NATO: Rusi da povuku vojsku u baze

Članice NATO su apelovale na "obe strane u krizi" da dođu do mirnog rešenja kroz dijalog, uz posmatrače pod okriljem UN SB ili OEBS.

"Pozivamo Rusiju da poštuje sve svoje međunarodne obaveze, da povuče svoje vojne snage u baze i da se suzdrži od bilo kakvih poteza bilo gde drugde u Ukrajini", rekao je Rasmusen.

Nešto ranije, nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer rekao je da ruski vojnici moraju da se vrate u kasarne i da bi "kontakt grupa" mogla da bude deo rešenja u Ukrajini.

Štajnmajer smatra da je "vrhunski prioritet" uspostavljanje dijaloga Kijeva i Moskve i ocenio da bi od pomoći mogla da bude međunarodna grupa u čijem bi sastavu bile zemlje EU, Rusija, Ukrajina i možda UN. Štajnmajer je za nemačku televiziju ARD rekao da "na koncu, rezultat mora da bude da se ruski vojnici vrate u svoje kasarne".

Prema njegovim rečima, od Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) bi moglo da bude zatraženo da formira misiju koja bi utvrdila činjenično stanje na terenu. Štajmajer je dodao i da postoji razmimoilaženje među članicama grupe osam najjačih industrijskih zemlja G8 oko toga da li bi Rusiju trebalo isključiti iz grupe.

Istovremeno, poljski premijer Donald Tusk pozvao je Zapad da primeni "čvrst pritisak" na zvaničnu Moskvu zbog, kako je naveo, pretnji ruske vlasti Ukrajini.

"Jedini način da se Rusija zaustavi i spreči tragični konflikt u ovom delu sveta jeste da Evropa, SAD i Kanada primene čvrst pritisak i pokažu odlučnost u tome", rekao je Tusk u obraćanju novinarima, a prenela agencija AFP.

U Varšavi je ispred ruske ambasade danas protestovalo više stotina ljudi, koji su mahali zastavama Poljske, Ukrajine, Evropske unije i Belorusije i nosili transparente na kojima su ruskog predsednika Vladimira Putina poredili sa Hitlerom i Staljinom. Protest je održan i u Češkoj.

Tusk je pozvao na primenu "mirne, uravnotežene, ali istovremeno čvrste i ujedinjene politike prema Rusiji, koja će se bazirati na neslaganju prema postupcima i saopštenjima zvanične Moskve".

Poljski premijer smatra da trenutno ne postoji direktna opasnost po njegovu zemlju, ali je dodao da bi "uporna nestabilnost u Ukrajini, raspad te zemlje ili građanski rat na duže staze predstavljali značajnu pretnju".

Britanci se povlači iz priprema za G8

Velika Britanija se povukla iz pripremnih razgovora za samit osam najrazvijenijih zemalja sveta - G8, jer je Rusija počela da gomila vojnike na ukrajinskom poluostrvu Krim.

Samit bi trebalo da se održi u ruskom crnomorskom gradu Sočiju.

Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je da ministri iz njegove vlade takođe neće otići na Paraolimpijske igre u Soči, koje počinju 7. marta.

Sekretar spoljnih poslova Vilijem Hejg otputovao je danas u Kijev, kako bi se lično sastao sa novim vođama u Ukrajini povodom krize u toj zemlji i načina da se ona reši.

Hejg je pred polazak rekao da je izuzetno zabrinut zbog nove eskalacije situacije.

Šef britanske diplomatije je naveo da su mu ukrajinski zvaničnici kazali preko telefona da neće odgovarati na ruske provokacije, a Hejg
ih je posavetovao da "nastave tim kursom".

Hejg je rekao da će Britanija nastaviti da savetuje Rusiju da direktno razgovara sa ukrajinskim liderima kroz ministarske i vojne kanale.

Dodao je da će razgovarati sa ukrajinskim vlastima o potrebi da predstavljaju celu zemlju i da obezbede da predstojeći izbori u toj zemlji budu fer.

Rim: Ne pokrećite neprihvatljivu invaziju

Italija je apelovala na Rusiju da ne pokreće "totalno neprihvatljivu" invaziju na Ukrajinu, ističući svoju izuzetnu zabrinutost zbog skorašnjih događaja na Krimu.

