WW1: Balkan između velikih sila

Ravnoteža moći činila je temelj starog poretka, a nakon što je ona narušena, sukob velikih sila bio je neminovan, ocenili su učesnici panela "Uzroci Prvog svetskog rata i kraj starog poretka" u drugom delu Međunarodne konferencije posvećene Prvom svetskom ratu, koja je održana u Beogradu u organizaciji CIRSD-a.

Kronenbiter je podsetio da je stari poredak bio zasnovan na uverenju da može da traje neograničeno, da je rat legitimno sredstvo za rešavanje sukoba i da se rat može dobiti.

U starom poretku, prema njegovim rečima, vladala je jasna hijerarhija, a nacionalizam, imperijalizam i globalizam doprineli su potkopavanju tog poretka.

Govoreći o strukturama starog poretka, Ekaterina Romanova sa moskovskog državnog univerziteta Lomonosov je istakla da je temelj tog poretka činila ravnoteža moći, a kada je ona narušena, konflikt velikih sila koji je usledio nije mogao da se lokalizuje.

Ravnoteža moći je veoma važna a ne samo ideje kakve su nacionalizam i imperijalizam, rekla je Romanova. Nemačka je tražila kontrabalans u tom poretku, nije imala teritorije kao druge sile, i zato se polako okrenula Balkanu.

Ona je ocenila da je postojalo nekoliko nivoa Prvog svetskog rata - balkanski nivo, evropski i na kraju svetski nivo. Balkan se našao u centru konflikta između velikih sila.

Romanova je ocenila da se sa prvim svetskim ratom srušio jedan svetski poredak zbog novih snaga koje su stupile na arenu - Nemačke i Rusije.

Lučano Moncali, profesor Političkih nauka na Univerzitetu u Bariju, se osvrnuo na mediteranski aspekt Prvog svetskog rata i pitanje zašto je Italija napala Osmansko carstvo i želela da osvoji Libiju. Kako je rekao, u tadašnjem rasporedu snaga, Francuskoj je pripao Maroko, Britaniji Egipat, a Austrougarskoj Bosna.

Prema njegovim rečima, Italija je želela da ojača svoju moć na Jadranu i ponovo uravnoteži svoje pozicije, poljuljane potezima drugih zemalja.

Moncali je dodao da je diplomatska strategija Italije u to vreme, prema Srbiji, bila kontradiktorna: Rim je podržavao Srbiju, srpsku ekonomiju, ali ipak nije želeo da Srbija bude previše jaka. U pitanju su bili interesi Italije u pogledu Albanije, kaže on, napominjući i pretenzije tadašnje italijanske vlasti ka Istri i delovima Hrvatske.

Foto: B92

O starom poretku je govorio i profesor na Kembridžu Džon Kiger, koji je naveo da su uoči Prvog svetskog rata postojale zadovoljne i nezadovoljne velike sile.

Ove prve, poput Britanije i Francuske, želele su da se zadrži stari poredak, dok su ove druge, kao što su Nemačka i Austrougarska, želele da se taj poredak promeni, rekao je on.

"Danas bi bilo korisno da imamo određene kategorije zadovoljnih i nezadovoljnih sila“, istakao je objasnivši da bismo tako mogli da odredimo gde su linije fronta i moguća žarišta u svetu.

Romanova je, osvrćući se na ovu Kigerovu podelu, rekla da je, prema njenom mišljenju, onda Francuska sigurno u grupi nezadovoljnih velikih sila, i da je taj strah i nezadovoljstvo dolazilo zbog jačanja Nemačke. Politika koja se vodila prema Otomanskom carstvu u XIX veku, krajem XIX i početkom XX veka se promenila u smeru ka Nemačkoj, dodala je ona.

Dušan Bataković sa Instituta za balkanske studije SANU stavio je akcenat na perspektivu Balkana uoči Prvog svetskog rata i istakao da doprinos Srbije nije dovoljno vrednovan i da je umanjen značaj Solunskog fronta.

On je, takođe, ukazao na značaj Balkanskih ratova za izbijanje Prvog svetskog rata koji je, kako je rekao, zapravo počeo aneksijom Bosne. Kako kaže, Austrougarska je želela da zauvek uništi Srbiju, da je podeli - deo da ode Bugarskoj, a deo do Beograda da zadrži za sebe.

"Na Balkanu je Prvi svetski rat zapravo treći Balkanski rat". Za Srbiju to je bio rat za opstanak, borba da opstane, za neke druge - to je bio imperijalni rat, rekao je Bataković. Austrougarska je htela samo kolonije na 500 km od Beča, kazao je.

Bataković ocenjuje da je Franc Ferdinand bio reprezent varvarskog vladanja, i da je zbog toga i ubijen. "Gradili su puteve u Bosni, ali da bi ih iskoristili za eksploataciju njenih rudnika", rekao je dodajući da u kulturi na primer ništa nisu uradili.

Za atentat u Sarajevu odgovorna je bila Mlada Bosna, a samo mala grupa ljudi, jedan mali deo organizacije Crna ruka je bio uključen u to, ne i odgovoran, kaže Bataković.

Mlada Bosna je odgovorna za ubistvo, oni su koristili Crnu ruku, a ne Crna ruka njih, kaže Bataković.

Srbija je posle balkanskih ratova želela mir, kazao je Bataković i istakao da je u to vreme Srbija postala simbol političkih i građanskih sloboda i demokratije. Kako je naveo, srpska demokratija je tada bila veoma privlačna i bosanskim Srbima. Srbija je bila okrenuta Francuskoj, a brojni profesori, poput Cvijića, Mihajla Petrovića bili su međunarodno priznati, i srpska demokratija zasnivala se na temeljima francuske demokratije, kazao je.

Kronenbiter je konstatovao da demokratija sama po sebi nije nužno miroljubiva, i da demokratska društva, kao i autokratska, idu u rat.

Ovim panelom završen je prvi dan izuzetno posećene Međunarodne konferencije "Evropska tragedija 1914. i multipolarni svet 2014: istorijske pouke“ u organizaciji Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuka Jeremića, koja je okupila eminentne stručnjake iz celog sveta.