Mauricijus: Dodo na grbu

Ako postoji raj na zemlji, svetski putnici kažu da je jedno tačno: on se nalazi na Maurucijusu, nevelikom ostrvu vulkanskog porekla u Indijskom okeanu

Autor: Snežana Prljević
Izvor: Politika

Za Mauricijus kažu da je raj na zemlji. Ko može da izdvoji dovoljno novca i vremena da bi se zaputio do ove ostrvske zemlje neće zažaliti. Uživaće u njenim prirodnim lepotama, jer je to zemlja koja se ugnezdila u Indijski okean. Nalazi se na oko 855 kilometara istočno od Madagaskara i na 2.000 kilometara udaljenosti od istočne obale Afrike.

Mauricijus su otkrili Portugalci davne 1505. godine, a vrlo je interesantno da se oko ostrva, kao ogrlica, nalazi koralni greben koji ga štiti od velikih talasa kao i ajkula. Zato je plivanje u laguni potpuno bezbedno za razliku od većine drugih okeanskih ostrva.

Klima na ostrvu je tropska, što porazumeva da su zime tople i suve, a leta vlažna i vrela. Dodo, izumrla vrsta ptica koje su živele samo na Mauricijusu, bile su potomci podvrste golubova. Kako nisu imale prirodnih neprijatelja, izgubile su potrebu da beže od predatora i tokom evolucije izgubile su moć letenja. Živele su i gnezdile se na zemlji hraneći se voćem koje je padalo sa drveća. Portugalci, kao prvi ljudi koji su kročili na tlo ostrva, osnovali su koloniju koja je uglavnom služila trgovačkim brodovima kao mesto za odmor na dugom putu ka Indiji. Dodo, koja je težila i do 25 kilograma, bila je odličan izvor svežeg mesa i Portugalci su ih rado lovili i uživali u ukusnom mesu. Po odlasku Portugalaca, na ostrvo dolaze Holanđani koji osnivaju pravu koloniju i sa sobom donose domaće životinje, a uz brodove dolaze i pacovi koji se kasnije naseljavaju na ostrvo. Sve ove životinje hranile su se jajima ptice dodo, čime su vrlo brzo dovele do njenog izumiranja. Predanje kaže da je poslednji primerak ptice dodo ubijen 1681. godine.Ipak, dodo je ostao večno da živi – nalazi se na grbu Republike Mauricijus.

Glavni i najveći grad je Port Luis, koji se nalazi na zapadnoj strani ostrva. Najpoznatije turističke destinacije nalaze se na severozapadnoj i severnoj strani ostrva, a među njima se ističe Grand Bej sa velikim brojem hotela.

Na ostrvu živi 1,2 miliona stanovnika. Možda deluje neuobičajeno, ali na Mauricijusu su dva jezika zvanično u upotrebi. To su engleski i francuski. Govori se i kreolski jezik.

U poslednjim decenijama ekonomija Mauricijusa se značajno oslanja na turizam, naročito u severnom delu ostrva, gde je izgrađen veliki broj hotela visoke klase. U njih na odmor dolaze mnoge poznate ličnosti, od političara do umetnika, sa svih strana sveta. Na ovom nevelikom ostrvu nema mesta za masovni turizam, ali je to nadoknađeno ekskluzivnim turizmom. Da bi se iskoristile sve prirodne blagodeti, na obali okeana podignuti su luksuzni hoteli, svi visoke klase, sa četiri, pet i šest zvezdica. To su stilski hoteli, u čiju gradnju je uložen dodatni napor da se ne poremeti kolorit okruženja. Svaki od njih ima vlastitu peščanu plažu i golf teren, kao i teniska igrališta, teretane, bazene, ali i brojne restorane.

Interesantna je i ostrvska kuhinja. Ona je svojevrsna mešavina indijske, francuske i kreolske kuhinje. Odlikuje se korišćenjem začina. Stanovništvo najčešće večeri provodi u nekom od velikog broja restorana širom celog ostrva i može se naći hrana za svačije ukuse, od indijskih restorana, preko kineskih, kreolskih, južnoafričkih pa do restorana sa evropskom kuhinjom. Takođe su prisutni i veliki svetski lanci restorana. Mauricijus može da se pohvali i kvalitetnim pivom, kao i rumom.

Dok je severni deo ostrva, uz obalu od severozapada, preko severa do severoistoka, uglavnom okrenut turizmu, pa se tako i stanovništvo u tom delu ostrva uglavnom odlučuje za uslužne delatnosti, južni je više okrenut poljoprivredi i ribolovu.

U centralnom delu ostrva, u mestima Rouz Hil, Katr Born i Kjurpajp uglavnom živi urbano stanovništvo koje je u velikom procentu zaposleno u Port Luisu ili u mnogobrojnim hotelima na obodima ostrva, a na ostrvu živi i radi dosta visoko kvalifikovanih radnika iz Evrope.