15 minuta sa čovekom koji je sudio Novak – Rodžer

Malo je onih koji se bar na neko vreme ne bi menjali sa nekim od vrhunskih teniskih sudija. Obilaze najlepša mesta na svetu i gledaju vrhunski tenis, još su za to i plaćeni. Tokom Dejvis kup meča u Kraljevu imali smo priliku da razgovaramo sa Džejmsom Kjotavongom, jednim od najboljih svetskih sudija, koji od 2010. godine poseduje tzv. ’zlatnu značku’.

U petnaestak prijatnih minuta pokrili smo brojne teme – saznali smo kako sudije reaguju na ’sokolovo oko’, kao i kakav je osećaj kada je korekcija ispravna, a kakav je kada tehnologija pobedi. Zatim, govorili smo o Džejmsovim utiscima iz Srbije, kontroverzi na jednom njegovom meču, nameštanju rezultata, odnosima sa teniserima, ali i o brojnim drugim temama.

Saša Ozmo Bosna i Hercegovina, Bolivija
Podeli

Najveći meč koji je Kjotavong do sada sudio jeste prošlogodišnje vimbldonsko finale – sudar Novaka Đokovića i Rodžera Federera.

“Bilo je to prvo muško finale Vimbldona koje sam sudio. Velika je čast bila što mi je poveren taj zadatak – to je bio znak da su svi verovali u mene i bilo je divno imati taj osećaj dok sam izlazio na teren. Meč je bio fantastičan, ’klasik’ u pet setova dvojice najboljih tenisera na svetu. Trajalo je oko četiri sata i bilo je jedno od najboljih finala u istoriji i neverovatno je što sam bio deo toga“.

Britancu je dolazak u Kraljevo bio peti put da posećuje Srbiju, svaki put poslovno, na Dejvis i FED kupu.

“Lepo je vratiti se – prethodna četiri puta bio sam u Beogradu i ovo mi je prvo iskustvo u unutrašnjosti Srbije. Drugačije je, Kraljevo je manji grad, ali dobro je što je Savez odlučio da se igra kako bi se i ovde promovisao tenis. Hala je bila puna, svi su želeli da vide Novaka, Viktora i ostale, zaista je bila izvanredna atmosfera“.

Uvek nasmejani Kjotavong kaže da je najjači utisak na njega ostavilo gostoprimstvo ljudi.

“Nažalost, nismo imali mnogo vremena da obilazimo grad – tu smo tri-četiri dana i sve vreme radimo. Ali ono što smo videli bilo je lepo – imate fine restorane i barove na reci, Ono što je najvažnije jeste da su ljudi bili topli i prijateljski nastrojeni, a kada je tako, znači da se naš posao isplati. Vidimo mnogo zemalja, upoznamo mnogo različitih ljudi, a za Srbiju nas uvek vežu lepe uspomene“.

"Sudim kao da nema čelendža"

U martu 2006. godine sistem čelendža prvi put je korišćen na nekom zvaničnom turniru, bilo je to u Majamiju. Od tada je ’sokolovo oko’ neizostavni deo vrhunskog tenisa, a mišljenje je mnogih da je ta tehnologija ulenjila sudije.

“Kada se sistem tek pojavio, sudije nisu znale šta da očekuju. Tokom godina svi smo našli način da sudimo na terenima sa ’sokolovim okom’. Ja se pravim da sistem ne postoji, trudim se da tako sudim – umešam se kada treba, ispravim odluku kada smatram da je potrebno i mislim da je to način na koje se vrhunske sudije nose sa time. Ne treba samo sedeti tamo, govoriti rezultat i ne videti ništa, mislim da je važno da i dalje radimo posao, a da ’sokolovo oko’ bude samo pomoć. Mislim i da igrači vole kada se tako ponašamo“.

Kada igrač zatraži čelendž i ispostavi se da je sudija bio u pravu, osećaj je izvanredan. Međutim, postoji i druga strana medalje.

