Sport / Nebojša Tekić 0

Evro-osvrt 2006/07: Het-trik Nemaca

Muški rukometni evropski kupovi završeni su totalnim trijumfom Nemaca. U sva tri takmičenja u kojima nastupaju Nemci su stigli do trofeja, a superiornost su krunisali finalnim dvomečom Kila i Flensburga u Ligi šampiona. B92 je za vas pripremio rekapitualaciju sezone.

Izvor:

Tako su ljubitelji rukometa u Nemačkoj dobili šlag na tortu u sezoni, koja će se jako dugo pamtiti. Najpre su postali svetski prvaci, a onda su njihovi timovi očitali lekciju ostali rivalima pokupivši sve što se može, uz međusobno finale u Ligi šampiona. U prethodnim tekstovima smo se već bavili mnogim pojedinostima vezanim prvenstveno za Ligu šampiona i Bundesligu, a sad možemo da napravimo završni rezime evro-kupova.

Kil je napokon dočekao da postane evropski prvak i ''Zebre'' su potpuno zasluženo na tronu. Godinama Mostarac Zvonimir ''Noka'' Serdarušić i njegovi puleni vladaju u Nemačkoj, osvojena su i dva EHF Kupa, ali Liga šampiona je konstantno ostajala sanak pusti za tim sa obale Baltičkog mora. Sada je preskočena poslednja prepreka, a prethodnih 20 dana će se među pristalicama Kila sigurno nazvati ''Dani u kojima smo pokazali ko je najbolji''. Pred finalni turnir Kupa su ostali bez Markusa Alma, ali su uprkos tome preko Flensburga i Kronaua došli do trofeja. Onda se povredio i Stefan Levgren neposredno pred finale Lige šampiona i mnogi su pomislili da Zebre i ovog puta neće uspeti. Ali jesu i to zasluženo. Nikola Karabatić i Kristijan Cajc su na sebe preuzeli najveću odgovornost i Flensburg je pao.

Samo dva gola razlike u ukupnom zbiru govore o onome što smo već i znali, da su večiti rivali skoro pa jednaki, ali jezičak na vagi je ipak presudio u korist u ovom trenutku boljih i rastrčanijih rukometaša Kila. Karabatić je u dva finalna neča postigao 17 golova, a Cajc 14. Levgren je u drugom  meču statirao, Ščepkina su stigle godine, ali su svi ostali na čelu sa Kimom Andersonom, Kavtičnikom, Lundstremom, Lindersom, Klajnom i Omejerom ginuli za trofej. Noka Serdarušić je posle meča bio najsrećniji čovek na svetu jer je svih ovih godina, koje su i inače bile uspešne, posebno čekao trenutak da njegov tim postane evropski prvak. Sada tako iscrpljene, ali samouverene Zebre kreću i na treću titulu, kako bi se sezona za pamćenje i okončala novim trofejom. Dosta su ispražnjeni i između ostalog čeka ih još jedan meč sa Flensburgom do kraja šampionata, ali su pokazali da poseduju kvalitet i mentalnu snagu da sve mogu da prebrode.

Kent-Hari Anderson, trener Flensburga, na dan revanša je proslavio 58. rođendan, ali su njegovi snovi za razliku od Nokinih srušeni. Odavno se nije dogodilo, ali sada jeste, da tim sa danske granice drugu sezonu zaredom ostane bez trofeja. Za nacionalnim Kupom nisu mnogo tugovali, ali poraz u finalu mnogo peče. Kao i 2004. propustili su priliku da postanu jedan od retkih timova sa trijumfom u sva tri Kupa. Ljubomir Vranješ nije igrao u prvom meču, Joahim Bolsen je isključen u prvom poluvremenu revanša, ali to ne mogu biti opravdanja jer je Kil imao još više problema. Činjenica da je Lacković bio operisan pred finale, diskutabilna forma Strigera i Bolsena, koja je razlog što su Flensburg u revanšu u igri držali Egert i Johansen, to su neki od problema koji su uticali da je situacija mračna. Možda zvuči suviše tragično, ali s obzirom na budžet i ugled, u Flensburgu se uvek očekuju trofeji. Najgore od svega što može da zadesi Flensburg je trenutna situacija na tabeli u Bundesligi. Vodeći trio, u kome su uz Kil HSV i Gumersbah, odmakao je, pa Andersonov tim mora da se grčevito bori za četvrtu poziciju sa Magedburgom koji takođe silno želi povratak u najjače takmičenje. Potpuno je jasno da Kup Kupova i Kup IHF imaju sportski značaj, ali da je Liga šampiona finansijski mnogo atraktivnija i naravno kvalitetnija. Ukoliko Flensburg bude igrao samo Kup IHF naredne sezone to će sigurno uticati na visinu budžeta koji svakako neće biti mali, ali će ipak pretrpeti i korekcije.

