Dnevni pregled

28. februar

1. mart
2. mart
3. mart
4. mart
5. mart
6. mart
8. i 9. mart

Program FEST-a

28. februar

1. mart
2 . mart
3 . mart
4 . mart
5 . mart
6 . mart
7 . mart
8 . mart
9 . mart

Foto galerija

Forum

Zvanični sajt

FEST - dan drugi

Autor: Maja Uzelac

Dramaturgija festovskih dešavanja za sada je, treba primetiti, potpuno ispravna. Tvorce programa bi, s tim u vezi, svakako trebalo pokušati uposliti na scenariju nekog od domaćih filmova u pripremi: možda najzad nešto bude! Šta hoću reći: na otvaranju je izborom filma (Tihi Amerikanac) proturena >poruka< tj. >stav< Saveta festivala, toalete su prošetane, kontakti revaspostavljeni. Dva od glavnih hitova ostavljena su, inteligentno, za drugi dan (čitaj: juče), ne bi li euforiju/entuzijazam prirodno indukovan otvaranjem što uspešnije preneli dalje, u dubine manje revijalnih, manje svečarskih segmenata festivala - u one festivalske dane (treći, četvrti, peti...) kada žurke i prijemi zamiru, te zapravo počinje da se radi samo o filmovima. Pa, nakon Čikaga i Solarisa, i taj će kuluk >gradskog života< prosečnom tinejdžeru ovdašnjem delovati privlačnije, rezonovali su Dramaturzi, i - da li su bili u pravu?

Fotogalerija - FEST 2003

Fotogalerija - FEST 2003
Vijetnamska glumica Do Ti Haj Jen na konferenciji za novinare
Pogledajte fotografije sa FEST-a 2003.

Čikago Roba Maršala vrsta je filma prema kojoj čovek, bio laik ili filmski profesionalac, ima jasan apriorni stav: on je voli ili mrzi. Ja svakako spadam u prvu grupu. Reč je o scenskom, visoko-artificijelnom pristupu, koji svesno priziva brodvejske pozornice, o plesnom filmu koji se u velikoj meri naslanja na kvalitet muzike i koreografije, o kostimiranoj atrakciji koja atakuje na čula i rekonstruiše dekadentne, ludo zanosne noir momente dvadesetih godina ovog veka. Tu su ubistva iz strasti, tu su fatalne žene, advokati i šoubiznis. Indikativno je, u tom kontekstu, pomenuti ime Boba Fosa (Sav taj Džez, Kabare), koji je, davne 1975., istoimeni komad postavio na Brodveju. A nije jednostavno izostaviti ni ime Baza Lurmana, koji, doduše, s ovim konkretnim projektom nije imao ama baš ništa, ali je svojim prošlogodišnjim remek-delom (Mulen Ruž) otpočeo revitalizaciju žanra. Tu je najzad, i preterano arčeno, ali nekako uvek s povodom, ime Larsa Fon Trira: on je, sa svoje strane, Plesom u tami sasvim očigledno inspirisao tvorce Čikaga da ovom ženskom zatvorskom filmu pristupe u ključu socijalne drame, ulazom u numere ponekad i previše otvoreno kopirajući Danca. Koji, suštinski, u mjuziklu ne uživa, i koji je formu preuzeo kao svojevrstan mekgafin na svom putu ka šokantnom i provokativnom. U mešanju ovakvih, protivrečnih, želja i naklonosti autora Čikaga, negde je verovatno i ključ njegove polovičnosti, mediokritetstva, neosmišljenosti i nemogućnosti da stilski ostavi trag. Ako postoji žanr za koji je, naime, lični stil ključan, to je svakako mjuzikl. A, osim (nepogrešivog) stila Ketrin Zita-Džons, i izuzetnog stila i preciznosti montažera na projektu, Maršal ga, iako iskusan brodvejski pozorišni as, nije pokazao previše. I nije zagrizao dovoljno jako. Što, naravno, ne znači da neće dobiti dobar procenat od tih trinaest (!) Oskara za koje je nominovan.

Kad je, dalje, reč o novom Solarisu, stvari su još jasnije. Soderberg je, naime, mnogo toga, ali nije Tarkovski. A upravo je to pokušao da bude. Kako je poznat kao čovek mnogih ideja, od kojih su većina zablude (a tek poneke - sušta genijalnost), i ovo je samo stanica na njegovom krivudavom putu. >Istočnjaci< upoznati s originalom, prespor tempo su mogli da pročitaju jedino kao pretencioznost, filosofske pitalice iz Klunijevih usta kao Lemovu noćnu moru, a nespretne prelaze između scena kao zanatski propust. Jedini zaista uspešan momenat tiče se Klunijevog pristupa ljubavnom aspektu priče: da je Soderberg želeo da se zadrži na tome (a u tom slučaju je mogao da radi i neki drugi film, možda) stvari bi za njega stajale mnogo bolje.

Gledao se juče i još jedan film Filipa Nojsa, Dugo putovanje kući (Rabbit-proof fence). Dubina nikad nije bila Nojsov adut. Kako vidimo, nije to postala ni u međuvremenu. Socio-politički angažman, s druge strane, jeste. Pa, ko voli...

 

 

 

© 1995 - 2018 , B92