Nema izbora za izborne predmete

Već od prvog razreda đacima se nameće izborni predmet, čime škole krše zakon, ali ih niko ne kontroliše.

Fakultativni izborni predmeti, uvedeni pre desetak godina, za vreme mandata tadašnjeg ministra prosvete Gaše Kneževića, u međuvremenu su izgubili svoj smisao.

Ideja je bila da učenici u skladu sa interesovanjima biraju izborni predmet sa šire liste koju ponudi škola. U nižim razredima osnovne škole ustanova je dužna da ponudi tri, a u višim razredima četiri predmeta. U praksi je, međutim, suprotno: dešava se da roditelji na početku školske godine dobiju cedulju na kojoj su samo dva izborna predmeta, ali im učitelj sugeriše da zaokruže isti, uz obrazloženje da će ovaj drugi imati naredne godine i da tako rade sva odeljenja.

"To nije u redu i time se krši zakon, jer se đacima mora omogućiti da biraju. Ovde je reč o organizaciji same škole. U nižim razredima to nije problem, jer izborne predmete predaju učitelji. Ali mnogi ne žele da drže nastavu i deci iz drugih odeljenja, već žele da rade samo sa svojim učenicima. Roditelji bi protiv toga morali da dignu glas", kaže za "Danas" Slobodan Malušić, direktor OŠ „Đura Daničić“ u Beogradu, jedan od retkih koji je bio spreman da javno govori o ovom problemu.

Malušić ističe da je nešto teže organizovati nastavu u višim razredima osnovne škole, napominjući da i tu ima manipulacija, jer se časovi izbornih predmeta daju nastavnicima sa nepunom normom. U nekoliko osnovnih škola su nam potvrdili da je nedostatak norme glavni kriterijum prilikom formiranja ponude izbornih predmeta od petog do osmog razreda. Olakšavajuća okolnost je što ustanove poštuju propise i zaista nude deci nekoliko predmeta.

Roditelji se protiv ovakvih nepravilnosti retko bune, jer ne žele da se zameraju učiteljima i školi. Mnogi i ne znaju, ne samo kakva su njihova prava, već ni šta tačno deca uče iz ovih predmeta. Prema nazivima nekih izbornih predmeta, kao što su narodna tradicija, lepo pisanje, čuvari prirode, šah, crtanje slikanje, vajanje, hor i orkestar, može se uopšteno zaključiti o kakvim sadržajima je reč. Ali jedan od najpopularnijih predmeta - ruka u testu, mnoge zbunjuje, jer misle da ima veze sa testom, a zapravo deca izučavaju pojave u prirodi i otkrivaju svet koji ih okružuje. Svojevrsna nezainteresovanost roditelja posledica je i toga što se izborni predmeti ocenjuju opisno.

Da li je uvođenje izbornih sadržaja postiglo rezultate, pitanje je koje smo uputili nadležnima u Ministarstvu prosvete i nauke, ali nismo dobili odgovor.

Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Desanka Radunović za "Danas" kaže da se to telo nije bavilo načinom ostvarivanja školskog programa, pa ni realizacijom izborne nastave.

"Da budem iskren, mislim da je uvođenje izborne nastave, uključujući i građansko i veronauku, dodatno opteretilo učenike. Neki od tih sadržaja, kao što su informatika i računarstvo su neophodni. Život u prošlosti, crtanje, slikanje i vajanje, sve je to lepo, ali kada ne bi bilo toliko redovnih predmeta. Jer uz dopunsku, dodatnu nastavu i sekcije, deca provode po osam sati u školi. Kad će da stignu da se odmore i da uče?", pita Slobodan Malušić.

Podsetimo da nedavno usvojena Strategija obrazovanja Srbije do 2020. godine predviđa uvođenje izbornih predmeta i fakultativnih sadržaja i u gimnazije i srednje stručne škole.

Važno je da postoji ponuda

"Pretpostavljam da je situacija koju opisujete posledica finansijskih ograničenja, tako da je broj učenika koji se opredele za određeni izborni predmet manji od dozvoljenog, te nastava ne može da se drži. Drugih razloga ne bi smelo biti, jer svaki učitelj može da predaje bilo koji od ponuđenih izbornih predmeta. Važno je da se deci ponude različiti izborni predmeti, a da se nastava drži iz onih za koje se opredelio dovoljan broj dece", kaže za "Danas" Desanka Radunović, predsednica NPS-a.