Kad smo već kod novca, jasno je da ga u ovom trenutku najviše imaju vodeći nemački i španski timovi, a njihovi dueli ove sezone u Ligi šampiona doneli su veliku osvetu Nemaca koji su čekali na trofej pet godina. Španci nisu imali sreće jer su se u četvrtfinalu sastali Siudad Real i Portland, a onda im je Valjadolid u polufinalu ispao na tragičan način. Barselona više nije kao pre, ali je opet stigla do četvrtfinala.

Postavlja se pitanje, ko može da se suprostavi timovima iz ovih zemalja. Monpelje 2003. i Pivovarna 2004. su pokazali da postoje timovi i van dve najače lige koji mogu da pomrse konce favoritima i Celjani su to ove sezone umalo uradili protiv Flensburga kad su na pomalo besmislen način prokockali prednost od 10 golova. Monpelje konstatno prodaje najbolje igrače i zato posle spomenutog trofeja nije više bio tako blizu trona, dok Slovenci najavljuju da će naredne sezone opet jurišati na samu završnicu.

Mađarski timovi Vesprem i Seged su se već ustalili među 16 najboljih, ali neke špekulacije kažu da finansijska sutuacija ipak nije kao pre. Ruski Čehovski Medvedi su zapravo reprezentacija te zemlje i posle prošlogodišnjeg osvajanja Kupa Kupova su mnogo hteli ove sezone, ali sve je završeno u osmini finala.

Danski timovi poput mađarskih bez problema prolaze grupu, ali i za Kolding i Svenborg je tu negde kraj puta. Danci imaju jaku reprezentaciju, a klubovi sve višu ulažu. FC Kopenhagen je već uzeo Lindersa iz Kila, Bolsen će u Olborg, naš Dragićević u Silkeborg, a uz spomenuti tandem na početku tu je i jaka ekipa Šerna. Mnogi od ovih timova su već ove sezone imali zapaženu ulogu i nema sumnje da na Dance treba računati.

Iako će se prognoze za narednu sezonu davati tek za koji mesec nakon letnjih transfera, jasno je da uz navedene klubove tim koji može možda i najviše da pripreti i tako malo promeni odnos snaga u Ligi šampiona je Zagreb. Trofejni klub je ove sezone bio treći u grupi i prebacio se u Kup Kupova gde je u poslednjem sekundu izgubio finale u duelima sa Ademar Leonom. Kad se zna da se u tu ekipu vraćaju Igor Vori i Mirza Džomba, koji će popuniti već vrlo dobar sastav sa Duvnjakom, Horvatom, Kalebom i ostalima, jasno je da Zagreb ima potencijal da se vrati u vrh. Zoran Gobac, alfa i omega ove ekipe, zna da njegov tim mora da ima zapaženu ulogu u Ligi šampiona i ova sezona je na neki način bila poput tranzicije. Zagrepčani su realno procenili da je čak i bolje da se prebace u Kup Kupova, što se pokazalo ispravnim jer jesenas ipak nisu bili toliko uigrani da bi se suprostavili Flensburgu i Čehovskim Medvedima. Neko će možda pomisliti kako je čudno što se anonimni Gold Klub plasirao u osminu finala, a Zagreb ne. Gold Klub je to zasluženo ostvario i to je veliki uspeh, ali je ipak imao lakšu grupu od Zagreba. Kao što se može videti, zaista u Evropi nema mnogo klubova koji mogu tek tako da računaju na to da ugroze Nemce i Špance, ali ukoliko neke od ekipa timovi koje smo spominjali budu dobro pazarili naravno da imaju šansu jer na kraju krajeva niko nije nepobediv.

Kad smo kod Gold Kluba spomenuli povoljan žreb, ostaće veliko pitanje da li je on bio naklonjen ili ne Crvenoj zvezdi. Kao prvo, srpskom rukometu se nije desila blamaža iz prošle sezone kad je Vojvodina ispala od austrijskog Bregenca pa nije ni ušla u Ligu šampiona, jer ovoga puta Zvezda nije imala problema sa Turcima. Kolding, Šamberi i Plock su bili rivali crveno-belih, a skor je jedna pobeda i pet poraza od kojih jedan minimalan od Francuza. Na žalost, težak poraz u Poljskoj je uticao da se Beograđani ne plasiraju u Kup Kupova i to je najveća šteta.

