Ne tražiti krivca za početak WW1

Poručuju da odgovornost za početak Velikog rata treba tražiti u širem kontekstu, razumevanja složenosti mulitpolarnog sveta, diskursima imperijalizma i nacionalizma. Konferneciju "Evropska tragedija 1914. i multipolarni svet 2014. godine: Istorijske pouke" otvorio je Vuk Jeremić ukazujući da se sadašnje krize ne razlikuju mnogo od onih od pre 100 godina.

Pitanje Prvog svetskog rata mora se sagledati u širem kontestu i ne treba se baviti traženjem krivca u ovako kompleksnom svetu, smatra profesor Kristofer Klark sa univerziteta Kembridž i autor knjige "Mesečari: Kako je Evropa krenula u rat 1914”, koja je u javnosti izazvala brojne polemike. Klark ukazuje da je Srbija krajem XIX i početkom XX veka bila deo opštih evropskih težnji ka uspostavljanju nacionalne države, koje su predvodile Italija i Nemačka.

"Srbija je prolazila kroz period turbulencija, ali nikad nije bila otpadnička država, bila je evropska država“, ocenio je Klark i precizirao da su njegovi navodi pogrešno interperetirani da je Srbija krivac za početak Velikog rata. "To je pogrešno shvatanje onih koji nisu čitali moju knjigu, ja to nisam tvrdio", naveo je Klark.

"Srbi u stvaranju svog identiteta nikada nisu tražili ništa drugo, što Austrijanci i Nemci već nisu postigli", naveo je Klark osvrnuvši se na navode o srpskom nacionalizmu.

Kristofer Klark je veći deo svog izlaganja posvetio pojašnjenju složenih odnosa u svetu na početku XX veka, između ostalog ukazujući da je po njegovom mišljenju Marokanska kriza iz 1911. godine možda i prelomna tačka koja je dovela do izbijanja Velikog rata, kada su se Nemačka i Francuska sukobile oko podele kolonija u Africi.

Upoređujući situaciju u svetu danas sa stanjem u vreme Prvog svetskog rata, Klark je zaključio da "smo sada u multipolarnom svetu sa multilateralnim pretnjama i visokim stepenom paranoje".

Foto: Beta

Profesor Dominik Liven, takođe sa Kembridža i jedan od najcenjenijih svetskih istoričara današnjice i stručnjaka za Rusiju u XIX i XX veku, ukazao je da nacionalizam nije istočnoevropski fenomen već globalni.

Govoreći o uzrocima Prvog svetskog rata, on se osvrnuo na spoljnu politiku Rusije za koju je primetio da je imala tri ključne tačke: bezbednost, interes i identitet.

“Ravnoteža moći je osnova evropske bezbednosti“, naveo je Liven koji smatra da je u osnovi tog rata bio sukob između Rusije i Nemačke oko dominacije u istočnoj Evropi. "Iz ugla Rusije, kada je reč o bezbednosti ključan je bio odnos sa Nemačkom koja postaje najjača zemlja u Evropi. Kada je u pitanju interes, on je usmeren na odnos sa Otomanskim carstvom i kontrolu Mediterana gde je svoje pozicije čuvala Britanija, a kada je u pitanju identitet tu je uloga Rusije kao lidera slovenskog sveta", kaže Liven.

1917. godine oktobarska revolucija odvukla je Rusiju od rata, dodao je jedan od najvećih istoričara današnjice.

On dodaje da je nemoguće izgraditi stabilno evropsko tlo ni danas u XXI veku bez dobrih odnosa između Nemačke i Rusije, podsećajući da su te dve zemlje bile isključene iz Versajskog mirovnog sporazuma 1919. godine čime su udareni temelji za izbijanje Drugog svetskog rata.

"Ruske dileme i 1914. i 1939. godine su bile iste - da li da se priključi moćnoj Nemačkoj ili oslabljenim silama Velikoj Britaniji i Francuskoj? Bio je to težak izbor, sa velikim ulogom", ocenio je Liven. Ravnoteža moći oduvek je bila fundament evropske bezbednosti, rekao je.

Logika velikih sila je oduvek bila imperija, a logika domaće politike nacionalizam, kako bi se vlast legitimizovala, rekao je Liven.

Profesor Vojislav Pavlović sa Instituta za balkanske studije SANU ukazao je da je Srbija posle Balkanskih ratova bila primer male, nevažne i nerazvijene zemlje, a ispostavilo se da je postala glavni neprijatelj Austrougarske.

