Od danas bez "nadgledanja" Kosova

Poslednjom sednicom danas će se u Prištini okončati mandati Međunarodne upravljačke grupe i Međunarodne civilne kancelarije, koje su imale zadatak da nadgledaju nezavisnost Kosova.

Sednica Međunarodne upravljačke grupe počeće u 14 sati u zgradi Vlade Kosova. Posle sednice je planirano da se medijima obrate šef Međunarodne civilne kancelarije Piter Fejt i premijer Kosova Hašim Tači.

Tim povodom u Prištini će biti održano specijalno zasedanje Skupštine, koje će u zgradi Vlade početi u 16.30.

Sednici će prisustvovati brojne međunarodne zvanice, među kojima su bivši specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari, nemački diplomata Volfgang Išinger i američki predstavnik Frenk Vizner. Oni će se parlamentu obratiti nakon predsednice i premijera Kosova, Atifete Jahjage i Hašima Tačija.

Sednici parlamenta će prisustvovati i šef austrijske diplomatije Mihael Špindeleger. Kako je Tanjugu rečeno u Briselu, evropski komesar za proširenje Štefan File održaće u Prištini govor povodom zatvaranja Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu.

Na Kosovu će danas biti i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Filip Riker, koji će se susresti sa najvišim zvaničnicima Kosova i učestvovati na sastanku Međunarodne upravljačke grupe, a razgovaraće i sa kosovskom predsednicom Atifetom Jahjagom i premijerom Hašimom Tačijem.

Kako je najavljeno, Jahjaga će u svom kabinetu dodeliti odlikovanja Ahtisariju, Išingeru, Vizneru i Fejtu.

Međunarodna upravljačka grupa, sastavljena od predstavnika SAD, Turske i 23 evropske zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, 2. jula je na sastanku u Beču odobrila kosovskim institucijama da usvoje potrebne ustavne i pravne amandmane za okončanje nadzirane nezavisnosti.

Kosovskim vlastima bilo je naloženo da započnu radnje na okončanju nadgledane nezavisnosti, a skupština u Prištini pre par dana usvojila i poslednji paket zakona i ustavne amandmane. Ti akti potrebni su za okončanje nadgledane nezavisnosti, odnosno za utemeljenje takozvanog Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova, ili Ahtisarijevog plana, u zakonodavstvo.

ISG je, u zaključcima sa sastanka u Beču, istakla da Ahtisarijev plan treba da se primenjuje i nakon okončanja nadgledane nezavisnosti, a zauzvrat se ISG, kako je navedeno, obavezala da nastavi podršku Kosovu u cilju daljih međunarodnih priznanja i težnji ka članstvu u relevantnim međunarodnim organizacijama. Kosovski premijer Hašim Tači ocenio je da okončanje nadgledane nezavisnost predstavlja najveće međunarodno priznanje Kosovu.

Ukidanje nadgledane nezavisnosti dovodi do zatvaranja Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu, gde ostaje civilna misija Euleks sa oko 3.000 službenika, kao i Kfor sa 5.600 vojnika.

Reakcije na ukidanje nadgledane nezavisnosti

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin izjavio je da od ukidanja nadgledane nezavisnosti Srbi ne mogu očekivati ništa dobro, jer veća samostanost privremenih institucija u Prištini ne uliva poverenje i nadu.

Vulin je, u izjavi Tanjugu, kazao da su dosadašnji primeri pokazali da tamo gde su privremene institucije iz Prištine mogle da odlučuju samostalno i rade mimo međunarodne zajednice "imali samo nepravdu, kršenje svakog oblika prava i zakona".

"Ako međunarodna zajednica ukidanje nadzirane nezavisnosti shvati kao priliku da izađe iz onoga što je sama stvorila i smanji svoje prisustvo i da prepusti da sami o sebi odlučuju privremene institucije u Prištini na način koji su do sada odlučivali o životima i sudbini Srba i nealbanaca, to je onda istorijska i tragična greška", rekao je Vulin.

