Španski Zakon o istorijskom sećanju

Španija još ne uspeva, uprkos "zakonu o istorijskom sećanju", usvojenom prošle godine, da ni 33 godine posle smrti diktatora Fransiska Franka, zaleči rane iz Građanskog rata (1936-1939), koji je ovom zemljom harao u predvečerje Drugog svetskog rata.

Zakon je donet da bi se ispravila istorijska nepravda prema ljudima koji su poginuli braneći republiku pred naletom fašističkih pobunjenika iz redova vojske, predvođenih generalom Fransiskom Frankom. Reč je o ljudima, mahom iz redova komunista i socijalista, koji su branili legalni poredak i u tom ratu izginuli.

Pobednik u tom ratu je bio Franko, kome nije bilo teško da trijumfuje pošto je uživao pomoć svojih ideoloških saveznika iz nacističke Nemačke i fašističke Italije.

Na drugoj strani, španskoj republici su pomagali samo dobrovoljci iz inostranstva, mahom komunisti i socijalisti, organizovani u okviru nadaleko čuvene Internacionalne brigade.

Od usvajanja Zakona o istorijskom sećanju je prošlo više od jedne godine, ali od njegove primene još nema ni slova.

"Vlada (socijalističkog) premijera (Hosea Luisa Rodrigesa) Sapatera nastoji da ostvari ono što nije moguće - da nahrani vuka, a da ovce, ipak, ostanu sve na broju", ne štedi kritiku lider Ujedinjene levice Gaspar Ljamasares.

"Vuk" je u ovom slučaju Narodnjačka partija (PP), nastala dobrim delom iz ostataka ekstremne desnice koja je, u Frankovo vreme, žarila i palila Španijom, decenijama držeći ovu zemlju u čeličnim okovima fašizma.

"Nemojmo otvarati stare rane, ne izazivajmo nove podele" - tako glasi poruka koju je premijeru Sapateru uputio Marijano Rahoj, aktuelni lider PP, naslednik Hosea Marije Asnara, čoveka koji je nekada bio aktivista Frankove fašističke omladine. Ovde se, međutim, ne radi ni o kakvom "otvaranju rana" i "stvaranju novih podela", kako dobro ove nedelje primećuje madridski dnevnik "Pais", već o ispravljanju istorijske nepravde prema ljudima koji su svoj život dali braneći legalan poredak.

Prema proceni istorijskih institucija koje se bave proučavanjem Građanskog rata, u sukobima sa Frankovim pobunjenicima poginulo je najmanje 30.000 republikanaca. Mnogima se do dan danas ne zna ni grob gde je, jer su mnogi sahranjeni u zajedničkim grobnicama.

Poginulim pristalicama Franka, međutim, podignut je grandiozan mauzolej nedaleko od Madrida, na mestu koje je Franko nazvao "Dolina palih boraca".

"Danas, najmanje što rodbina poginulih republikanaca može da zatraži jeste da kosti poginulih budu otkopane i pristojno, hrišćanski sahranjene", izjavio je Ljamasares.

Franko je umro novembra 1975. godine, a odmah potom je usledio - najviše zahvaljujući tada mladom kralju Huanu Karlosu - mukotrpan, ali dosta brz prelazak sa diktature na demokratski poredak.

Nova vlast se, međutim, zadovoljila samo opštom amnestijom greha ljudi iz Frankovog režima, ali nikada nije ostvarila istinski, pravni prekid s diktaturom.

Zakonom o istorijskom pamćenju je to trebalo da bar delimično bude ispravljeno, jer u njemu stoji da moraju biti uklonjena sva javna obeležja iz vremena diktature. Uprkos tome, međutim, Frankove statue se i dalje šepure po centralnim trgovima mnogih gradova Španije i ko zna dokle će da sve to još traje!

Zakonom nije sasvim jasno precizirano da teba da bude ispravljeno ono što se ispraviti mora: revizija presuda prekih (ali i drugih) fašističkih sudova, kojima su hiljade, a možda i desetine hiljada ljudi olako poslati u smrt.

Zakonom je, doduše, predviđena izrada mapa na kojima treba da se precizno utvrde mesta na kojima su sahranjene žrtve masovnog streljanja, ali ta odredba još nije sprovedena u delo.

U međuvremenu, taj posao obavljaju na svoju ruku zainteresovani ljudi, pa su tako nedavno otkopane kosti 4.000 poginulih republikanaca u raznim delovima Španije.

Ima, međutim, nade da će se u budućnosti nešto, ipak, promeniti jer je jedan sudija po imenu Baltasar Garson - onaj isti koji je pre nekoliko godina pokušao da pred lice pravde izvede čileanskog diktatora Augusta Pinočea - odlučio da sam nešto učini ako već vlada "mudro" ćuti. Garson je zatražio da mu opštine, crkvene vlasti i nadležna ministarstva dostave iscrpnu informaciju o sahranjenim žrtvama i nestalim licima, kao i spisak sahranjenih u Dolini palih boraca. Od vlade je, istovremeno, zatražio da napravi kompletan spisak Frankovih žrtava da bi se nešto, ipak, konačno izvelo na čistinu.