Bosna i Zagreb su preko trećeg mesta prešli u Kup Kupova i tamo su dogurali čak do polufinala. Sarajlijama posebno sve čestitke, jer su u polufinalu čak uspeli da u prvom meču pobede HSV što je ogroman zapravo fantastičan uspeh. Jedan od komentara na moje prethodne tekstove, a ja se ovom prilikom zahvaljujem svima koji su me podržali i obećavam još više informacija za narednu sezonu, najviše odslikava situaciju sa srpskim klubovima na evro sceni i uopšte našim rukometom i u njemu se kaže: Rukomet više ne stanuje ovde. Na žalost, apsolutna istina i to citiram u ovom delu kad se bavimo rezultatima timova iz Srbije. Niko ne može poreći da je Petar Nenadić jedan od najvećih talenata u Evropi, a postoji još rukometaša pred kojima je lepa budućnost. To je u redu, ali oni će otići u inostranstvo i onda će opet klubovi krenuti od početka, a tako se u Evropi ne dolazi do rezultata. Prolaz na talenat više ne postoji jer danas svi igraju kolektivno, snažno i odgovorno.

Popularnost rukometa nije opala samo zbog reprezentacije jer da bi se o sportu koji volimo pričalo za to su potrebni uspesi klubova na međunarodnoj sceni. Kakav su samo bum napravili košarkaši Partizana u Evroligi i Pionir se za tili čas opet pretvorio u grotlo i odmah se tražila karta više. Da je neki naš tim došao poput Bosne u polufinale i sačekao HSV na primer ili nekog drugog giganta sigurno je da bi se o tome pričalo. Od uspeha Jugovića 2001. u Čelendž kupu, a pogotovo u poslednje dve sezone, pobede naših timova se broje na prste jedne ruke.

Partizan dve godine zaredom ispada od Švajcaraca, Nišlije su se predale protiv Slovaka i to je to. Crno-beli su ispali za gol, ali to je bila rana faza takmičenja i pri tome su oba meča igrana u Švajcarskoj, što je unapred izgledalo kao predaja. U staroj SFRJ su mesta poput Bjelovara, Šapca, Banja Luke, Doboja, Zrenanjina, Niša bili bastioni rukometa. Koliko to nekom čudnom izgledalo, u ovom trenutku je u Srbiji to samo maleni Kać premda se izgleda budi i Proleter. Zvezda i Partizan moraju da pokušaju da sačuvaju jednu ekipu bar dve godine na okupu i onda uz stečeno iskustvo i bar malo sreće u žrebu možemo da se nadamo da će u naši zemlju stići neki od velikana i to sa strahom, a ne da već tokom jeseni počnemo da pratimo šta drugi rade.

Nema novca u našim klubovima to je istina, ali zar su Gold Klub, Vardar, Metalurg i Bosna baš toliko bogatiji klubovi. To se ne može tačno ustanoviti, ali su njihovi rezultati pokazali da su u ovom trenutku kvalitetniji. Sledeća sezona biće trenutak istine za srpske klubove i nadamo se da neće sve ostati na tome da budemo zadovoljni time što je Zvezda izgubila prostojnom razlikom od Koldinga ili što je namučila Šamberi.

Što se tiče preostalih kupova, HSV i Magdeburg su osvojili trofeje u Kupu Kupova i Kupu IHF. HSV je samo sedam godina posle osnivanja osvojio prvi evro trofej, do koga su došli sa praktično samo tri teške utakmice i to jednom u Sarajevu i u dva dramatična finala sa Ademarom iz Leona, za koji brani tandem Šarić – Alilović. Bilo je u ta dva meča mnogo borbe, a na kraju je odlučilo što su Hens i drugovi postigli više golova u gostima. Korejac Jun je u dva meča postigao 20 golova i još jednom se videlo koliko je uprava tima iz velike luke dobro postupila kad ga je angažovala. Sjajni trener Martin Švalb je pokazao da ovaj posao obavlja isto tako uspešno kao što je i igrao, a nama je posebno drago što je veteran Goran Beli Stojanović na kraju impozantne karijere došao do još jednog trofeja.

