Testirali smo: HTC Flyer

Ipak, da li samo zbog stila ili drugačijeg stava, HTC se odlučio da na scenu zakorači sedmoinčnim izdankom svoje novopredsnavljene unibody dizajnerske prakse.

Da stvar bude još zanimljivija, Flyer, kako se prvi HTC-ov Android tablet zove, pogonjen je Androidom 2.3, verzijom za koju je i sam Google rekao "no, no" kada su u pitanju tableti.

Da se radi o nekom drugom to bi verovatno značilo elegantnu ignoraciju, ovako valja proveriti da li je HTC imao pravo kada se odvažio u ovakvu avanturu.

Hardver

Kao i nedavno probani i opisani Desire S, Flyer je napravljen sledeći unibody aluminijum paradigmu, a užitak kvaliteta takvog kućišta direktno je proporcionalan razlici u veličini. Slobodno se može reći da je nadražaj nervnih završetaka pri kontaktu sa Flyerom veoma sličan onom koji nastaje pri kontaktu sa iPadom. Drugim rečima Flyer je odlično realizovan kada su ove stvari u pitanju, te jedini od svih Honeycomb iPad "ubica" koji može donekle da parira HTC-u je Motorola Xoom koji smo nedavno imali prilike da probamo.

Analogija sa novim Desireom važi i za plastične površine koje su postavljene pri vrhu i dnu zadnje strane uređaja. Za razliku od donje strane na kojoj aluminijum deli plastiku od površine ekrana, sa gornje strane je plastika sve to ekrana, što znači da je kraća gornja ivica uređaja zapravo plastična.

Ta plastična površina ujedno je i poklopac čijim se sklanjanjem prilazi unutrašnosti sprave. Kvalitet plastike je dobar, mada se primećuje nešto slabiji odziv power dugmeta koje je na njoj smešteno, a prilikom vraćanja poklopca valja nešto jače pritisnuti kako bi stvari došle na svoje mesto. Svrha ovih delova postaje očigledna prilikom držanja u horizontalnoj orjentaciji koje se zahvaljujući njima osetno lakše.

Prednjom površinom, prirodno, dominira ekran na čijem su okviru smešteni kapacitivni tasteri. HTC se potrudio da doskoči problemu promene orjentacije kada su dugmići u pitanju (na većini tableta sa hardverskim dugmićima izgledaju okrenuto u jednoj ili drugoj orjentaciji), te Flyer ima dva reda istih dugmića koji se uključuju i isključuju u zavisnosti od promene orjentacije. Kako su pokrivene dve strane uređaja, preporučen smer promene orjentacije je suprotan kazaljkama na satu.

Ekran je prosečni sedmoinčni LCD u netbook rezoluciji (1024x600), koji pristojno obavlja ono čemu je namenjen.

Kamere su u paru, zadnja snima fotografije od 5Mpx i "HD ready" (720p) video, prednja je kapaciteta 1,3 megapiksela.

Flyerov procesor odudara od Android tablet mainstreama, radi se o nešto više megaherca ali jednom jezgru manje. Znači, Flyer pogoni jednojezgarni Snapdragon na 1,5 GHz uz jedan gigabajt memorije.

Sve to zajedno "teži" 420 grama, što je više od Samsungovih 380 kod Galaxy Taba, koji je u ovom momentu najozbiljniji sedmoinčni konkurent.

Softver

Iako Flyer nije Honeycomb tablet, softver je i dalje predmet nedoumice. Dok je Honeycomb (Android 3.0) još uvek delimično nedovršen i u manjku kvalitetnih aplikacija, Gingerbread (Android 2.3), da se po ko zna koji put pozovemo na Google, uopšte nije za ovakve uređaje.

Dakle, HTC je odabrao Gingerbread jer je stabilan, usavršen i dorastao masovnoj upotrebi, ali je činjenicu da ga stavlja na uređaj kome nije namenjen prevazišao prilagođavanjem svog grafičkog okruženja (Sense) za tablete.

Trud koji je HTC uložio kako bi Sense približio tabletima kao rezultat ima prilagođene aplikacije koje se isporučuju kao deo okruženja (Mail, Calendar i sl.), kako i celokupno okruženje koje je svesno površine na ekranu koja mu je na raposlaganju. Tako Mail aplikacija ima dva panela u horizontalnoj orjentaciji, isto je sa albumom na primer, dok web browser ima drugačiji interfejs za manipulaciju tabovima od onog na koji smo navikli na telefonima (panel sa preglegom otvorniih tabova u celoj širini ekrana dostupan na jedan tap).

