite rafijom.

Pripremite je za pečenje

Postavite ćurku na pleh premazan uljem i uvežite joj batake da bi zadržala oblik. Posolite je, pobiberite, pospite preostalim puterom isečenim na komadiće, pa joj grudi obložite šnitama slanine tako da se delimično preklapaju.

Pečenje u rerni

Zagrejte rernu na 200˚C. Ćurku pokrijte s par listova alufolije, ubacite je u rernu i pecite oko dva i po sata. Tokom pečenja povremeno uklonite foliju da biste prelivali i premazivali ćurku sopstvenim sokovima i vrućom supom.

Dovršite pečenje

Nakon naznačenog vremena pečenja uklonite foliju i slaninu, smanjite temperaturu na 180˚C i pecite ćurku još pola sata, dok joj se prsa ne zapeku. Izvadite je iz rerne i postavite da odstoji nekoliko minuta pre nego što je poslužite.

Sos od ribizli

Stavite 175 g šećera u manju šerpicu, dodajte 1/2 čaše vode, komadić štapića cimeta i 1 zvezdasti anis. Sačekajte da se šećer rastopi na tihoj vatri, pa dodajte 250 g crvenih ribizli, stavite da provri, smanjite vatru i kuvajte još oko 15 minuta, sve dok sos ne dobije gustinu i bude nalik na sirup. Uklonite začine, pa gotov sos poslužite uz ćuretinu.

Američki sos Gravy

Želite li da date internacionalni ukus vašoj ćuretini? Procedite sokove u kojima se pekla, dodajte im kašiku brašna, 1 kutlaču vruće supe i mešajte žicom da uklonite eventualne grudvice. Nastavite s kuvanjem dodajući pomalo supe sve dok ne dobijete prilično gust i taman sos koji se u Americi zove “gravy” (eng. moča), a koji po pravilu prati svako pečenje.