Prvi put posle 12 godina se dogodilo da španski klubovi dva puta zaredom ostaju bez trofeja u Kupu Kupova, a u poslednjih 11 godina je HSV tek treći klub van Iberijskog poluostrva koji je stigao do pehara u ovom takmičenju, koje se već nekoliko sezona kombinuje sa Ligom šampiona. HSV je igrao ove sezone igrao u polufinalu nacionalnog Kupa koji je osvojio prošle godine, u Leonu su proslavili veliki uspeh, a u Bundesligi se bore za titulu. Kad tome dodamo da su Paskal Hens i Torsten Jansen sa reprezentacijom uzeli zlato, onda je jasno da je Hamburg u ovom trenutku jedan od najmoćnijih timova u Evropi.

Kao Hens i Jansen, tako i Bogdan Venta, selektor Poljske i njegovi puleni Tkačik, Bielecki i Jurecki mogu da budu zadovoljni igrom na dva fronta. Na SP je taj kvartet došao do srebra, a sa Magdeburgom su osvojili Kup EHF inače treći u istoriji ovog velikog kluba. Kao što je Kup Kupova poslednjih godina donosio mnogo upeha Špancima, u Kupu EHF je nastavljena dominacija Pancera koji su osvojili 8 od poslednjih 11 trofeja u ovom takmičenju. Magdeburg je veliki posao završio još u osmini finala kad je nadigrao Kronau, a pomogao im je i Denkerk koji je senzacionalno izbacio Lemgo.

Iznenadio je Grashopers plasmanom u polufinale, a Aragon iz Saragose je samim ulaskom u finale ostvario uspeh, jer je to tim koji je u dubokoj senci vodećih španskih klubova. Časno su se borili u finalu, ali je Magdeburg ipak kvalitetniji tim u kome su sa posebnim emocijama trofej proslavili igrači koji su godinama u redovima Gladijatora i to Abati, Krečmar i Kulešov.

U Čelendž Kupu je drugu godinu zaredom trofej otišao u Rumuniju, a posle slavne Steaue, na red je došla Rešica. Malo poznati tim je u finalu nadigrao poznatiji norveški sastav Dramen, a u osvajanju trofeja su najveći udeo dali efikasni Butulija i Pašić, sa kojima je u timu i Kovačević. Rumunija je postala meka za naše rukometaše, a rezultati su već vidljivi. Konstanca je igrala u Ligi šampiona i posle toga u četvrtfinalu Kupa Kupova, a Rešica je stigla do pehara.

Iako to takmičenje po kvalitetu zaostaje sa preostala tri, svakako treba čestitati Rumunima koji su nekad bili svetska velesila i izgleda da posle dugo vremena napokon dolaze sebi. Upravo u tom takmičenju rukometašice niške Naise očekuje finale sa rumunskom ekipom Kluž i taj uspeh naše ekipe je dobro došao u trenucima kad rukomet doživljava krizu pa se nadamo da će uspeti i da se domognu pobede u dvomeču sa vrlo kvalitetnim protivnikom.

U junu reprezentacija Srbije igra baraž sa Islandom za odlazak na Evropsko prvenstvo u Norveškoj i ti mečevi su od ogromnog značaja za našu reprezentaciju, a to vredi i za ženski tim koji se sastaje u kvalifikacijama za SP sa Poljskom. Pred meč sa Islandom, B92 će se potruditi da vam do detalja predstavi selekciju "Ribara" koja je godinama jedan od najtežih protivnika za naš nacionalni tim i naravno tim Srbije nakon što selektor Jovica Cvetković odredi rukometaše za te po mnogo čemu presudne mečeve. Od jeseni slede nove reportaže o najzanimljivijim detaljima iz evropskog rukometa, a svi ste pozvani i da predložite razne ideje o tome šta bi ste najviše voleli da pročitate kako bi rukomet bio što zastupljeniji. Još jednom se zahvaljujem svima koji su podržali moje tektove i obradovan sam što vidim da nas ima dovoljno koji žele da se ovaj sport u Srbiji vrati tamo gde mu je mesto. Zato svaki konstruktivan predlog dobro dođe i nadam se da ćemo zajedničkim snagama dokazati da rukomet i dalje ima armiju pristalica, ali samo onda kad su u pitanju vrhunska igra i kvalitet jer u današnje vreme prosečnost nikoga ne zanima.