Srbi na Kosovu kraj nadgledane nezavisnosti vide kao početak novih problema i zato traže podršku Beograda. Poslanica u kosovskom parlamentu Rada Trajković kaže da je to vrlo težak trenutak, a kao najveći problem ističe implementaciju svega što je dogovoreno.

"Predstavnici međunarodne zajednice kažu da oni imaju poverenja u te institucije da će raditi na nečemu što je borba za očuvanje prava Srba i da su oni u to ubeđeni, a već u drugoj rečenici će reći da će oni da ulože velike napore da te institucije zaista implementiraju ono što imaju u Ustavu, po Ahtisariju i normalno da će raditi da kosovsko društvo se demokratizuje. Uvek vezuju to za papire, a suštinski znaju da mnogo ima problema u smislu implementacije", kaže Trajkovićeva.

Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić izjavio je da ukidanje nadgledane nezavisnosti Kosova neće ništa bitno promeniti na terenu, naročito ne na severu Kosova, dok Oliver Ivanović smatra da će se to negativno odraziti na Srbe u enklavama.

Pantić je, u izjavi Tanjugu, kazao da Međunarodna civilna kancelarija (ICO) kojom je rukovodio Piter Fejt nikada nije bila prihvaćena od Vlade Srbije, predstavnika Srba sa severa Kosova, ali ni od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

On je rekao da je osnovni zadatak ICO bio sprovođenje plana Marija Ahtisarija, koji, takođe, nije prihvaćen u UN, i zaokruživanje kosovske nezavisnosti.

"Iz tog razloga njihov odlazak sa Kosova i Metohije ne znači ništa, oni ništa nisu uradili da poprave položaj Srba koji žive u pokrajini, već su isključivo radili u interesu Albanaca i na građenju još jedne albanske države na Balkanu", rekao je Pantić.

Doskorašnji državni sekretar za Ministarstva za Kosovo Oliver Ivanović izjavio je danas da će ukidanje nadgledane nezavisnosti Kosova bitno uticati na stepen bezbednosti Srba u enklavama južno od reke Ibar, dok se za Srbe na severu ništa bitno neće promeniti.

"Jedna misija manje, jedno 1.000 predstavnika međunarodne zajednice manje je nešto što će svakako zabrinuti ljude u enklavama", rekao je Ivanović agenciji Beta.

"To će bitno uticati na osećaj bezbednosti i političke i pravne sigurnosti Srba koji žive u enklavama južno od Ibra, jer su oni u nastojanju da obezbede bolje uslove za sebe ponekad imali kontakte sa Euleksom i Kforom, a kada stvari nisu mogle da se reše na tom nivou, često su pribegavali kontaktima sa Međunarodnom civilnom kancelarijom", rekao je Ivanović.

Dodao je da Srbi sa severa Kosova nisu ni imali kontakte sa Međunarodnom civilnom kancelarijom.

Ivanović je ocenio da ukidanje nadgledane nezavisnosti Kosova i civilne misije neće uticati na dijalog Beograda i Prištine, jer ta misija nije bila uključena u pregovarački proces.

"EU je bila samo posrednik i u proces su bili uključeni predstavnici vlasti u Beogradu i Prištini. Prema tome, oni nisu imali nikakvu aktivnu ulogu", rekao je Ivanović.

Povodom navoda bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića o presudama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u korist penzionera sa Kosova, kojima Srbija nije plaćala penzije od 1999. godine, Ivanović je istakao da bi nova Vlada Srbije morala da se bavi tim pitanjem, jer bi to moglo da ima opasne posledice po budžet Srbije.

Ivanović je podsetio da penzioneri sa Kosova, među kojima je najviše Albanaca, koji su to pravo stekli do 1998. godine ili 1999. godine, nisu to pravo i ostvarili jer ne dobijaju penzije od 1999. godine sa obrazloženjem da se penzioni fond "sa tog prostora uopšte ne puni", pa zato oni ne mogu ni da dobijaju penzije.