“Kada sedite gore u toj stolici i sve ide kako treba, onda je to najbolje mesto u dvorani. Ipak, kada nešto krene po zlu, to je usamljeno mesto. Nekada dođe i do rasprava sa igračima, ali to je sve deo posla. Ako pogrešimo pri ispravljanju odluke linijskog sudije, moramo da se izborimo sa time – ljudi smo i grešimo, baš kao što greše i teniseri. Pokušavamo da svedemo greške na minimum, a većina igrača želi da aktivno učestvujemo – ako pogrešimo za milimetar-dva, nije kraj sveta, ali mislim da vrhunske sudije ne prave mnogo grešaka“.

Kjotavong važi za sudiju koji ne gubi nerve i retko ulazi u duže rasprave – zato nas je i iznenadilo kada smo čuli da na jednom meču 2005. godine nije pružio ruku belgijskom teniseru Gzavijeu Malisu.

“To nije istina, bio je to nesporazum. Bio je dug meč, rukovao sam se sa Garsija-Lopesom i nisam video da mi je Gzavije pružio ruku. Neko je od toga napravio vest i eto, ali nije istina. Inače nije bilo mnogo kontroverzi na mojim mečevima i zbog toga sam zadovoljan“.

"Nisam čuo ništa o nameštanju"

Nameštanje rezultata jeste tema kojoj se u tenisu poklanja sve više pažnje – za sada se to uglavnom događa na fjučersima i čelendžerima, mada je u jednom procesu osumnjičeni i Potito Starače, nekada 27. teniser planete.

“Nisam čuo ništa o takvim stvarima – nikada na svojim mečevima nisam primetio da igrači rade bilo šta čudno. Vi znate više od mene – da budem iskren, koncentrišem se na svoje mečeve i to je to. Nikada mi niko nije prišao sa takvom nepristojnom ponudom niti poznajem nekog igrača kome se to desilo“, rekao je Kjotavong i dodao je: “Ne mogu to da komentarišem“ (I couldn’t possibly comment).

Podsetili smo da ga da je to replika kojom političar Fransis Urkart u kultnoj britanskoj seriji “House of Cards“ zapravo na indirektan način daje potvrdan odgovor, na šta se Kjotavong od srca nasmejao i rekao da to sada nije slučaj.

Sudije i teniseri provode zajedno dosta vremena, ali striktno profesionalan odnos ipak je nužnost.

“Putujemo sa igračima skoro svake nedelje i viđamo ih neprestano. Oni imaju svoj tim, mi svoje kolege, odnosi među nama su uljudni, javimo se jedni drugima, ali ne idemo baš zajedno na večere – to je profesionalan odnos, kao što bi se i očekivalo od ozbiljnih organizacija kao što su ITF, WTA i ATP. Mi radimo svoj posao, oni svoj i volimo da tako i ostane. Nemamo prijatelje ili omiljene među teniserima, tretiramo ih sve jednako“.

Mnogi s razlogom zavide životu koji vode teniske sudije – prate lepo vreme po planeti Zemlji, upoznaju različite narode i kulture, pa tako u svojoj karijeri mogu mnogo toga i da nauče. Kjotavong dolazi iz Velike Britanije u kojoj je vreme često sivo i sumorno, pa mu nije teško da odabere omiljenu destinaciju.

“Volim Australiju. Saša, definitivno ti preporučujem da odeš tamo. Kraj decembra i januar, kada smo mi tamo, ovde u Evropi je zima. Onda odete tamo usred leta i odlično je – odmah posle Božića idemo na sunce, svi su srećni, svi šetaju u kratkim rukavima, može napolju da se igra tenis... Uživanje“.

Za kraj, usudili smo se da pitamo koliko zarađuju teniske sudije, na šta je Kjotavong razvukao široki osmeh i šeretski se izvukao:

“To ti je pitanje od milion dolara. Sve što mogu da kažem jeste da nismo dovoljno plaćeni, to napiši“, zaključio je nasmejani Kjotavong za B92.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)