ZA ARHIVU SEZONA 2006/2007

LIGA ŠAMPIONA

Kvalifikacije
Crvena zvezda (Srbija) – Mili Pijango (Turska) 37:33, 36:29

Rezultati u grupi
Crvena zvezda – Šamberi (Francuska) 26:27, 28:34
Crvena zvezda – Kolding (Danska) 30:36, 22:33
Crvena zvezda – Visla Plock (Poljska) 33:22, 19:31

Osmina finala
Monpelje (Francuska) – Barselona (Španija) 28:25, 23:29
Vesprem (Mađarska) – Kolding (Danska) 32:22, 28:31
Gold Klub (Slovenija) – Portland San Antonio (Španija) 23:34, 29:36
Svendborg (Danska) – Siudad Real (Španija) 28:33, 30:31
Seged (Mađarska) – Valjadolid (Španija) 25:25, 24:25
Pivovarna Celje (Slovenija) – Flensburg (Nemačka) 41:31, 26:36
Čehovski Medvedi (Rusija) – Gumersbah (Nemačka) 31:37, 29:32
Šamberi (Francuska) – Kil (Nemačka) 33:39, 27:37

Četvrtfinale
Valjadolid – Gumersbah 36:36, 34:32
Vesprem – Kil 39:36, 32:39
Siudad Real – Portland San Antonio 26:21, 29:37
Flensburg – Barselona 31:21, 29:34

Polufinale
Portland San Antonio – Kil 30:28, 34:37
Flensburg – Valjadolid 32:30, 24:25

Finale
Flensburg – Kil 28:28 (10:12)
Gledalaca: 6.000
FLENSBURG: Kristijansen 9, Jensen 6, Lacković 4, Bolsen 3, Lijevski 2, Nilsen 2, Striger 2.
KIL: Karabatić 8, Cajc 7, Anderson 5, Klajn 4, Kavtičnik 2, Lundstrem 2.

Kil – Flensburg 29:27 (15:10)
Gledalaca: 10.300
KIL: Karabatić 9, Cajc 7, Anderson 5, Kavtičnik 4, Linders 2, Lundstrem 1, Klajn 1. 
FLENSBURG: Lijevski 6, Egert 4, Johansen 4, Knudsen 3, Lacković 3, Vranješ 3, Bolsen 2, Kristiansen 2.

DOSADAŠNJI POBEDNICI KUPA I LIGE ŠAMPIONA
1957: Selekcija Praga, 1959: Redbergslids, 1960: Gepingen, 1962: Gepingen (u finalu protiv Partizana iz Bjelovara), 1963: Dukla Prag, 1965: Dinamo Bukurešt (u finalu protiv Medvešćaka iz Zagreba), 1966: Lajpcig, 1967: Gumersbah, 1968: Steaua, 1970, 1971: Gumersbah, 1972: Partizan Bjelovar, 1973: MAI Moskva (u finalu protiv Partizana iz Bjelovara), 1974: Gumersbah, 1975: Forverc Frankfurt na Odri, 1976: Borac Banja Luka, 1977: Steaua, 1978: Magdeburg, 1979, 1980: Grosvalštat, 1981: Magdeburg (u finalu protiv Kolinske Slovan), 1982: Honved, 1983: Gumersbah, 1984: Dukla Prag (u finalu protiv Metaloplastike iz Šapca), 1985, 1986: Metaloplastika, 1987: SKA Minsk, 1988: CSKA Moskva, 1989, 1990: SKA Minsk, 1991: Barselona (u finalu protiv Proletera iz Zrenjanina), 1992, 1993: Zagreb, 1994: Teka Santander, 1995: Elgoriaga, 1996, 1997, 1998, 1999, 2000: Barselona, 2001: Portland San Antonio, 2002: Magdeburg, 2003: Monpelje, 2004: Pivovarna Celje, 2005: Barselona, 2006: Siudad Real, 2007: Kil.

