BIA prisluškuje kad hoće i koga hoće

Informacija da je 250 poslanika Skupštine Srbije prisluškivano u nedelju, 27. novembra, dan pre glasanja o budžetu, potvrđena je „Blicu“ u vrhu srpskih vlasti iako je Bezbednosno-informativna agencija negirala da je pod mere prisluškivanja stavila celokupan srpski parlament bez odluke Vrhovnog suda Srbije.

- U osam ujutru, u nedelju, 27. novembra, u beogradskom centru BIA bila je opšta uzbuna i svi su bili na poslu po naređenju direktora BIA. Od 250 poslanika posebna pažnja je usmerena na dvasedetak zanimljivih za skupštinsku matematiku - tvrdi naš sagovornik. BIA u pismu glavnom uredniku „Blica“ tvrdi da je direktor Rade Bulatović bio na službenom putu 27. novembra, ali to isto nisu rekli dan pre kada je „Blic“ tražio potvrdu ili demanti ove informacije u kabinetu direktora BIA. Takođe, predsednica Vrhovnog suda Srbije nije želela da odgovara na pitanje „Blica“ da li je sud dao saglasnost da BIA prisluškuje poslanike.

Odluku o podnošenju zahteva za prisluškivanje može da donese direktor BIA ili načelnik nadležne službe koji se zatim dostavlja Vrhovnom sudu Srbije koji odlučuje da li je zahtev opravdan kao i koliko će eventualno takva mera trajati. Upućeni u rad agencije tvrde da je najodgovorniji za utvrđivanje ovakvih mera upravo direktor BIA, a da je malo verovatno da je neko iz nadležnih službi mogao tako nešto da radi mimo znanja prvog čoveka Agencije. Kontrolu rada BIA sprovode Vlada Srbije i nadležni Odbor za bezbednost Skupštine Srbije kojem se dostavljaju šestomesečni izveštaji rada ove agencije.

Prema našim informacijama, prisluškivan je i predsednik Skupštine i svi potpredsednici.

Predsednik Skupštine Predrag Marković tim povodom kaže da je za eventualnu odluku o prisluškivanju poslanika zadužen Vrhovni sud Srbije i da o tome treba pitati predsednicu tog suda Vidu Petrović-Škero. Marković je istakao da ga zabrinjava svaki pritisak na republičku skupštinu, jer se, kako je kazao, u Srbiji demokratske institucije još nedovoljno cene.

Dobar deo poslanika nije bio iznenađen vešću da ih BIA sluša.

Potpredsednik DS Nenad Bogdanović je upitao kome je u interesu da se na taj način „dezavuiše“ srpski parlament i rekao da DS zna da ima prisluškivanja, i istakao da je to „strašno“ za jednu državu i da ne može da zamisli da je neko sebi dao za pravo da prisluškuje poslanike. Prema njegovim rečima, veoma je važno da ta informacija bude istražena i da priča o prisluškivanju bude isterana do kraja.

Šef radikala Tomislav Nikolić izjavio je da je informacija o prisluškivanju poslanika, ukoliko se pokaže kao istinita, „veliki skandal“. Nikolić je, međutim, rekao da neće tražiti zvanični izveštaj jer zna da njega prisluškuju i prate već 15 godina, od kada se bavi politikom.

- Za razliku od drugih, ja se 15 godina bavim politikom, uvek pod režimom i imam bezbednosnu kulturu. Znam da me prisluškuju i prate i tako se i ponašam - kazao je Nikolić i dodao da neće tražiti informacije o prisluškivanju jer, kako je rekao, „zna da ništa od onoga što su slušali ne sme da izađe u javnost“.

On navodi da do sada nije prijavljivao zašto je prisluškivan, jer to ne bi imalo smisla.

- Šta da kažem Radetu Markoviću, Bulatoviću? Da me prisluškuju a da mi oni zvaničnio odgovore da to nije tačno - kaže on.

Jedan od potpredsednika Skupštine Srbije Zoran Anđelković iz SPS kaže da zna da je prisluškivan od 2001. godine, ali da se ne slaže se sa prisluškivanjem poslanika.

- Stvara se loša atmosfera, prisluškivanje poslanika je opasno. Nekada pokušavate da isprovocirate protivnike a, ako to neko sluša, on to radi napamet, tako da svašta može da ispadne - procenjuje on.

Poslanica SPO Blagica Kostić za „Blic“ kaže da mogu da je prisluškuju ali da je to neće sprečiti da i dalje deluje po slobodnom uverenju. Na pitanje ko je mogao da naredi direktoru BIA da prisluškuje poslanike, ona odgovara da je „to došlo iz DSS jer oni drže sva ministarstva sile“.

- Kad god smo i ja i moje kolege pričali u poslaničkom klubu, to su pre nas, ne znam kako, znali naši koalicioni partneri. Ako je tačno da se prisluškuje, to je nedopustivo, pogotovo ako je to urađeno bez saglasnosti VSS - kaže Kostićeva.