"Kako da ovim ljudima kažem da moraju da drže razmak jedni od drugih“

Neprijatelj još nije došao na sever Sirije. Ipak, sve je veći strah da će koronavirus doći i u Idlib. Virus je već u zemlji. Asadovo ministarstvo zdravlja tvrdi da je samo pet osoba zaraženo.

Od pre nekoliko nedelja ljudi ne moraju da se boje bombardovanja sirijskog režima i njegovog saveznika Rusije. Na snazi je primirje. Od početka ofanzive u decembru 2019. preko milion ljudi, uglavnom žena i dece, pobeglo je od ratnih dejstava. Napustili su svoje domove i postali izgnanici u sopstvenoj zemlji.

Neki od njih su treći ili četvrti put u bekstvu, žive u teškim uslovima, u izbegličkim logorima. Tu neretko deset osoba dele nekoliko kvadratnih metara šatora.

"Kako da ovim ljudima kažem da moraju da drže razmak jedni od drugih?“, pita Huda Kajti, voditeljka Centra za žene u gradu Idlibu. "Ti ljudi jedva da imaju pristup čistoj vodi, malo je toaleta za previše ljudi, nedostaju maske i rukavice“.

Bez vode i sapuna

U prepunim logorima je nemoguće održati fizičku distancu do drugog čoveka i redovno prati ruke. A o karantinu da i ne govorimo. Poneko ne može ni sebe ni svoju decu jednom dnevno da opere. Može samo da se nasluti do koje mere je imuni sistem tih ljudi oslabio. Koranavirus u Idlibu ne bi bio samo izazov, već – katastrofa.

Portparolka organizacije Međunarodni komitet spasa (International Rescue Committeen, IRC) Misti Basvel kaže da su izbeglice već oslabljenog zdravlja zbog nedostatka vode i hrane, te zbog hladnoće, pa bi izbijanje zaraze u Idlibu „bilo kobno“.

I razvijene zemlje s jakim zdravstvenim sistemima su preopterećene i jedva mogu da zbrinu svoje obolele građane. Slab zdavstveni sistem u ratom zahvaćenom Idlibu ne bi mogao da pruži dobre zdravstvene usluge ljudima. Neki lekari sumnjaju da je virus već bio smrtonosan, samo ne mogu da budu sigurni.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) dopremiće prvih 300 testova u Idlib tek ove sedmice. Medicinska pomoć se tamo trenutno doprema preko Turske. SZO školuje medicinsko osoblje u Idlibu i Ankari za primenu testa.

"Zdravstvena zaštita nam je veoma loša“, kaže Huda Kajti. U glasu joj se čuje zabrinutost. Mnogi ljudi naprosto nisu u stanju da sebe zaštite od nevidljivog neprijatelja.

Manjak mesta na odeljenjima intenzivne nege

Samo prošle godine u ratnim operacijama u Idlibu uništeno je 85 bolnica. Zato su svega tri bolnice ostale na 3,5 miliona ljudi, a samo jedna je kompletno opremljena, kaže Til Kister, koordinator sirijskog ogranka organizacije "Mediko internešenal“ (Medico International). Podaci SZO govore da je na raspolaganju oko 150 kreveta za intenzivnu negu, a i isto toliko respiratora. Kister kaže da je odavno trebalo bolesnike poslati u Tursku na dalje lečenje. Još pre pojave koronavirusa.

"Mediko internešenal“ pomaže Centar za žene u Idlibu. Voditeljka Centra Huda Kajti je 2018. sama došla u Idlib. Tada su u pokrajinu koju kontrolišu islamisti došle demokratske opozicione i pobunjeničke grupe – samo što dalje od Asadovog režima. Ali Asad svim sredstvima nastoji da ponovo vrati kontrolu nad poslednjim pobunjeničkim uporištem u Siriji.

Informativne radionice o koroni

Huda Kajti je tada počela da organizuje radionice o pravnim pitanjima i drugim temama. Sada to mora da sačeka. Prosvećivanje o opasnosti od koronavirusa sada je na prvom mestu:

„Na kursevima objašnjavamo ženama koji su tipični simptomi, kakve su higijenske mere neophodne i o neophodnom razmaku između ljudi. Ali im pokazujemo i kako same mogu da naprave maske“.

Ljudi uglavnom nemaju novac za maske, a nema ni nema dovoljno zaštitnog materijala. Huda Kajti kaže da su žene koje pohađaju kurseve zabrinute. Postavljaju brojna pitanja, traže savete kako da zabave decu u kući da ne bi izlazila na ulicu.

„Želimo da razvijemo svest o tome kako da se ljudi ipak zaštite i sa oskudnim sredstvima koja imaju“. U gradu je, kaže Kajti, još previše ljudi na ulicama.

Higijenske kesice za okolne logore

Organizacija "Mediko internešenal“ šalje u okolne izbegličke logore higijenske kesice sa sapunom, rukavicama i dezinfekcionim sredstvima. To je premalo za potrebe, ali je bolje nego ništa:

"Hoćemo da radimo na prosvećivanju ljudi, ima još mnogo njih koji o tome uopšte ne razmišljaju. Ne znam da li bi oni preživeli zarazu koronavirusom“, kaže Huda Kajti. Ona dodaje da se s primirjem kod ljudi smanjio strah od bombardovanja, ali neprijateljstva mogu svakog časa ponovo da izbiju. Sirijski predsednik Asad jasno je rekao da će se za provinciju Idlib boriti svim sredstvima. I Huda Kajti to zna: "Činimo sve što možemo da bismo sa sredstvima koja imamo na raspolaganju pripremili ljude“.

Ona smatra da su ljudi nemoćni ako virus zvanično dođe i do Idliba: "Onda mu se moramo posvetiti. I možda ćemo morati da zatvorimo naš centar“.