Hakovanje (ni)je teror

Iako je iz dana u dan sve manje ljudi za koje je kompjuter zastrašujuća misteriozna kutija, izgleda da holivudski scenaristi upravo imaju samo njih na umu kada pripremaju priče za filmove. Zbog toga je i nastala lista od pet stvari koje rade „holivudski kompjuteri“.

1. Hakeri mogu da unište bilo šta. Najgori predstavnik: „Umri muški 4“

U filmu „Umri muški 4“ negativac Tomas Gejbrijel sa svojom bandom hakera je toliko moćan da to više spada u magiju tipa Harija Potera, pa i to da uz pomoć modema možete da dignete u vazduh gasne instalacije ispod ulica.

Kada bi u stvarnom životu Gejbrijel predstavio svoje sulude planove hakerima, najverovatnije bi od njih dobio nadimak „n00b“, a sat vremena kasnije bi mu se misteriozno pojavilo naručenih (preko interneta) 30 pica.

2. Hakerisanjem možete da ukradete šta god poželite. Najgori predstavnik: „Šifra Sabljarka“

Premisa filma „Sabljarka“ je da je dovoljno ulogovati se na kompjuter, krenuti da hakerišete i možete da pokradete bilo šta. Džon Travolta glumi negativca koji ima plan da ukrade 9,5 milijardi dolara od američke vlade.

Naravno, ideja da je bankarski sistem toliko kompjuterski nepismen pa da ogromne pare mogu da nestanu jednostavno ne postoji u realnom životu. Naime, u stvarnom svetu prepunom briljantnih hakera postoji jednako brojni briljantni ljudi koji su na suprotnoj strani. Novac ne nestaje tek tako s bankovnih računa.

3. Vaš lični i društveni život mogu trajno uništiti ljudi koji znaju sve o kompjuterima. Najgori predstavnik: „Mreža“

Hakeri su za vratom Sandri Bulok i, koristeći internet, oni joj menjaju identitet - od uspešne Anđele Benet u prostitutku Rut Marks, koja je pride i zavisnica od droge i bivši robijaš. Tokom celog filma Bulokova beži od policije i hakera koji preko neta menjaju sve praveći joj probleme i sa porodicom, doktorima, susedima i svima koji su išli u školu sa njom.

S obzirom na to da se film „Mreža“ pojavio 1995. godine kada jedva da je poneko zaista video internet, uključujući i scenariste, stoga je i mogla da prođe priča u kojem svaki aspekt života kontroliše internet. U stvarnom životu hakeri bi možda napali MySpace nalog Bulokove, zatrpali je pornićima, ukrali pasvord njenog bankovnog računa, a finalni akt drame za Bulokovu bi bio da otkaže kartu, pošto bi prethodno morala da popuni par formulara. Takođe, u filmu Bulokova glumi usamljenicu. U stvarnom svetu kompjuterašica koja tako izgleda, imala bi 375 muških prijatelja koji bi se vrteli oko nje svakodnevno.

4. Kompjuter može da postane samosvestan u bilo kom trenutku. Najgori primer: „Ratne igre“

Kada tinejdžer, koristeći kompjuter iz 80-ih, slučajno upadne u vojni superkompjuter i zamalo započne nuklearni rat treba znati da je superkompjuter iz tog doba je bio oko 500 puta slabiji od današnje Xbox 360 konzole za igru. Očekivati da vaša konzola za igru postane svesna - stvarno ne zvuči baš logično.

U stvarnosti IMSAI 8080 kompjuter, koji je glavni junak koristio da bi preuzeo upravljanja nad nuklearnim projektilima, je imao samo 64 KB memorije. Šta to znači? To znači da ako bi tim kompjuterom pokušali da otvorite ovaj tekst pisan kao Word dokument, kompjuter bi na pola puta ostao bez memorije.

5. Kompjuteri mogu da komuniciraju sa letećim tanjirima. Najgori primer: „Dan nezavisnosti“

Zemlja je pod vanzemaljskim napadom, pa Džef Goldblum pravi virus na svom PowerBook računaru, koji onemogućava kompletnu flotu napadača (očigledno zavisnih od Mekintoš kompjutera). Ovo je zaista teško „svariti“ pošto su vanzemaljci u „Danu nezavisnosti“ hiljadama godina napredniji od Zemljana tehnološki, a pride su i totalno drugačija vrsta. To bi bilo isto kao kada bi kolonija babuna u Kongu hakovala banku koristeći koru od banane. Zapravo cela priča oko PowerBook laptopa je urađena zato što je Epl platio reklamu za svoj proizvod.

U stvarnom životu - recimo samo da Golblumov PowerBook 5300 ima samo desetinu potrebne memorije za najnoviji Mekintoš operativni sistem koji stiže. Prema tome - zaboravite kačenje na kompjuter vanzemaljskog broda jer u stvarnosti ne biste mogli da pokrenete deset godina noviji softver na deset godina starijem hardveru.