S kim se Vučić sastaje u Berlinu?

Ko su partneri s kojima će Vučić razgovarati u Berlinu kojima će predstaviti srpsku poziciju i očekivanja i, na petu godišnjicu nemačkog priznanja nezavisnog Kosova, pokušati da razjasni zamršenu i komplikovanu situaciju u odnosima Beograda i Prištine?

Vučić će se u Berlinu, odmah u sredu ujutro sresti s nemačkim ministrom odbrane demohrišćaninom Tomasom de Mezijerom. Izvori u Berlinu navode da je reč o veoma sposobnom čoveku u koga sama kancelarka Angela Merkel ima poverenje.

Vučić će se, prema najavama iz Berlina, sastati i sa šefom nemačke diplomatije Gvidom Vesterveleom, koji važi za političara u ''senci'' moćne Merkelove.

Vesterveleovim liberalima se sedam meseci pred nemačke savezne izbore, sudeći prema anketama, ''loše piše'' i oni su na ''klackalici'', pa je pitanje hoće li uopšte uspeti da pređu ''crtu'' od pet odsto i uđu u Bundestag.

Sam Vestervele je u poslednje vreme poboljšao svoj imidž u nemačkoj javnosti, a kada je reč o Srbima, Srbiji i Kosovu, on važi za političara, koji je uvek ukazivao na evropsku perspektivu Srbije, zalagao se za miran i stabilan region, za više regionalnog partnerstva, a o dijalogu Beograda i Prištine govorio kao i o uspehu zajedničke, evropske spoljne politike.

Za Vesterveleove liberale se kaže da imaju više razumevanja za ''srpsku bol'' zbog Kosova od njihovih koalicionih partnera, demohrišćana Merkelove. Vučić bi, kako se očekuje, trebalo da se susretne i s kancelarkinim savetnikom za spoljnu politiku Krištofom Hojzgenom - čovekom koji mnoge 'konce' drži u sopstvenim rukama.

Hojzgen je političar koji se ne pojavljuje često u javnosti, ali za koga se veruje da Merkelovoj daje ideje. Za Hojzgena se kaže da je, verovatno, prva adresa za razgovore o najvažnijim pitanjima Srbije - Kosovu i EU.

Kada je o Vučiću reč, postoje spekulacije da je on naišao na razumevanje kod Hojzgena.

Na dnevnom redu prvog potpredsednika vlade Srbije, zapravo, najvažniji zadatak biće ''brifovanje'' poslanika Odbora nemačkog Bundestaga za prinadležnosti EU, koji je centralno mesto evropskog delovanja nemačkog parlamenta.

Na čelu tog odbora je demohrišćanin Gunter Krihbaum, dobar poznavalac i Srbije i srpskih prilika i srpskih političara, kako aktuelnih, tako i onih koji su danas opozicioni.

Krihbaum je više puta posećivao Srbiju.

Kada je njegova Hrišćansko-demokratska unija (CDU), na čijem čelu je Merkelova, pre nekoliko godina usvojila program koji predviđa konsolidujuću pauzu posle prijema Hrvatske, on je u izjavi Tanjugu tada rekao da su strahovanja neosnovana, jer se pozicija CDU nije promenila.

''Srbija je bila i jeste evropska država i ima, kao i ostale države zapadnog Balkana, potpuno jasnu perspektivu pristupa, ukoliko to njeni građani žele'', rekao je tada Krihbaum.

Kako nemački Bundestag daje odobrenje i poslednju reč, susret sa članovima Odbora za EU prinadležnosti trebalo bi u sredu da bude Vučićev najvažniji zadatak.

U tom odboru sedi 14 poslanika demohrišćana Merkelove, osam opozicionih socijaldemokrata, pet iz vladajućih liberala, četiri iz opozicione Levice, naslednice bivših istočno-nemačkih komunista i četiri iz opozicione partije Zeleni, čija je ikona bio nekadašnji šef nemačke diplomatije Joška Fišer.

Tu se, takođe, nalazi još i 16 poslanika iz Evropskog parlamenta. Ti poslanici su različitih političkih orijentacija, ali, uglavnom, sličnih pogleda kada je u pitanju Kosovo i Srbija, tako da Vučićev zadatak neće biti lak i on će u Bundestagu, izgleda, morati da ubeđuje, informiše, objašnjava, odgovara, razjašnjava, predstavlja, iznosi planove i - verovatno, obećava. Vučić će govoriti pred članovima tog odbora, među kojima su i dva imena, koja se jezički lakše izgovaraju od ostalih socijaldemokrata Josip Juraković, rođen u Koprivnici u Hrvatskoj i mladi liberal Oliver Lukšić, rođen u Sarbrikenu u Nemačkoj.

Prvi potpredsednik srpske vlade će govoriti i u fondaciji Robert Boš, a sa njim u posetu Nemačkoj dolaze i potpredsednik vlade za evropske integracije Suzana Grubješić i predsednica skupštinskog Odbora za EU integracije Milica Delević.

Srbija će, očigledno, u periodu do leta biti u žiži parlamentarnog interesovanja velikih zemalja EU i posle posete Vučića Berlinu i najavljene posete srpskoj skupštini članova Bundestaga u martu.

Tanjugu je, naime, u Berlinu rečeno da će 11. i 12. aprila Beograd posetiti i zajednička nemačko-francuska parlamentarna delegacija.

Dan uoči Vučićeve posete Nemačkoj nema zvaničnih komentara, ni o dolasku, ni o izjavama srpskog predsednika Tomislava Nikolića vezanim za paralelne institucije na Kosovu, ni o srpskim očekivanjima, ni nemačkim namerama, tako da bi ovo vreme ''berlinske tišine'' moglo biti i dobar predznak za dalji tok događaja o nemačkom ''da'' datumu za početak pristupnih pregovora.