Novine koje je Sense 3.0 doneo naravno su tu, te novi ekran u zaključanom stanju (lock screen) omogućava aktiviranje aplikacija jednim prevlačenjem u adekvatni prostor, a menjanje radnih površina opskrbljeno je 3D efektom. I widgeti pri menjanju home ekrana dobijaju treću dimenziju kada je Flyer u pitanju, tranzicioni efekti su vrlo dobro realizovano te korišćenje samog okruženja i ugrađenih aplikacija teče glatko i atraktivno.

Nažalost, Sense i ugrađene aplikacije su jedina kvalitetna zabava i užitak na Flyeru, pošto su aplikacije u Android Marketu iste one koje možete videti na Android telefonu. To znači da ćete na Flyer u većini slučajeva moći da instalirate samo aplikacije pravljene za telefone, što ga u tim slučajevima zaista čini velikim, sedmoinčnim telefonom.

Stvari će se značajno promeniti kada HTC kupcima Flyera omogući upgrade na Honeycomb, što će se sudeći po tweetu na zvaničnom HTC-ovom nalogu, "ubrzo nakon početka prodaje".

Do tada stvari ostaju ovakve kakve su.

Olovka

Pored svega do sada pomenutog, HTC je Flyer opremio tehnologijom koji ga apsolutno izdvaja od konkurencije. Radi se o digitalnoj olovci i softverskoj podršci sa nju objedinjeni pod tehnologijom nazvanom HTC Scribe.

Olovka prema tome funkcioniše sa Flyerovm kapacitivnim ekranom, a ima i kapacitivno dugme na tabletu posvećeno upravljanju mogućnostima koje olovka nudi. Dodirom ovog dugmeta olovkom dobija se meni u uglu gde je dugme koje nudi sijaset opcija direktno i jedino povezanih sa olovkom: boja, tip (naliv pero, grafitna olovka, flomaster, marker i sl.), debljina traga, undo, brisanje ekrana i slično. Sama olovka ima dva tastera, jedan čijim se držanjem i korišćenjem olovke dobija mogućnost selekcije teksta, i drugi koji olovku pretvara u brisač.

Podrška za Scribe tehnologiju nažalost za sada postoji samo u određenim aplikacijama koje se dobijaju uz tablet, poput programa za beleške (verovatno najbolje mesto za igranje sa novom igračkom) ili ebook čitača (obeležavanje, beleške). Prepoznavanja rukopisa za sada takođe nema.

U većini situacija olovka funkcioniše zadovoljavajuće. Minimalnog kašnjenja u odazivu ekrana nakon dodira ima, ali to ne utiče preterano na čitav ugođaj.

Ono što mnogo više kvari zabavu je nemogućnost spuštanja ruke na ekran tokom crtanja ili pisanja, budući da Flyer dodir ivice šake shvata kao bilo koji drugi dodir ekrana i aktivira tastaturu ili čini akciju koju proceni da bi trebalo. Drugim rečima, sve akcije olovkom moraju se činiti rukom koja ne dodiruje ekran, što nije lagodno na duže staze.

Upravljanje mogućnostima olovke sa druge strane je intuitivno i lako zahvaljujući posebnom tasteru i njegovom meniju, tasteri na samoj olovci takođe su laki za usvojiti.

Primerak Flyera koji smo dobili na test u kutiji je imao olovku i jednu AAAA bateriju kakva joj je potrebna za funkcionisanje.

Zaključak

Činjenično posmatrano, Flyer je brza sprava, ugodnog interfjesa u HTC-ovom dvorištu, kvalitetne izrade koja nudi jako dobar ugođaj pri držanju, relativno dobre automonije budući da celodnevno ozbiljno korišćenje znači potrošenih između 80 i 90% baterije.

Verovatno nećete naći bolji sedmoinčni tablet na domaćem tržištu u ovom momentu, a sudeći po najavama teško da će se to promeniti u bližoj budućnosti. To ujedno znači i da je najskuplji, no razlika između njega i ostatka ima smisla, procena vrednosti te razlike je pak subjektivna stvar.

Teoretski, HTC je bio apsolutno u pravu u izjavi da Honeycomb još uvek nije spreman za krajnje korisnike. To ipak ne znači da je Gingerbread savršeno skrojen za tablet, makar i od 7 inča. Ovakav kakav je i sa softverom kakav se u ovom momentu uz njega dobija, Flyer je odličan dok korišćenje ostaje u HTC-ovom okruženju.

Ako je verovati pomenutom tweetu Flyer će kada HTC proceni da je adekvatno dobiti Honeycomb. To će otključati sve što je Google mogao da smisli kada su tableti u pitanju, ponudu aplikacija za koju se svi nadaju da će se pomeriti sa oskudnog i Sense za koji ostaje da vidimo kako će izgledati na novoj platformi.

Autor: Ivan Jelić

Uređaj na test ustupio Telenor.