Ortoreksija: Kada se zdrava hrana okrene protiv vas

Kada je Kajla Prins napunila 13 godina, na njenom telu se pojavio osip. Njena majka se setila da su joj, kada je Kaila bila beba, lekari rekli da je alergična na soju. Do tada Kajla nikada nije obraćala pažnju na vrstu hrane koju konzumira. Međutim, nakon osipa je počela detaljnije da bira hranu koju će jesti, a vremenom je to preraslo u opsesiju konzumiranja zdrave hrane, prenosi "Gardijan".

Ubrzo nakon izbacivanja soje iz svoje ishrane Kajla je počela da izbacuje i prekomerne masti, šećer i druge stvari. Njena prehrana se zasnivala samo na hlebu, puteru i voću i salati.

Kako je odrastala njena opsesija zdravim načinom života postajala je sve veća. Osim stroge kontrole ishrane, redovno je vozila bicikl, trčala i trenirala u teretani. Zatim je počela da trenira sa ličnim trenerom, a postala je i veganka, što joj je uzrokovalo akne zbog kojih se počela stideti. S vremenom je i sama postala instruktorka vežbanja.

Zbog prevelike posvećenosti zdravom načinu života Kajla Prins je postala depresivna. Upisala je i fakultet, ali nije se mogla fokusirati na učenje. Iako je osećala da nešto nije u redu s njom, nije to nikako mogla da objasni. Takvo stanje potrajalo je sve dok nije saznala za knjigu o ortoreksiji dr Stivena Bratmana. On je prvi još 1997. godine skovao termin ortoreksija, što označava želju za ispravnim načinom ishrane, koja postaje opsesija.

Ortoreksija trenutno nije priznata kao klinička dijagnoza. Zbog sve izraženije svesti o zdravoj hrani raste i broj vegana i onih koji izbacuju gluten iz svoje ishrane. To su razlozi sve većeg broja pacijenata sa simptomima ortoreksije. Iako postoje stručnjaci koji smatraju da ortoreksiju treba zvanično priznati kao dijagnozu i kao takvu je tretirati, postoje i oni koji smatraju da to nije potrebno.

Tako najnovije izdanje o psihijatrijskim dijagnozama, Dijagnostički i statistički priručnik o mentalnim poremećajima (DSM-5), ne uključuje ortoreksiju kao zasebnu dijagnozu od anoreksije.

Doktor Tomas Dan, profesor psihologije na Univerzitetu Severni Kolorado, pravi razliku između anoreksije i ortoreksije. Prema mišljenju profesora Dana, anoreksične osobe ograničavaju unos hrane u organizam prateći "zdrave dijete" da bi bili mršavi, dok osobe sa ortoreksijom konzumiraju isključivo zdravu hranu da bi bili "zdraviji". Razlika je u motivaciji tih ljudi.

Prema podacima američke Nacionalne asocijacije za obolele od anoreksije, procenjuje se da više od 30 miliona osoba u SADpati od poremećaja u ishrani.

Doktorka Anđela Gvarda ističe da je konzumiranje zdrave hrane dobro, ali da je potrebno napraviti razliku i ne postati ekstreman. Kajla Prins je zatražila stručnu pomoć i sada se oporavlja uz pomoć posebnog režima ishrane koji ne uključuje samo "zdravu hranu".