Vise od informacije

Prvi krug izbora za predsednika Srbije je zavrsen, a rezultatima su, za divno cudo, svi zadovoljni. Predsednika dobili nismo, u drugi krug ulaze ocekivani kandidati, ali gotovo svi pretendenti na fotelju Milana Milutinovica zadovoljni su postignutim. Narocito prva dvojica. DSS je zadovoljna sto je Kostunica osvojio 31 odsto glasova, Labusov stab tvrdi da je rezultat neresen i da je razlika od stotinak hiljada glasova prava sitnica. DS i njihov koalicioni partner u Vojvodini Nenad Canak likuju nad "velikim porazom Vojislava Kostunice" mada je ovaj osvojio prvo mesto. DSS, pak, tvrdi da su na proslonedeljnom izjasnjavanju gradjani izglasali nepoverenje Vladi Zorana Djindjica i da on vec treba da pakuje kofere.

Negde usred izliva zadovoljstva postignutim rezultatima, pocelo je i prebrojavanje ko je za koga glasao. Jest da je Ustavom Srbija definisana kao drzava ravnopravnih gradjana, a pojedinci su poceli da prebrojavaju koje su nacionalnosti biraci suparnickog kandidata. Tako je Zoran Sami, potpredsednik DSS, primetio da je Kostunica lose prosao samo u mestima u kojima Srbi cine manjinu. Labus je, dodao je, u drugi krug usao zahvaljujuci glasovima vojvodjanskih Madjara i sandzackih Bosnjaka. Na pitanje da li DSS brine cinjenica da nacionalne manjine glasaju protiv Kostunice drugi potpredsednik DSS Dragan Marsicanin je odgovorio: "Zasto bi nas to brinulo? Ako vi pravite razliku izmedju gradjana Srbije, mi ne pravimo".

Mozda Samijeva izjava stvarno predstavlja samo puku informaciju. Mozda DSS zaista ne insistira na etnickoj pripadnosti glasaca, ali zasto onda Sami pominje nacionalnu odrednicu? I da je rekao samo "Kostunica je lose prosao u Malom Idjosu, Novom Pazaru, Tutinu", poruka bi bila shvacena. Bilo da ostane u Palati Federacije ili se, sto je verovatnije, preseli u zgradu Predsednistva Srbije na Andricevom vencu, Kostunica ce zaista morati da poradi na boljim vezama sa pripadnicima manjinskih naroda.

Obostrano nerazumevanje tu ocigledno postoji, a da li je za to zasluzan njegov imidz "Seselja u fraku" ili odbijanje nekih pripadnika manjina da prihvate Srbiju kao svoju drzavu, nije previse bitno. Ako pamcenje dobro sluzi, ne samo 2000. vec i tokom ove kampanje, pojedinci su se bavili krucijalnim pitanjem: Ima li prezimena Kostunica u telefonskom imeniku Beograda i Srbije.

Neki su i u Samijevoj krvi trazili nesrpska krvna zrnca. Kostunica i njegovi funkcioneri treba to da imaju na umu i ne ponavljaju slicne gluposti. Srbima i Srbiji sigurno je potrebna umerena nacionalna stranka, a DSS pretenduje na takvu ulogu te ne treba da prelazi granicu umerenosti.
Septembra 2000. godine Kostunica je porucio da u Srbiji ima mesta za sve. Kasnije je osudio antiromske grafite u Beogradu i bio prvi jugoslovenski predsednik koji je prisustvovao proslavi jevrejskog praznika Jon kipura. Sada porucuje: "Svaki je glas jednako vredan. Zna Srbija da ce mi biti cast da budem predsednik svih njenih gradjana". Trebalo bi tu tvrdnju da direktnije potkrepi.

Mozda bi mogao da se distancira od pojedinih problematicnih izjava Velimira Ilica, posto predsedniku SRJ verovatno nije bitno da li je muz gradonacelnice Beograda Musliman ili ne. Vreme nije najpogodnije za to, kampanja za drugi krug pocinje, ali sto pre to ucini, bice bolje za njegov imidz i zemlju koja tezi da se prikljuci evropskim integracijama.