KUP KUPOVA

2. kolo
Partizan (Srbija) – Margareten (Austrija) 37:25, 36:33

3. kolo
Vaker Tun (Švajcarska) – Partizan 27:25, 29:30

Osmina finala
Silkeborg (Danska) – Šafhauzen (Švajcarska) 30:20, 28:30
HSV Hamburg (Nemačka) – Visla Plock (Poljska) 39:26, 35:24
Vardar (Makedonija) – Panelinios (Grčka) 28:19, 25:22
Ademar Leon (Španija) – Sandefjord (Norveška) 31:26, 41:27
Krasnodar (Rusija) – Zagreb (Hrvatska) 22:25, 28:36
Portovik Južni (Ukrajina) – Vaker Tun (Švajcarska) 30:30, 28:24
Bosna (BIH) – Haslum (Norveška) 40:28, 31:33
Konstanca (Rumunija) – Dinamo Bukurešt (Rumunija) 31:20, 17:27

Četvrtfinale
Silkeborg – Ademar Leon 30:36, 27:28
Konstanca – Zagreb 26:28, 29:31
Vardar – Bosna 32:31, 24:33
HSV Hamburg – Portovik Južni 48:22, 34:31

Polufinale
Bosna – HSV Hamburg 20:18, 28:35
Zagreb – Ademar Leon 26:20, 23:30

Finale
HSV Hamburg – Ademar Leon 28:24 (14:12)
Gledalaca: 8.800
HSV: Jun 10, Hens 6, Flor 3, B. Žil 3, G. Žil 2, Jensen 2, Souza 1, Šreder 1.
ADEMAR LEON: Perales Perez 7, Entrerios 5, Jakobsen 5, Kastresana 2, Garalda 2, Martins 2, Stranovski 1.

Ademar Leon – HSV Hamburg 37:33 (16:13)
Gledalaca: 6.000 
ADEMAR LEON: Jakobsen 8, Stranovski 5, Entrerios 4, Krivošlikov 4, Perales Perez 4, Kastresana 3, Garalda 3, Martins 2, Moros 2, Aguinagalde 1, Urdiales 1.
HSV HAMBURG: Jun 10, B. Žil 8, Hens 4, Šreder 4, G. Žil 3, Jansen 3, Lijevski 1.

DOSADAŠNJI POBEDNICI KUPA KUPOVA
1976: Granoljers, 1977: MAI Moskva, 1978: Gumersbah (u finalu protiv Željezničara iz Niša), 1979: Gumersbah, 1980: Alikante, 1981: Netelštet, 1982: Empor Roštok, 1983: SKA Minsk, 1984: Barselona (u finalu protiv Sloge iz Doboja), 1985: CSKA Moskva, 1986: Barselona, 1987: CSKA Moskva, 1988: SKA Minsk, 1989: TUSEM Esen, 1990: Kantabria, 1991: Milbertshofen, 1992: Vesprem, 1993: Olimpik Marsej Vitrol, 1994: Barselona, 1995: Barselona, 1996: Lemgo, 1997: Elgoriaga, 1998: Kaha Kantabria, 1999: Ademar Leon, 2000: Portland San Antonio, 2001: Flensburg, 2002: Siudad Real, 2003: Siudad Real, 2004: Portland San Antonio, 2005: Ademar Leon, 2006: Čehovski Medvedi, 2007: HSV Hamburg.

KUP EHF

2. kolo
Tatran (Slovačka) – Železničar (Srbija) 31:22, 28:30

Osmina finala
Magdeburg (Nemačka) – Kronau-Estringen (Nemačka) 39:26, 34:38
Grashopers (Švajcarska) – Pler (Mađarska) 35:22, 32:36
Aragon (Španija) – Dunafer (Mađarska) 33:21, 25:35
Polva Serviti (Estonija) – Bidasoa (Španija) 28:28, 23:38
Lemgo (Nemačka) – Denkerk (Francuska) 31:27, 30:35
Dinamo Astrahan (Rusija) – FC Kopenhagen (Danska) 26:27, 28:33
Šern (Danska) – Savehof (Švedska) 39:28, 25:30
Pariz (Francuska) – Trimo Trebnje (Slovenija) 26:26, 31:24

Četvrtfinale
Magdeburg – FC Kopenhagen 35:27, 39:35
Grashopers – Pariz 32:21, 26:27
Denkerk – Šern 23:28, 25:27
Aragon – Bidasoa 31:26, 25:23

Polufinale
Magdeburg – Grashopers 32:24, 27:26
Šern – Aragon 29:25, 24:29

Finale
Aragon – Magdeburg 30:30 (15:13)
Gledalaca: 11.000
ARAGON: Karton 10, Sorli 5, Sala 3, Kano 2, Doder 2, Prendes 2, Vaine 2, Fernandez 1, Arhenius 1, Martinez 1, Folk 1.
MAGDEBURG: Abati 9, Bielecki 9, Jurecki 4, Tkačik 3, Van Olfen 2, Grafenhorst 1, Šprenger 1, Tojerkauf 1. 

