M.I.A. na glavnoj bini Egzita

Mathangi „Maja“ Arulpragasam, rođena je 1977. godine u predgrađu Londona, da bi se pola godine kasnije zajedno sa porodicom vratila u Šri Lanku.

Maja je često morala da se seli sa majkom, starijom sestrom i mlađim bratom, da bi se zajedno sa njima preselila u London tokom 1986. godine gde im je dat status izbeglica. Ovakvo odrastanje se kasnije snažno odrazilo i na njeno stvaralaštvo. Njeno umetničko ime „M.I.A.“ skraćenica je za „Missing In Acton“ (vojni termin koji znači 'Nestao u akciji'), prema nazivu jednog londonskog predgrađa u kojem živi dosta imigranata iz Azije.

Ubrzo po dolasku u London počinje da uči engleski jezik, da sluša lokalne radio stanice i otkriva jednu sasvim drugačiju kulturu, te pronalazi sopstvenu sklonost ka umetnosti i upisuje koledž „Central St. Martins“, jednu od vodećih britanskih visokoškolskih ustanova za studije umetnosti i dizajna. Njen dodir sa muzičkom scenom došao je kada je Maja bila angažovana da izradi sva vizuelna rešenja za drugi album benda „Elastica“ sa kojim kasnije kreće na američku turneju kako bi snimala nastupe benda i eventualno režirala spot od tog materijala.

Sa bendom „Elastica“ tada je putovala i kanadska „electroclash“ muzičarka „Peaches“ koja joj tokom turneje otkriva rad na „Roland MC-505“ ritam mašini i sekvenceru. Po povratku u London, „M.I.A.“ ulazi u studio i snima svoj prvi hit „Galang“ koji izdaje za nezavisnu etiketu „Showbiz“ 2003. godine, a ploča ubrzo postaje neverovatno popularna na londonskoj radio i klupskoj sceni. Talenat prepoznaje čuvena etiketa „XL Recordings“ koja dodaje "M.I.A." među svoje već afirmisane izvođače kao što su „Basement Jaxx“, „Radiohead“ ili „White Stripes“.

Album prvenac „Arular“, nazvan po njenom odmetnutom ocu, konačno izlazi 2005. godine i odmah skreće pažnju muzičke javnosti, te čak biva nominovan za prestižnu „Mercury“ nagradu. Muzička kritika piše sa neočekivanim oduševljenjem, tako da ga priznati magazini „Blender“ i „Stylus“ navode kao album godine, sajt „Amazon.com“ ga stavlja na visoko drugo, „Pitchfork Media“ na četvrto mesto najboljih albuma u 2005. godini, a magazin „GQ“ na šesto mesto najboljih albuma svih vremena. „Rolling Stone“, „Billboard“ ili „The Guardian“ pisali su o albumu recenzije sa najvišim ocenama. Njen otac je kasnije, kako sama kaže za „Rolling Stone“, napisao kratak mejl u kojem je stajalo: „Zdravo, ovde tvoj tata. Promeni ime albuma“.

Umesto toga, „M.I.A.“ 2006. godine snima i drugi album, a snimanje pesama obeležila je i privremena zabrana ulaska u SAD gde je trebala da radi u studiju sa producentom Timbalandom. Svoju „world music“ notu traži na putu širom planete kako bi za album snimila aboridžinske ulične muzičare, indijske orkestre, afričke „neme vokale“ i tako obilazi Trinidad, Liberiju, Indiju, Jamajku, Japan, Australiju, a kasnije ipak i Ameriku.

Na albumu se smenjuju producenti Timbaland, di džej Svič (Switch), kao i njen pratilac di džej Diplo sa kojim i nastupa uživo, dok se u bogatoj riznici semplova mogu čuti i „The Clash“, „Pixies“, ali i muzika iz starog bolivudskog mjuzikla „Disco Dancer“, kao i delovi iz pojedinih tamilskih filmova. Album konačno izlazi u avgustu prošle godine, ovaj put posvećen njenoj požrtvovanoj majci sa naslovom „Kala“, a kritika i dalje ne štedi pohvalne reči, pa ga tako „Rolling Stone“ i „Blender“ proglašavaju za najbolji album u 2007. godini.

Pored pomenutog singla „Galang“, „M.I.A.“ je prepoznatljiva po pesmama „Boyz“, „Jimmy“ i često cenzurisanoj numeri „Paper Planes“, kao i po seriji sjajnih remiksa ovih pesama koji nastavljaju da šire njen rad ka najrazličitijim žanrovima. Njene pesme prate i živopisni spotovi u kojima prikazuje globalnu mešavinu kultura kroz lične odevne kreacije i ples koji spaja čitav spektar udaljenih meridijana. Rani uspeh koji joj je donela publika, najvećim delom putem Interneta, konačno je dobila priliku da sluša njene nastupe i uživo, te "M.I.A." danas nastupa na čuvenim festivalima kao što su „Coachella“, „Glastonbury“, „Lollapalooza“ i „Reading“.

“M.I.A.” predstavlja novu generaciju hip-hop umetnika koji ukrštaju etno zvuke svog podneblja sa repovanjem, dodajući naboj snažne, univerzalno razumljive angažovane poruke sa političkom oštricom, kakva se u hip-hopu nije čula još od pojave sastava “Public Enemy”. Pored toga ona predstavlja i novu žensku generaciju u repu, koja ne koristi svoju ženstvenost kao jedini sadržaj scenske pojave, nego kao podlogu na kojoj se dešavaju rime koje govore o naličju sveta bez globalne socijalne pravde. Ona sama o globalnim problemima za „Rolling Stone“ govori: „Biće sve više mostova izgrađenih između već razvijenog i sveta u razvoju“.

Njena muzika i društveni angažman dovoljno su glasni da se o njenim fanovima govori kao o globalnom pokretu, a o njoj kao stvarnoj svetskoj zvezdi, bez obzira na eventualni redni broj koji se nekad stavlja ispred reči - svet.

Egzit festival ove godine održava se od 10 - 13. jula. Ulaznice u pretprodaji koštaju 5490 dinara i mogu se naručiti na zvaničnom festivalskom sajtu. Cena ulaznica u redovnoj prodaji biće 7790 dinara. Broj ulaznica je ograničen.