"Okvir za slobodan protok ideja"

Ministar je istakao da se set zakona donosi posle 11 godina i da garantuje izlazak države iz medija do sredine iduće godine.

Zakon o javnom informisanju i medijima je krovni zakon, rekao je Tasovac u skupštini obrazlažući tri predložena medijska zakona - o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima.

Tasovac je naglasio da ti zakoni garantuju slobodu medija u skladu sa evropskim standardima i naveo njegove ciljeve.

"Ciljevi su stvaranje uslova za profesionalne medije, uspostavljenje okvira koji garantuje slobodan protok ideja i mišljenja, bez mešanja države koje bi bilo ograničavajuće i jasno je definisan javni inters, finansiranje, zaštita prava urednika, novinara i podsticanje novinarskog udruživanja, zaštita maloletnika, zabrana govora mržnje..."“, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, zakonom je definisan izlazak države iz medija, odnosno rok za privatizaciju - 1. jul naredne godine i obaveza da pet godina taj medij zadrži istu delatnost.

"Ukoliko do 1. jula 2015. godine ne bude prodat kapital, postupak prodaje se obustavlja, akcije će biti ponuđene zaposlenima, a ukoliko zaposleni odbiju ponudu, kapital prestaje da postoji i briše se iz registra medija“, rekao je Tasovac.

Ministar je objasnio i šta je, po predloženim zakonskim rešenjima, javni interes u javnom informisanju, istakavši da je to istinito i nepristrasno, blagovremeno i potpuno informisanje svih građana, na srpskom jeziku i maternjem jeziku nacionalnih manjina i srpskom jeziku građana van teritorije Srbije, informisanje inostrane javnosti kada je to u interesu Srbije...

Razvoj medijske pismenosti, formiranje javnih servisa na republičkom i pokrajinskom nivou, takođe je javni interes, dodao je Tasovac.

Govoreći o predloženom zakonu o elektronskim medijima, ministar je istakao da je audio vizuelna politika jedna od najznačajnih politika EU, pa je neophodno da postojeći propis bude zamenjen novim koji će uhvatiti korak sa novim vremenima u okviru elektronskih medija.

On je naveo da reglatorno telo za elektronske medije - Republička radio difuzna agencija (RRA) menja naziv u regulatorno telo za elektronske medije, u svojstvu pravnog lica, regulator je odgovoran skupštini, a savet tog tela ima devet članova.

"Precizno je utvrđena procedura izbora članova saveta, detaljno opisani poslovi kojima će se baviti regulator, garantuje se sloboda prijema iz drugih država, definiše se pravilo pristupa najvažnijim događajima, propisana je zaštita medijskog pluralizma“, rekao je pored ostalog Tasovac.

On je podsetio da do 17. juna 2015. mora biti završena digitalizacija, a da je usvajanje tog zakona preduslov za digitalizaciju.

Kada je reč o zakonima o javnim medijiskim servisima, odnosno o RTS i RTV, Tasovac je istakao da odredbe Zakona o radiodifuziji iz 2002. godine moraju da se prilagode tehničkim standarima i neke obaveze moraju da se preciznije definišu u skladu sa međunarodnim propisima.

Tasovac je naveo da predloženi zakon, pored ostalog, predviđa ukidanje pretplate i prelazak na finansiranje iz taksi, koje će se uplaćivati na dva osnovna računa i koja će biti obavezna i naglasio da se sredstva iz javnih prihoda ne mogu koristiti za finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa i za komercijalnu delatnost.

Burna rasprava sa opozicijom

Rasprava o medijskim zakonima u srpskom parlamentu u pojedinim trenucima je bila veoma burna, pa je tako ocena poslanika Nove stranke Zorana Živkovića da je najgora situacija u srpskim medijima bila 1999. godine u vreme "drakonskog zakona o medijima, kada je ministar informisanja bio Aleksandar Vučić" izazvala je oštru reakciju poslanika SNS.

Govoreći o vremenu kada su ubijeni novinari Slavko Ćuruvija i Milan Pantić, Živković je rekao da je "taj drakonski zakon o informisanju učinio da mnogi mediji propadnu”.

"Tada je ubijen Ćuruvija, iako to nije u direktnoj vezi”, rekao je Živković i ocenio da u Srbiji danas postoji cenzura i autocenzura u medijima i u prilog tome naveo "slučaj urednika jednog dnevnog lista koji je smenjen i prebačen na drugo radno mesto pošto je izneo svoje mišljenje o vladi u programu RTS".

"Želim da ovo bude početak borbe za ostvarivanje prava na slobodno informisanje koje danas u Srbiji ne postoji. Mediji su bili najžešći kritičari vlasti od 2001. do 2004. godine i to lako može da se proveri”, naveo je on.

Živkoviću je replicirao šef poslaničkog kluba SNS-a Zoran Babić koji je rekao da je srpska istorija puna mračnih tačaka kada su se gubili zivoti i da je loše podsećanje na njih, pogotovo što je deo tih dešavanja ostao nerešen.

"Ukoliko se pravi veza između ministra informisanja i ružnog događaja kao što je zversko ubistvo Ćuruvije, istom logikom mogu da postavim paralelu sa ubistvom (Momira) Gavrilovića koji je ubijen na parkingu posle sastanka sa (Vojislavom) Koštunicom, ubistvom generala (Boška) Buhe takođe na parkingu, noću... Ko je tada bio savezni ministar unutrašnjih poslova”, pitao je Babić.

Babić je dodao da je "isti čovek" bio savezni ministar policije i kada je, kako je naglasio, zverski ubijen i premijer Zoran Đinđić.

