Pod ledenim vrhovima Aljaske

Drugi najseverniji nacionalni park Severne Amerike, Denali, ujedno je i najposećeniji park, čudo prirode na Aljasci. Kroz šarenilo boja, pod planinaskim vencima, koji su zavejani tokom cele godine, od maja do septembra, koliko traje turistička sezona, prošeta se oko 400 hiljada turista u želji da osete čari neukroćene Aljaske divljine. Prostransvo, kroz koje prolaze milioni životinja, koje su ujedno i pravi magnet za turiste iz celog sveta, mnogi nazivaju i srcem Aljaske i mestom gde Amerika dodiruje nebo, jer se u njemu nalazi najviši vrh kontinenta Severne Amerike Mekinli (6.193 metra).

Ulaz u Denali se nalazi 400 kilometara severno od Enkoridža, koji je najveći grad sa oko 280 hiljada ljudi, a glavni grad ove 49. američke države je Džuno. Zbog nesnosnih zima posetioci u Denali dolaze samo preko leta, tokom kojeg se temperature ne penju više od 20 stepeni Celzijusa, a već sredinom avgusta kreću da veju snegovi.

Priroda, koloritni pejzaži i životinje koje šetaju oko turista, samo su neke od stvari koje su pravi magnet za posetioce iz celog sveta. Park krasi i mnoštvo jezera, većinom naseljenih dabrovima, od kojih je najatraktivnije Vonder jezero, koje se nalazi duboko u srcu Denalija. U tom jezeru, najvećem u parku, kada je vedar dan oslikavaju se snežni vrhovi Mekinlija, pa se zbog toga magičnog prizora nalazi na većini razglednica iz Denalija.

Kroz park, za koga mnogi kažu da je jedna od poslednjih neukroćenih divljina Amerike, prolazi samo jedan put dužine 146 kilometara, koji vijuga kroz doline i padine planina. Privatnim vozilima, zbog visokog stepena zaštite, dozvoljen je ulaz samo 20 kilometara u park, a odatle se do željene destinacije mora ići ekološkim autobusima službe parka, koji je 1917. godine proglašen nacionalnim parkom i to prvenstveno zbog planinara, koji su hrlili ka ovoj divljini. Samo oni najsmeliji, a ima ih mnogo, idu u planinarenje prilikom kojih se redovno sreću irvasi, losovi, lisice, vukovi, kojoti, medvedi...

Čuda prirode u ovom parku mogu se sresti na svakom koraku, a najveća dolaze sa proleća kada se sneg topi i boje počinju da "gutaju" svaki kutak Denalija. Tada iz zemlje iskaču predivni ljubičasti, crveni, plavi, beli... cvetovi okruženi beskrajnim jarkim zelenilom, koje za dva meseca kao četkicom nanesene zamenjuju crvena i žuta boja jeseni, koja počinje krajem jula. Neverovatni su prizori sa proleća kada sneg počne da se topi i kada park krene da se budi, jer se tada u njega krene da se vraća preko 100 vrsta ptica koje su pobegle zbog smrtonosne zime, koja je najduže godišnje doba na Aljasci. Tada se vrati život beskrajnom Denaliju, koji su ljudi tek delom dotakli, najviše kroz ture autobusima, ali i planinareći kroz mnoštvo staza. Takođe veoma je popularna i vožnja vozom, od Ferbenka do Enkoridža, po obodu parka, jer pruga prolazi kroz jedne od najlepših predela Denalija.

Kako bi detaljnije upoznali Denali veliki broj turista ide u obilazak malim avionom, a sve sa željom da se sretne oči u oči sa vrhom Mekinli, koji je, kada je vedar dan, vidljiv i sa nekoliko vidikovaca u parku. Međutim iskustvo obletanja avionom oko planinskog diva na svega nekoliko kilometara je neopisivo, a upravo tu sliku turisti opisuju kao prizor koji puca od divljine. Let propelercom turisti započinju sa nekoliko mesto izvan parka, a piloti one kojima se Mekinli neotkrije već ostane obavijen oblacima, vode na neki od ledenih glečera kojih na Aljasci ima preko 100.000. Tokom leta pred očima su snežna prostranstva, vrhovi iznad oblaka, glečeri koji vijugaju u dolinama između planina i sve to netaknuto.

One kojima se ukaže prilika da vide vrhove Mekinlija, koji je naziv dobio po Vilijamu Mekinliju kandidatu za predsednika Amerike koji čak nikada nije ni posetio Aljasku, nazivaju privilegovanim turistima, jer je masiv vidljiv svega četvrtinu dana u godini i, kako kažu Aljaščani, kreira svoje sopstveno vreme. Osećaj koji pruža letenje oko ovih planinaskih venaca teško se može porediti sa nečim, jer ga krasi energija leda, divljine i vrha kontinenta. Ova planina je, kako je rekao jedan od vodiča u parku, među najhladnijima na svetu i procentualno ubija više planinara nego najveći vrh zemaljske kugle Mont Everest, te je ovaj prelepi prizor i krajnje opasan za one koji pokušavaju da ga osvoje.

Ono što posebno krasi Aljasku i Denali, tokom letnjih dana, je osećaj večnosti, zbog sunca koje ne zalazi od juna do avgusta. Ujedno, očaravajući zalazak je jedan od najatraktivnijih na svetu. Sunce se tokom maja, juna i jula spušta blizu horizonta, ali ne zalazi, i onda se posle nekoliko sati opet diže visoko i osvetljava novi dan. Zahvaljujući neprekidnom svetlu priroda i život Denalija tokom leta dobije potpuno novo, mnogo pitomije nego zimi, ruho. Kada se priča o atrakcijama "sa neba", ono što je u Denaliju možda i najimpresivnije, jesu severne polarne svetosti (lat. Aurora borealis) koje su vidljive već krajem avgusta, kada crvena, zelena, bela i druge boje tokom noći krenu da se prelivaju i pokreću.

Denali se sa proleća pretvara u cventu oazu i šarenilo boja, a sa prvim snegovima u osmomesečni led, sneg i surovu divljinu, rezervisanu samo sa najizdržljivije.

Zoološki vrt na otvorenom

Na Aljasci živi čak milion irvasa, 200 hiljada losova, 70 hiljada Dallijevih ovci, 50 hiljada crnih medveda, 30 hiljada grizli medveda... A samo 700 hiljada ljudi. Ono što još više daje na impresivnosti ovoj dalekoj zemlji, je podatak da je, površinski, od Srbije veća 20 puta. Jedan od prvih saveta, koji smo dobili po dolasku na Aljasku je da ne bežimo od medveda, ukoliko ga sretnemo.

Nekoliko dana kasnije, planinareći u Denali nacionalnom parku, nedaleko od nas u polju sa bobičavim voćem stajala je ženka grizlija sa dva mladunčeta. Vodič, koji je vodio grupu turista u obilazak parka, rekao nam je da su medvedi opasni, pogotovo kada su sa mladuncima. Zanimljiv je savet da ukoliko vam grizli priđe ili vas napadne, treba da se praviti da spavate i nikako ne bežite. Uz malo sreće - otići će.

Ukoliko vas napadne crni medved, koji je dosta sitniji od grizlija, u proseku teškog 500-600 kila, treba mu uzvratiti i na taj način oterati. Crni medvedi su radoznali i doći će do vas, za razliku od grizlija koji vas neće pratiti i tada treba podići ruke i vikati kako bi ga oterali.

Foto: Caffe Vojvodina