Nove neizvesnosti

Svi su izgledi da će Srbija po drugi put dobiti v.d. predsednika Republike. Prvi put takva situacija je bila 1997. godine, kad je u položaju v.d. bio socijalista Dragan Tomić, a sad se za istu dužnost priprema aktuelni predsednik parlamenta Nataša Mićić. Mićićeva na ovu funkciju dolazi neočekivano, jer se pretpostavljalo da će od 29. septembra ove sve do 5. januara sledeće godine novi predsednik Republike biti izabran.

Mićićeva je neočekivano izabrana i na mesto predsednika parlamenta. Na tom položaju je, kao što je poznato, bio Dragan Maršićanin, ali kad su u koaliciji izbile svađe potpredsednik DSS-a je podneo ostavku i odjednom je za predsedavajućeg u Skupštini predložena, a zatim i izabrana široj javnosti nepoznata članica Građanskog saveza Srbije i poslanik ove stranke iz Užica.

Kako politikolozi tumače ovu situaciju stvorenu neizborom predsednika Republike, a pogotovo to što će donedavno nepoznati poslanik jedne od članica vladajućeg saveza nenadano postati prva politička ličnost u Srbiji?

Dr Vučina Vasović, profesor savremenih političkih sistema, rekao nam je da je to samo jedan od indikatora krizne, pa i blokirajuće situacije, ne samo u pogledu funkcionisanja institucija nego i ukupnog društvenog razvoja. Jer, veliki deo očekivanja društva usmeren je ka politici i političkom planu koji je, primećuje Vasović, apsolutno nefunkcionalan i van tokova razvoja. Čak bi se moglo reći da su politički tokovi zapravo jedan od sputavajućih faktora razvoja.

Da li i sami građani svojom izbornom pasivnošću doprinose toj blokirajućoj poziciji politike? Profesor kaže da se pre može govoriti o nepoverenju u političare nego o pasivnosti birača. Sama politička elita je dobrim delom "radila" na sopstvenoj degradaciji i neizbor predsednika je jedna posledica toga.

- Neizbor predsednika, u svakom slučaju, stvara novo polje neizvesnosti u društvu čiji je sastavni deo i funkcija v.d. predsednika Republike - smatra Vasović.

Imamo i nemamo

Naš poznati kulturolog dr Ratko Božović kaže da povodom najavljene v.d. predsedničke pozicije treba imati u vidu i to da smo do sada imali formalno izabranog predsednika, ali ga - i nismo imali. I to samo po sebi govori o značaju ove personalne promene. Božović primećuje da naš problem nije toliko u ličnosti koja će biti na predsedničkoj funkciji nego u tome što smo "tipične vremeubice" - trošimo vreme uzalud, stalno odlažući mnoge odluke. Nikola Pašić je, primećuje Božović, bio sušta suprotnost tome: nije odlagao za sutra ono što je za danas, a mi sve odlažemo. U deo tog uzaludnog trošenja vremena spada to što nisu promenjene stare institucije i što se sadašnji političari ponašaju na isti način kao i raniji.

- Nije tragedija što ćemo imati v.d. predsednika nego u tome što se političari kockaju našim sudbinama, a mi se deset godina bavimo posledicama onoga što je politika proizvela - ističe profesor, zalažući se "za aktivniju poziciju građana u politici".

Kako građani mogu biti aktivniji kad ne izlaze ni na birališta? Božović kaže da je i neučestvovanje na izborima vid političke aktivnosti. To je, moglo bi se reći, odmazda biračkog tela za "rđavu predstavu" koja se pred njima odvija, a priređuju je političari.

Na molbu da komentariše to što će Nataša Mićić postati predsednik Republike, potpredsednik vlade i profesor psihologije na Filozofskom fakultetu dr Žarko Korać prvo kaže da je vršilac dužnosti predsednika - ustavna kategorija. Svi komentari usmereni ovih dana na lik i politički angažman Nataše Mićić su, dodaje, takođe duboko zabrinjavajući. To se pre svega odnosi na "seksistički nastrojen" deo javnosti koji o predsedniku parlamenta govori pre svega kao o ženi. Korać tim povodom pominje i neke fotografije objavljene u novinama i ističe da oni koji novostvorenu situaciju svode na "žensku stranu stvari" nisu ni moderni ni demokrate.

- Nataša Mićić je legalno i legitimno izabrana većinom glasova poslanika za predsednika Skupštine i novonastale situacije koje proizilaze iz Ustava samo se s tim u vezi mogu tumačiti. Komentari druge vrste najviše govore o samim komentarima - kaže Korać.

Pogubna očekivanja

Profesor političke antropologije na Fakultetu političkih nauka dr Čedomir Čupić smatra da je iz sadašnje parališuće izborne situacije moguće izaći promenom izbornog zakona ili dogovorom svih aktera o novom republičkom ustavu. Uostalom, na to se još 2000. godine obavezao ceo DOS.

- Sama ličnost koja bi u međuvremenu obavljala funkciju predsednika nije toliko bitna. Jedino bi se moglo govoriti o eventualnoj zloupotrebi te dužnosti, ali unapred ne smemo nikoga optuživati - primećuje Čupić, ali pominje i "drugu dimenziju" ovog slučaja. Ovim se, naime, nameće pitanje koliko je važno da je na funkciji predsednika Republike "jaka ličnost". Profesor tim povodom kaže da u skladu s veoma prisutnim autoritarnim obrascem, mnogi ovde smatraju da samo "jake ličnosti" mogu da obavljaju takvu funkciju. Međutim, mnogo je važnije da je čovek sposoban za to i, takođe, da se kreće u okvirima zakona.

- U predizbornoj kampanji često se od te funkcije očekivalo nešto što je iznad zakona. Mislim da su takva očekivanja pogubna za uspostavljanje demokratskog poretka i da smo se s takvim ponašanjem i do sada suočavali - konstatovao je Čupić.