"Ne ubijaju samo alkoholičari"

"Velika je predrasuda da samo alkoholičari čine nasilje u porodici, to nije tačno. Prema našim podacima, od žena koje su na neki način pitane da li su im muževi alkoholičari i da li konzumiraju alkohol, oko 37 odsto njih se izjasnilo pozitivno", rekla je koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević.

Prema njenim rečima, više je onih koji nisu alkoholisani, a čine nasilje u porodici. Isti je procenat, kako kaže, i kada su ubistva u pitanju.

"Prethodnih dana, među ubistvima koja su se desila u Srbiji, alkoholisanost se pominje samo kod čoveka koji je počinio masakar u okolini Kanjiže, ali ne i kod ostalih. Tako da alkoholizam sigurno nije osnovni razlog zbog čega se nasilje u porodici i nasilje nad ženama uopšte dešava", rekla je Stanojević.

Ona je podsetila da je od početka godine do 21. maja ubijeno 26 žena, kao i jedna beba.

Inače, poslednje istraživanje Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" o stilovima života stanovništva pokazuje da građani Srbije generalno ne doživaljavaju alkohol kao veći problem u poređenju sa drugim društvenim problemima.

Prema rečima specijaliste socijalne medicine iz "Batuta" Biljane Kilibarde, 64 odsto stanovništva smatra da su nasilje i agresija u društvu značajan problem, ali je konzumiranje alkohola tek na sedmom mestu.

"Popiti jedno ili dva pića nekoliko puta nedeljno, to generalno stanovnici ne osuđuju, čak 64 odsto njih ne osuđuje takav stil života", rekla je Kilibarda Tanjugu dodajući da samo 41 odsto stanovništva smatra da je popiti pet ili više pića svakog vikenda veliki rizik po zdravlje.

"To je velika tolerantnost prema konzumiranju alkohola", istakla je ona.

Kada je reč o štetnim posledicama usled konzumiranja alkohola, podaci pokazuju da je osam odsto stanovništva bilo verbalno napadnuto od strane nekoga ko je pio, a da je fizički bilo napadnuto oko tri odsto stanovništva što, kako je rekla, nije mali procenat.

Ona je istakla i da se problem pojačava ako stanovništvo precenjuje raširenost konkretnog problema.

"Kad postoji dodatni pritisak i kolektivno mišljenje da svi 'tako nešto' rade, iako podaci pokazuju da to nije tačno, to doprinosi da se konkretan problem pojača. Mora se raditi na promeni socijalnih normi, kako bi se smanjila tolerantnost prema alkoholu", zaključila je Kilibarda.