"Balkanskim ratovima male balkanske države su uspele da svoje granice promene pre nego što su velike sile mogle da reaguju", konstatovao je Pavlovići i dodao da kako se Srbija približavala Rusiji tako je gubila podršku Austrougarske.

"Pobeda Srbije u balkanskim ratovima predstavljala je uvredu za prestiž Austrougarske. Rat je bio način da se taj prestiž povrati", istakao je Pavlović. Dodao je i da su austrougarske vlasti, prilikom posete Franca Ferdinanda Sarajevu, pale na ispitu, jer je važan aspekt i demonstracija amaterizma lokalne policije.

Natalija Naročnitskaja, ruska političarka, istoričarka i diplomata, je kazala da je Prvi svetski rat predstavljao odraz kataklizme sveta. Iz tog rata i pobedničke i poražene zemlje su izašle sa mnogo gubitaka, dodala je ona. Ona je istakla da i danas doživljavamo svojevrsni deža vi, i da smo na kraju XX veka bili svedoci ponavljanja mnogih aspekata, a kao primer je navela sve ono što se dešavalo na prostorima balkanskih zemalja devedesetih, raspad SSSR-a. Kako je zaključila, trebalo bi da istražujemo događaje, uzroke i posledice Prvog svetskog rata, jer su oni putokaz za današnje događaje.

Šta su učesnici drugog panela, čija je tema bila Prvi svetski rat i kraj starog poretka, rekli pročitajte OVDE.

Dvodnevna međunarodna konferencija posvećena Prvom svetskom ratu otvorena je danas u Beogradu porukom predsednika Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuka Jeremića da se sadašnje krize u svetu ne razlikuju mnogo od multipolarnog sveta s početka 20. veka.

"Prvi svetski rat je, nesumnjivo, ključni događaj savremene ere", rekao je Jeremić, čiji je CIRSD organizator skupa "Evropska tragedija 1914. i multipolarni svet 2014. godine: Istorijske pouke".

Foto: FoNet

On je ocenio da su današnje prilike u svetu tesno povezane s događajima iz proteklog veka, koje je oblikovalo ono što se dešavalo između 1914. i 1918. godine.

Prvi svetski rat je, prema Jeremićevim rečima, postavio temelje za Drugi svetski rat, koji će ostati upamćen po zverstvima, nepoštovanju ljudskog života i bilo kakvih moralnih ograničenja.
"Svi ti užasi... mogli su biti izbegnuti da velike sile nisu uzele oružje u ruke 1914. godine", rekao je bivši predsednik Generalne skupštine UN i naglasio da senapetosti i krize širom sveta danas ne razlikuju mnogo od onih s početka 20. veka.

"Tada, kao i sada, konstantna delovanja domaćih i međunarodnih faktora otežavala su rešenja za određene sukobe, a kada bi rešenja i bila postignuta, često su bila izuzetno nestabilna", rekao je on.

"Tada, kao i sada, prave namere najvažnijih igrača bile su nekad skrivene od ostalih, što je dovodilo do nedostatka poverenja i nedovoljne posvećenosti postizanju kompromisnog rešenja. Tada, kao i sada, bilo je više nego dovoljno prostora za jednostrani pristup određenom cilju, što je potencijalno služilo kao okidač za nasilne sukobe mnogo širih razmera", kazao je Jeremić.

On je napomenuo da je i pre 100 godina, kao i danas, bilo grubih pokušaja manipulisanja javnim mnjenjem kako bi se ono ubedilo da isključivo drugi izazivaju rat.

Navodeći Ukrajinu kao primer, on je primetio da je situacija u toj zemlji danas mnogo gora nego pre godinu dana, "kada je neodgovorno rukovodstvo stavilo Ukrajinu u neodrživu poziciju da bira između Istoka i Zapada, mada je bilo sasvim jasno da ne može biti političke i ekonomske održivosti ako zemlja ne može tesno da sarađuje sa obema stranama."

Bivši šef srpske diplomatije upozorio je da se stanovništvo Ukrajine sada suočava s dugotrajnom unutrašnjom krizom, da su se politički odnosi između EU i Rusije pogoršali, što negativno utiče i na njihove privrede, da između SAD i Rusije vlada nepoverenje i da vlada atmosfera koja liči na hladni rat.

Jeremić je, u uvodnom obraćanju, istakao i da čovečanstvu danas više nego ikada preti opasnost od masovnog uništenja, kao i od fizičkog pogoršanja stanja same planete zbog globalnog zagrevanja i klimatskih promena.