Babić je upitao gde je tu odgovornost sadašnje vlade i premijera Vučića, osim u tome što je "posle godina tumaranja i neznanja, kao i manjka želje da se stavi tačka na to - tačka stavljena, podignuta optužica za ubistvo Ćuruvije i ti ljudi su sada u pritvoru". "To je naš odgovor prema tim stvarima!, zaključio je Babić.

Živković je tražio repliku, ali mu to nije dozvolio predsedavajući sednicom Konstantin Arsenović tvrdeći da Živković nije lično pomenut.

"Jedini živi savezni ministar sam ja!, bio je uporan Zzivković, ali mu zahtev da replicira nije uslišen.

Reč je zatim dobio poslanik Nove stranke Vladimir Pavićević koji je rekao da je Babić govorio o Živkovicku i da je njegov stranački kolega imao pravo na repliku.

"Ako odlučite da nema pravo Živković na repliku, to će biti primer samovolje u vođenju skupštine!, poručio je on Arsenoviću koji mu je odgovorio: "Samo u ovom slučaju preuzimam rizik od samovolje”.

Govoreći o setu medijskih zakona, Pavićević je rekao da je saglasan da treba da postoje tri vrste autonomije medija - instituciolna, programska i finansijska.

Međutim, on j poručio da nije saglasan da će finansijska autonomija javnih servisa biti garantovana uvođenjem takse.

"Javni servis je u rukama vlasti kad građani plaćaju pretplatu, a ja bih mogao da zaključim i kada budemo imali taksu", rekao je Pavićević i dodao da je ta stranka predložila 11 amandmana u vezi sa taksom za javne servise.

Poslanica Nove Srbije Dubravka Filipovski rekla je da je reč o reformskim zakonima na koje je Srbija dugo čekala, te da predstavljaju prvi, ali važan korak, u rešavanju problema medija.

Filipovski je navela i da pripada stranci koja je "neretko doživljavala medijski linč" i da očekuje da predloženi medijski zakoni omoguće svakom građaninu da može nesmetano i slobodno da dobija informacije.

Prema njenim rečima, važno je što se država definitivno povlači iz medija, a slaže se i sa projektnim finansiranjem medija.

Filipovski je rekla i da je podnela amandmane na predložena zakonska rešenja, pre svega u vezi sa emiterima u Srbiji, i da većina njih ide u prilog tome da se "dobar reformski zakon poboljša".

Nakon obrazlaganja poslanice Nove Srbije, Tasovac je rekao da je obaveza RTS i RTV da imaju program koji apsolutno pokriva potrebe svih građana, a da taksa ne treba da bude samo zakonska obaveza, već potreba i reakcija na ono što javni servisi predstavljaju u odnosu na ostale komercijalne sadržaje.

Šef poslaničke grupe DS Borislav Stefanović pitao je ministra Tasovca da li ima neku poruku za one koji su do sada redovno plaćali TV pretplatu, pošto je jednim iz seta medijskih zakona predviđeno njeno ukidanje, a sankcija za one koji je nisu plaćali ne postoji.

“Da li su građani koji su redovno plaćali pretplatu ispali ono što u srpskom jeziku počinuje na B, a završava na A. Molim da date grđaanima barem reči utehe zbog njihove naivnosti”, poručio je Stefanović ministru Tasovcu.

Stefanović je naglasio i da ne veruje da je Evropska komisija tražila od Vlade Srbije da ukine lokalne i regionalne javne servise i ukazao da će ti mediji biti ugašeni, novinari ostati bez posla, a građani bez informisanja o lokalnim temama.

Govoreći o RRA, šef demokrata u parlamentu je ocenio da je “ona nagrižena korupcijom, da ima prevelika ovlašćenja” i kao propust naveo to što Predlog zakona o elektronskim medijima ne precizira da član Saveta RRA ne može biti onaj ko je osuđivan.

“Član Saveta se bira na period od pet godina, to znači da nema ograničenja broja mandata. Ograničenje broja mandata je jedna od demokratskih odredbi i tražimo da se to promeni. Mozda je (Željko) Mitrović budući član RRA, postoji li mogućnost da (Dragan) Vučićević bude član Saveta RRA... Nema zabrane ko je osuđivan za krivično delo, nema veze, šta fali”, rekao je Stefanović.

On je uveren da će vlada apsolutno da kontroliše medije i raditi kao i do sada i da i ubuduće neće biti opozicije.

Odgovarajući poslaniku DS, ministar Tasovac je istakao da ne treba potcenjivati projektno finansiranje medija i da će biti moguće da lokalni mediji funkcionišu oslanjanjući se na tu vrstu finansiranja.

Na kritike u vezi sa RRA Tasovac je istakao da će se u slučaju da neki funkcioner bude predložen za člana Saveta Agencije voditi računa da ne dođe do sukoba interesa pri obavljanju funkcija.

“Ne mogu da vam odgovorim o imenici koja počinje na B, a završava se na A, nisam uspeo da shvatim na šta mislite, koliko god se koncentrisao”, poručio je na kraju Tasovac Stefanoviću.

Ministar je poručio i da bi malo koja vlast donosila medijske zakone, koji su trenutno predmet skupštinske debate, da želi cenzuru.

"Malo koja izvršna vlast bi donosila ovakve zakone ako želi cenzuru. Ovi zakoni su najbolje usklađeni sa najboljim evropskim praksama", rekao je Tasovac odgovarajući na najčešće kritike opozicije da u Srbiji ima cenzure i autocenzure.