Iran: Krivi su, odgovorićemo

Napad je usledio usred napetosti između Irana i Zapada zbog rasta nuklearne aktivnosti Teherana, snabdevanja Rusije oružjem, uključujući i bespilotne letelice dugog dometa tipa "Šahed 136" i višemesečnih antivladinih demonstracija koje su usledile nakon smrti iranke kurdskog porekla Mahse Amini, prenosi Rojters.

U pismu upućenom generalnom sekretaru UN, Antoniu Guteresu, iranski izaslanik u UN-a Amir Said Iravani rekao je da je "primarna istraga sugerisala da je Izrael odgovoran" za napad, u kome, kako je Teheran ranije rekao, nije izazvao žrtve niti je pričinjena ozbiljna šteta.

"Iran zadržava svoje legitimno i inherentno pravo da brani svoju nacionalnu bezbednost i da čvrsto odgovori na svaku pretnju cionističkog režima (Izraela) gde god i kad god smatra potrebnim", naveo je Iravani u pismu upućenom Guteresu.

Iran je u prošlosti optuživao Izrael da planira napade koristeći tajne agente unutar iranske teritorije.

Teheran je u julu saopštio da je uhapsio sabotažni tim kurdskih militanata koji rade za Izrael, a koji su planirali da dignu u vazduh "osetljivi" centar odbrambene industrije u Isfahanu.

Pregovori između Irana i svetskih sila o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. godine su u zastoju od septembra 2023.

Sporazum o iranskom nuklearnom programu, čiji je zvanični naziv "Zajednički sveobuhvatni akcioni plan" (JCPOA), potpisali su u julu 2015. godine u Beču Iran i "grupa 5 + 1", koju je činilo pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija, SAD) i Nemačka, kao potpisnica u ime Evropske unije.

Iran je nuklearnim sporazumom iz 2015. godine pristao da ograniči program obogaćivanja uranijuma pod nadzorom inspektora Ujedinjenih nacija u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp povukao SAD iz sporazuma 2018. godine i uveo sankcije Iranu, dok je Iran kao odgovor počeo da zanemaruje svoje obaveze prema sporazumu.