U saopštenju kancelarije italijanskog premijera Matea Rencija se napominje da Italija podržava zahtev međunarodne zajednice za poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, prenosi Rojters.

Italija, koja je članica G8, nije najavila neučestvovanje na sastanku te grupe, koji bi trebalo da se održi u junu u Sočiju, kao što su to učinile Velika Britanija, Francuska i SAD.

Renci, koji je prošlog meseca došao na premijersku funkciju, danas je imao sastanak sa svojim ministrima spoljnih poslova i odbrane, pošto je prethodno razgovarao o situaciji u Ukrajini s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Fransoa Olandom.

"Italija snažno apeluje na Rusiju da izbegne akcije koje bi vodile pogoršavanju krize i da svim sredstvima sledi put dijaloga", navodi se u saopštenju Rencijevog kabineta.

Slovenci nude psoredovanje

Šef slovenačke diplomatije Karl Erjavec izjavio je danas, uoči sutrašnjeg ministarskog sastanka EU, da će predložiti da Slovenija posreduje između Rusije i Unije u krizi oko Ukrajine.

Izražavajući zabrinutost zbog situacije u Ukrajini, Erjavec je rekao da je pozicija Ljubljane da se "mora održati integritet i suverenitet Ukrajine", prenela je agencija STA.

"Naša pozicija će biti da je potrebno pronaći rešenje putem političkog dijaloga i diplomatije, jer rat u tom regionu može da predstavlja katastrofu za stabilnost Evrope i šire", rekao je šef slovenačke diplomatije u mestu Naklo kod Kranja.

Erjavec je, navodi slovenačka novinska agencija, kao "crni scenario" upozorio na mogućnost dezintegracije Ukrajine.

Prema njegovim rečima, predlog da Slovenija posreduje uzima u obzir dobre odnose sa Rusijom.

"Sve vreme smo ukazivali da je bio potreban stalni dijalog sa Rusijom", rekao je Erjavec i ocenio da je glavna greška Brisela povodom plana za potpisivanje sporazuma o asocijaciji i slobodnoj trgovini sa Ukrajinom bila ta što nije vođen dijalog sa Rusijom.

Slovenački ministar spoljnih poslova izrazio je očekivanje da će ministri u Briselu razmatrati i pitanje što skorije finansijske pomoći Ukrajini, kojoj, prema proceni, sada treba između 25 i 35 milijardi dolara.

Australija: Rusija da odstupi

Australijski premijer Toni Abot ocenio je danas da je ruski upad u Ukrajinu "neprihvatljiv", rekavši Rusiji "da odstupi".

"Mislim da bi svaki Australijanac, mislim da bi ljudi širom sveta pomislili u ovom trenutku - dalje ruke od Ukrajine", rekao je Abot za televizijsku mrežu Netvork ten (Network Ten).

On je dodao da to kako se ponela Rusija nije prijateljsko i susedsko postupanje, naglasivši: "Rusija zaista treba da odstupi".

Istakao je da je "jednostavno neprihvatljivo" za Rusiju da se vojno meša u Ukrajini, opisavši događaje u toj zemlji kao "veoma, veoma zabrinjavajuće".

Abot je, međutim, odbio da spekuliše o tome da li bi SAD trebalo da upotrebe silu protiv bilo koje ruske vojne akcije.

"Ali, prosto, ovo je neprihvatljivo ponašanje. Ne možete tek tako sa vojnim snagama i agresivnom namerom da pređete granicu druge zemlje", poručio je Abot.

Opozicioni lider Bil Šorten naglasio je da Rusija "treba da prestane da se meša u ukrajinska posla".

"Ostavite Ukrajinu da nastavi na miran i demokratski način", rekao je on novinarima u Hobartu.

Ministar spoljnih poslova Novog Zelanda Marej Mekali pozvao je sve strane uključene u krizu u Ukrajini da se "uzdrže od bilo kakvih akcija koje bi mogle da eskaliraju napetosti".

"Suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine mora biti poštovan i očuvan. Savet bezbednosti UN se sastao da raspravi to pitanje. Ono ostaje predmet aktivnog razmatranja i Vlada Novog Zelanda to izbliza prati", rekao je Mekali, a prenose novozelandski mediji.

Novozelandski ministar je naglasio da je Savet bezbednosti adekvatno telo da preuzme vođstvo i dodao: "Očekujemo da bude na nivou svoje odgovornosti".