Evolucija krpe

Iako je pitanje dokle ide politička nekultura srpskih radikala u suštini retoričko, najnoviji nastup Aleksandra Vučića zavređuje pažnju iz više razloga. Prvo, to što je ministar odbrane SCG Zoran Stanković u radikalnoj vizuri evoluirao od "krpe", kako su ga okarakterisali kada je bio kandidat, do zločinca, kako ga je Vučić nazvao prekjuče pred TV-kamerama za skupštinskom govornicom, jasno pokazuje da čovek ozbiljno radi svoj posao. Suprotno željama radikala. Drugo, činjenica da Stanković, kako je potom objasnio Vučić novinarima, "treba da odgovara za zlodela jer otpušta i penzioniše ljude samo zato što su bili na ispraćaju Slobodana Miloševića", dokazuje da se radikali nisu ni za jotu pomerili od ratnih dana i ideala crveno-crne koalicije u kojoj su bili devojka za sve prljave poslove.

Treće, javna prozivka Stankovića, kao i nešto ranija Vuka Draškovića, svedoči da su radikali krenuli u žestoku predizbornu kampanju. Vučić kao najizrazitiji mentalni Šešeljev sledbenik, savršeno dobro zna kome se obraća i kako da u tom interesnom mnjenju relativizuje sve što bi suparnička strana mogla zabeležiti kao poen. Tako zaumnom politikanstkom matematikom "krpa" naprasno postaje "zločinac" i to za skupštinskom govornicom koja, po zakonu, poslanika unapred amnestira od klevete i obaveze da optužbe dokaže. Državna kamera je tu da zabeleži živu reč koja se ne može demantovati, bar ne u delu mnjenja na koje radikali računaju. Posredno, biračkom telu se imputira logika koja kaže da, ako je već "zočinac" na ministarskom mestu, onaj koga aktuelne vlasti (zločinačke, dakle) proganjaju može biti - ministar. Ili bar priznati ratni junak kome, dabome, nije mesto u Hagu. Uprkos tome, ili baš zato što je čak i premijer obećao da će do kraja tekućeg meseca izručiti Mladića.

Zapravo, Vučićev napad na Stankovića nije ništa drugo do agresivni nastavak kampanje koju su uplakani radikali počeli upravo nad kovčegom sa posmrtnim ostacima Slobodana Miloševića sa jednim jedinim ciljem - da socijalistima oduzmu ostatak birača i tako izbiju Koštunici poslednji adut iz rukava. A kada to učine, vlast će nesporno biti njihova, izuzev ako se tzv. demokratski blok ne doseti pa na vreme ujedini i spreči istovremeno rasipanje glasova i novi talas apstinencije. Napokon, Vučić kao najbolji đak svog učitelja sasvim dobro zna da prepoznatljiva radikalska retorika, osim što hipnotički deluje na njihovo inače stabilno biračko telo, bumerang-efektom izaziva pasivnost demokratskih birača, kojima je dojadilo da se i šestu godinu po svrgavanju crveno-crne koalicije bore sa njihovim živahnim avetima poganog jezika.