Dan maternjeg jezika

U svetu se govori oko 6.000 jezika. Međutim, prema sadašnjim procenama stručnjaka, otprilike svake dve nedelje u svetu odumre jedan od njih. To su izolovani jezici malih zajednica, koji nemaju institucionalnu podršku.

Lingvista i profesor Filološkog fakulteta Ranko Bugarski kaže da dosta postojećih jezika neće dočekati kraj XXI veka.

"Možda će tokom ovog veka nestati čak između 50 i 90 odsto jezika. Ostaće nekih 600 do 1.000 jezika, ali mnogi će nestati, a mnogi su već nestali. Tek poslednjih 15 godina lingvisti su primetili taj tempo nestajanja jezika i pozvonili na uzbunu, a onda su se zainteresovale međunarodne organizacije", kaže on.

Savet Evrope je 26. septembar proglasio Danom jezika. Srpskom jeziku ne preti opasnost od nestajanja, ali je jezička kultura u Srbiji na veoma niskom nivou, što zbog nedovoljne pismenosti, što zbog uticaja drugih jezika, pre svega engleskog, koji je postao jezik globalne komunikacije.

Ranko Bugarski, član Evropske akademije nauka i umetnosti, kaže da je u prirodi jezika da se menja i da prima različite uticaje, ali da ne treba nekritički prihvatati sve strane uticaje.

"Bez stranih reči danas se ne može, samo ih treba upotrebljavati s merom i sa znanjem, dakle, ne preterano i ne neznalački, kao što se često radi", kaže on.

"Kad se s tim preteruje, kad se to prihvata bez ikakvog razmišljanja o onom što je već uobičajeno i što je normalan način izražavanja u srpskom jeziku, kad se to sve prenebregne, pa se posebne za prvim anglicizmom koji se čuje, e tu čovek već mora da izrazi određenu rezervu", kaže on.

Bugarski naglašava da su domaća nepismenost i nepotrebna birokratizacija često još pogubnije od neumerenog uticaja stranih jezika i ističe da bi na tome moralo da se radi mnogo više i sistematičnije.

"Jezici manjina ugroženi"

Koordinatorka manjinskih nacionalnih saveta u Vojvodini Ana Tomanova-Makanova izjavila je da su maternji jezici nacionalnih manjina u Srbiji veoma ugroženi.

Ona je dodala da se bez gajenja maternjeg jezika nacionalnih manjina ne može govoriti o etničkom bogatstvu Srbije i ocenila da će, u suprotnom, to značiti dodatnu asimilaciju nacionalnih manjina.

Povodom 21. februara, Svetskog dana maternjeg jezika, ona je agenciji Beta kazala da će manjinski nacionalni saveti zahtevati da se maternji jezici u školama vrate u obavezni deo predmeta.

"Maternji jezici se danas nalaze u sklopu izbornih predmeta, zajedno sa predmetima kao što su 'ruke u testu', ili 'rad na računarima'. To je neodrživo", kazala je Tomanova Makanova.

Tomanova-Makanova je kazala da je "alarmantna" situacija i kada je u pitanju poštovanje propisa o službenoj upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina.

"To pravo postoji na papiru, ono može da se koristi, ali sve ostaje na nivou deklaracija i zakona", kazala je Tomanova Makanova.

Precizirala je da još uvek postoje problemi sa izdavanjem ličnih karata na pismu odredjene nacionalne manjine, a slična situacija je i sa izdavanjem novih zdravstvenih knjižica.

"Ako, na primer, hoćete da u Bačkom Petrovcu dobijete zdravstvenu knjižicu kao Slovak, dobićete taj dokument na ćiriličnom pismu, na kojem ne mogu da se pišu slovačka imena", navela je Tomanova Makanova.

Ona je kazala da će, kao poslanica u Skupštini Srbije, izabrana na listi Demokratske stranke, koristiti maternji slovački jezik za skupštinskom govornicom, jer je to njeno ustavno pravo, i rekla da se nada da će skupštinske službe obezbediti prevodioce.