Magdeburg – Aragon 31:28 (11:10)
Gledalaca: 8.000 
MAGDEBURG: Tkačik 6, Abati 5, Bielecki 5, Jurecki 5, Krečmar 4, Tojerkauf 3, Šprenger 2, Grafenhorst 1. 
ARAGON: Doder 7, Karton 6, Ortega 5, Sorli 3, Arhenius 2, Sala 2, Fernandez 1, Kano 1, Prendes 1.

DOSADAŠNJI POBEDNICI KUPA IHF/EHF
1982: Gumersbah (u finalu protiv Željezničara iz Sarajeva), 1983: ZTR Zaporožje, 1984: Grosvalštat, 1985: Minaur Baja Mare, 1986: Raba ETO Đer, 1987: Granitas Kaunas, 1988: Minaur, 1989: TURU Dizeldorf, 1990: SKIF Krasnodar (u finalu protiv Proletera iz Zrenjanina), 1991: Borac Banja Luka, 1992: Valau Masenhajm 1993: Kantabria, 1994: Alzira, 1995: Granoljers, 1996: Granoljers, 1997: Flensburg, 1998: Kil, 1999: Magedburg, 2000: Metković, 2001: Magdeburg, 2002: Kil, 2003: Barselona,  2004: Kil, 2005: TUSEM Esen, 2006: Lemgo, 2007: Magdeburg.

ČELENDŽ KUP

Osmina finala
Sent Otmar (Švajcarska) – Superfund Hard (Austrija) 26:29, 31:29
Lovćen (Crna Gora) – Borac Banjaluka (BIH) 27:17, 23:30
Dramen (Norveška) – Lindesberg (Švedska) 43:28, 42:28
Dukas (Grčka) – Zaglebje (Poljska) 36:37, 25:40
Rešica (Rumunija) – Osijek (Hrvatska) 28:21, 26:33
Konjuh Nameštaj (BIH) – Pelister (Makedonija) 31:29, 32:27
Burevestnik (Ukrajina) – Lokomotiva Čeljabinsk (Rusija) 21:35, 22:31
Kaustik (Rusija) – Budiveljnik (Ukrajina) 33:21, 30:27

Četvrtfinale
Dramen – Lovćen 37:27, 26:29
Lokomotiva Čeljabinsk – Superfund Hard 30:21, 27:30
Kaustik – Rešica 30:24, 23:33
Konjuh Nameštaj – Zaglebje 29:36, 33:34

Polufinale
Rešica – Zaglebje 32:32, 37:36
Lokomotiva Čeljabinsk – Dramen 31:32, 23:32

Finale
Rešica – Dramen 26:26 (13:12)
Gledalaca: 1.500
REŠICA: Rohozneanu 8, Irimesku 5, Butulija 4, Pašić 4, Ćobotariu 2, Grozavesku 2, Čiučula 1.
DRAMEN: Hovind 6, Hansen 5, Hikerud 4, Hagen 3, Spane 3, Andersen 2, Sulberg 2, Strand 1.

Dramen – Rešica 36:36 (17:14)
Gledalaca: 3.500 
DRAMEN: Hagen 10, Sulberg 10, Hovind 7, Hikerud 4, Spane 3, Hansen 2.
REŠICA: Butulija 10, Pašić 7, Tukanu 7, Irimesku 5, Rohoznenanu 4, Grozavesku 2, Pirvan 1. 

DOSADAŠNJI POBEDNICI SITI KUPA
1994: TUSEM Esen, 1995: Nidervircbah, 1996: Dramen, 1997: Netelštet, 1998: Netelštet, 1999: Flensburg, 2000: Grosvalštat

DOSADAŠNJI POBEDNICI SITI KUPA ČELENDŽ KUPA
2001: Jugović Kać, 2002: Šern 2003: Šern, 2004: Ševde, 2005: Vaker Tun, 2006: Steaua. 2007: Rešica

KVALIFIKACIJE ZA EP – MUŠKARCI (9. i 16. jun)
Srbija – Island
Portugal – Crna Gora
Belorusija – Švajcarska
Holandija – Poljska
Slovenija – Makedonija
Švedska – Rumunija
Ukrajina – Slovačka
Litvanija – Mađarska
Letonija – Češka

Na EP su se plasirali direktno domaćin Norveška i prvih šest sa prošlog šampionata u Švajcarskoj: Francuska, Španija, Danska, Hrvatska, Nemačka i Rusija.