"Nisam siguran da će to baš tako ići i mislim da to traži jedan širi dogovor sa svim predstavnicima vlasti i stručnjacima o tome kako da se taj postupak dalje vodi, jer bi moglo da ima opasne posledice na budžet Srbije ako bi se broj presuda povećao, što je moguće. Ako bi sve te presude pale na teret budžeta, to bi bilo dosta teško u ovoj ekonomskoj situaciji", rekao je Ivanović. Povodom tog događaja, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić i ambasadorka SAD Meri Vorlik ocenili su da dijalog Beograda i Prištine treba da bude nastavljen i da rezultira dogovorima koji će biti na dobrobit svih žitelja Kosova. Vučić očekuje da će Kosovo biti i jedna od tema njegove dvodnevne posete Nemačkoj, u koju odlazi danas.

"Ono što je prethodna vlada potpisivala i dogovarala mi moramo da poštujemo, mi nismo neka druga država. To ćemo poštovati, ali ono što je za nas važno je da u budućnosti u dijalogu sa Prištinom, za koji sam uveren da će biti nastavljen, kompromise daju obe strane - i Beograd i Priština. To je ono što bi moglo da dovede do rešenja", rekao je Vučić.

"Mi se nadamo da će dijalog između Beograda i Prištine da se nastavi što pre, jer je to ono što je najbitnije u ovom momentu i meni je jako drago što vidim da je Vlada Srbije posvećena tome da se to desi. Mi se nadamo da će tokom tog dijaloga raditi na tome da ishodi budu takvi da se već radi na poboljšanju života svih koji žive na Kosovu", rekla je američka ambasadorka u Srbiji Meri Vorlik.

Deda: Nadgledana nezavisnost samo menja formu

Kosovski analitičar Iljir Deda smatra da nadgledana nezavisnost ne prestaje već samo menja formu.

"U realnosti nama ostaje Euleks, Kfor, Unmik i ostaje jedna druga vrsta nadgledanosti naših institucija, imaćemo još dalje tri međunarodna člana u Ustavnom sudu, članove u drugim javnim agencijama, tako da se suština ne menja, ali se menja misija", kaže Deda za B92.

Na pitanje da li će kosovske vlasti možda sada lakše poleti da rešavaju problem severa Kosova, Deda kaže:

"Ne mogu kosovske vlasti same to da odrade, jer se time 12 godina bavila međunarodna zajednica i oni sada odjednom idu i kažu: vi to morate rešiti u dijalogu sa Srbijom. To je jedan veliki šok za javnost, jer je jedna nagla promena koja nije bila očekivana javno. To se znalo, ali ne javno. Još uvek se ne zna kako će se sever rešiti. Tu će definitivno imati veliku ulogu ključne zemlje Evropske unije, u prvom redu Nemačka, ali i SAD." Nemački ministar inostranih poslova Gido Vestervele pozdravio je okončanje statusa nadzirane nezavisnosti za Kosovo i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine naveo kao glavni zadatak za predstojeći period.

"Okončanje nadziranja kosovske nezavisnosti je značajan korak za Kosovo i uspeh međunarodne zajednice. Kosovo je ispunilo suštinske demokratske zahteve i učinilo napredak u zaštiti manjina", navedeno je u danas izdatom Vesterveleovom saopštenju.

U njemu je najavljeno i da će nemačka "savezna vlada i dalje snažno podržavati Kosovo u procesu konsolidacije države".

"Prioritet ostaje dalji proces približavanja Evropskoj uniji i normalizacija odnosa Srbije i Kosova, uključujući i trajnu stabilizaciju stanja na severu Kosova", naveo je Vestervele.

Evropski komesar za proširenje Štefan File je izjavio u Prištini da tamošnje vlasti moraju nastaviti reforme i "konstruktivno se angažovati" prema Srbiji.