Posetilac

Nagrade i festivali
Gran Pri, Festival američkog filma u Dovilu 2008.
Filmski festival Sandens 2008.
Međunarodni filmski festival u Karlovim Varima 2008.

Kritike
“Ovo je film našeg vremena – paranoičan, slomljena srca, razočaran – i redak noviji američki film u kom likovi reaguju onako kako bi reagovali pravi ljudi.”
– Vesli Moris, Boston Gloub

Sinopsis
U svetu od šest milijardi ljudi, dovoljan je samo jedan čovek da vam promeni život.

Život prolazi pored šezdesetdvogodišnjeg Voltera Vejla. Izgubivši strast za predavanjem i pisanjem, on ispunjava prazninu neuspešno pokušavajući da nauči da svira klavir. Po povratku sa konferencije na Menhetnu, Voltera iznenade dvoje mladih ljudi koje zatiče u svom stanu. Žrtve prevare sa nekretninama, Tarek, Sirijac, i Zejnab, njegova devojka iz Senegala, nemaju kuda da odu. U prvom od mnogih iskušenja, Volter nevoljno pristaje da par ostane sa njim u stanu.

Dirnut njegovom obzirnošću, Tarek, talentovani muzičar, insistira da nauči starog akademika da svira afrički bubanj. Bogati ritmovi ovog instrumenta vraćaju u život Volterov ukočeni duh i uvode ga u uzbudljiv svet lokalnih džez klubova i bubnjarskih krugova Central parka. Kako prijateljstvo ove dvojice postaje sve dublje, razlike u kulturi, godinama i temperamentu se brišu. Nakon što ga policija zaustavi u podzemnoj železnici, Tarek biva uhapšen kao ilegalni imigrant i zadržan radi deportacije. Pošto njegova situacija postaje sve očajnija, Volter se oseti odgovornim da pomogne svom novom prijatelju, sa strašću za koju je mislio da ju je davno već izgubio.

Biografija
Tomas Mekarti je rođen u Samitu, Nju Džerzi, a studirao je na Boston koledžu i na Dramskoj školi Univerziteta Jejl. Njegov glumački rad je zapažen: glumio je u pozorištu, u televizijskom serijalu Boston Public i u filmovima poput Upoznajte roditelje, Laku noć i srećno, Sirijana, Zastave naših očeva i Godina psa. Njegov rediteljski debi, The Station Agent, koji je i napisao, osvojio je dva priznanja na Filmskom festivalu Sandens 2003. i nagradu BAFTA za najbolji originalni scenario. Posetilac je njegov drugi film.

Izjava reditelja
“Proveo sam neko vreme na Bliskom Istoku (posebno u Bejrutu) režirajući poslednji film, i shvatao sam da sam ranije dosta čitao o tom delu sveta bez mnogo razumevanja o tim ljudima i kulturi. Zato sam se vraćao još nekoliko puta, čitao sve više, i, čak, počeo da provodim dosta vremena među arapskom zajednicom ovde u Njujorku. Tokom mog istraživanja, naišao sam na priču o mladom čoveku sa Bliskog Istoka koji je zadržan ovde u jednom od zatvora, mislim u Kvinsu. Počeo sam da čitam sve što sam mogao o imigracionoj politici i, naročito, o našem sistemu pritvora. To kako se ophodimo prema ljudima od 11. septembra, posebno prema osobama bez dokumenata, dovelo me do ove priče. Pridružio sam se i organizaciji koja se zove “Soujourners” i koja radi pri Crkvi Riversajd na Menhetnu, i počeo da posećujem zatvorenike. Odvojeno od toga, imao sam na umu lik starog profesora na univerzitetu koji je izgubio strast za svojim pozivom. Negde usput su se te dve priče preplele. I ta dva lika su se susrela.”
- Tomas Mekarti