ŽENE

Liga šampiona, polufinale
Lada Toljati (Rusija) – Hipo (Austrija) 28:22, 29:35
Slagelse (Danska) – Đer (Mađarska) 31:25, 30:22

Kup Kupova
3. kolo: Radnički Lasta (Srbija) – Astrahanočka (Rusija) 30:36, 22:31

Polufinale
Biosen (Norveška) – Ribaroha (Španija) 29:29, 30:30
Oltčim Valčea (Rumunija) – FTC (Mađarska) 36:23, 28:27

Kup EHF
2. kolo: Knjaz Miloš (Srbija) – Anadolu (Turska) 31:23, 29:28
3. kolo: Mec (Francuska) – Knjaz Miloš 34:18, 27:25

Polufinale
Ikast (Danska) – Elda Prestiđo (Španija) 36:35, 28:27
Bajer Leverkuzen (Nemačka) -  Zvezda Zvenigorod (Rusija) 23:21, 27:32

Čelendž Kup
2. kolo: Kikinda – Vlaznimi (bez borbe)
Osmina finala: Naisa (Srbija) – Vlaznimi 42:14, 46:13
Četvrtfinale: Naisa – Banjska Bistrica 30:27, 25:22

Polufinale
Naisa – Munisipal (Rumunija) 23:19, 20:24
Univerzitatea Kluž (Rumunija) – Trešnjevka (Hrvatska) 32:30, 33:27

KVALIFIKACIJE ZA SP – ŽENE (2. i 9. jun)
Srbija – Poljska
Španija – Turska
Holandija – Hrvatska
Švedska – Rumunija
Slovenija – Austrija
Danska – Ukrajina
Makedonija – Belorusija

Komentari 0
Čitajte
Pošalji komentar

Sport

Moto GP: Čime protiv Stounera, Doktore?

Svetski Moto GP šampionat "star je" tek pet trka. U sezoni od osamnaest rundi, to je zaista još uvek rana faza, ali preovlađujući trendovi jasno su uočljivi. U glavnim ulogama nalaze se Kejsi Stouner i Valentino Rosi, Dukati i Jamaha. Progres Suzukija i Kavasakija je uočljiv, stagnacija Honde začuđujuća i bolna. U sukobu Bridžstona i Mišlena, Japanci konačno imaju i gume, i timove, i vozače s kojima mogu do vrha. Godina 2007. opasno miriše na smenu generacija. Pred Gran pri Italije, pozabavićemo se dosad voženim velikim nagradama, ljudima i ekipama u usponu, kao i onima u padu forme.

Aleksandar Babić sreda 30.05. 17:29 Komentara: 18

Počinje nova era

Utakmicom protiv Rusije u hali Krilatsko odbojkaši Srbije započinju takmičenje u Svetskoj ligi. Prvi put pod imenom Srbije, ali kada se se uzmu u obzir i ostali oblici državne zajednice sa Crnom Gorom stižemo do broja 10.

Peđa Popović nedelja 27.05. 19:33 Komentara: 3

Monako, dijamant u kruni Formule 1

U šampionatu Formule 1 ima interesantnijih staza, tehnički prohtevnijih i atraktivnijih, a svaka druga je brža. Međutim, nijedna nije ni približno jednako glamurozna kao ona na ulicama Monte Karla. Petu trku u sezoni predstavlja vam Aleksandar Babić.

Aleksandar Babić petak 25.05. 00:16 Komentara: 3

Formula 1 konačno u Evropi

Posle trka u Australiji i Aziji Formula 1 najzad se vraća u Evropu. "Drugi početak" ima perfektan zaplet: u generalnom plasmanu čak trojica vozača dele prvo mesto, a sledeći aspirant na titulu ima samo pet poena manje od njih. Stvari među konstruktorima prilično su jasne: Meklaren i Ferari predstavljaju ligu za sebe, BMW Zauber sledi ih sa sve manje distance. Vodeće ekipe ne uljuljkuju se na lovorikama i spremile su usavršene bolide za trku u Kataloniji, a i oni sporiji podičiće se inovacijama kojima nameravaju da spasu sezonu. Činjenica da je na programu Alonsova "domaća trka" raduje organizatore koji očekuju rasprodate ulaznice i 145.000 gledalaca samo u nedelju.

Aleksandar Babić četvrtak 10.05. 16:39 Komentara: 5