Nastavnici engleskog su višak

Beograd -- Sindikati prosvetnih radnika sumnjaju u najnovije podatke Ministarstva prosvete o broju tehnoloških viškova, prema kojima je 114 radnika bez ijednog časa.

Prema tim podacima, 3.340 prosvetnih radnika radi s nepunim radnim vremenom.

"Ove školske godine ima 3.918 radnika za čijim radom je delimično prestala potreba, i još 1.804 iz prošle godine. Do sada je raspoređeno 2.382 radnika, a 3.340 je tehnološki višak", kaže Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke.

On dodaje da kada je reč o potrebama škola za novim radnicima, sa nepunim radnim vremenom je potrebno 2.538 radnika, a sa punim 1.017 radnika, što otvara mogućnost da se tehnološki viškovi rasporede na neka od ovih mesta.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, sumnja da su ovi podaci tačni i napominje da „niko ne zna koliko ima tehnoloških viškova po školama u Srbiji“.

"Prema podacima prosvetnih vlasti, od 15. avgusta u Beogradu ima 106 zaposlenih bez ijednog časa, odnosno 55 iz prošle godine i 51 iz ove. Od zaposlenih koji su ove godine ostali bez časova, ubedljivo najviše je učitelja, čak 42, jer se smanjio broj učenika. Neki od njih su dobili posao u novootvorenim školama, ali je i pored toga sigurno između 80 i 90 bez norme. Postavlja se pitanje kako je onda moguće da ih u celoj Srbiji ima 114", ističe Antić.

On navodi da je među tehnološkim viškovima sa nepunim fondom časova ove godine u Beogradu najviše nastavnika engleskog (73) i fizičkog (65), a slede nastavnici muzičkog (56), geografije (55), istorije (54), biologije (49) i hemije (45).

"I to su podaci od 15. avgusta, ali se do sada situacija nije drastično promenila. Imamo ozbiljne zamerke na školske uprave, jer se pokazalo da sindikati služe kao ikebana. Kolektivni ugovor predviđa da liste tehnoloških viškova, kao i liste potreba, moraju da potpišu direktor škole i predstavnik sindikata, ali se to retko poštuje. Dešava se, recimo, da direktori prikrivaju kada koleginice odu na trudničko bolovanje, kako bi angažovali nekoga sa strane, a ne onoga koji je tehnološki višak. To je samo jedan od primera. Ne verujem da Ministarstvo ne zna da se ovakve stvari dešavaju", kaže Antić.

On ukazuje i da se na listama tehnoloških viškova pojavljuju isključivo profesori, a da nigde nema pomoćnika, administrativnog osoblja, stručnih saradnika, bibliotekara...

Miodrag Skrobonja iz Unije sindikata prosvetnih radnika kaže za "Danas" da „ne može da demantuje podatke Ministarstva prosvete o tehnološkim viškovima“, jer taj sindikat nema uvid u stanje u celoj Srbiji.

"Nejasno je, međutim, zašto se govori da je 5.000 radnika sa nepunom normom, kada je njih na nivou cele Srbije oko 29.000. Teško da će oni ikada dostići punu normu, jer tu ima ljudi koji predaju izborne predmete, rade u oglednim odeljenjima u srednjim stručnim školama i slično. Velike su manipulacije oko tehnoloških viškova. Mi ćemo na neke konkretne slučajeve ukazati ministru prosvete", kaže Skrobonja.