Marić: Gorećemo dok ne bude para

Načelnik Sektora za zaštitu i spasavanje MUP-a Srbije je za "Novosti" izjavio da se sedam godina ponavlja ista priča - dok gasimo i spasavamo u nemogućim uslovima, Vlada nas tapše po ramenu, ali kad se raspoređuju sredstva iz budžeta ministri nas zaborave.

On kaže da se rizik ilustruje podatkom da su za gašenje katastrofalnih avgustovskih šumskih požara morali da budu angažovani vatrogasci iz svih krajeva Srbije, ali da, kako ističe, ne bi mogli da izađu na kraj sa vatrenom stihijom bez ruskih aviona.

"Tokom gašenja šumskih požara izuzetan problem bilo je masovno otkazivanje starih vozila koja su pod punim opterećenjem trebalo da rade ceo dan na temperaturi višoj od 40 stepeni. Razlog zbog kojeg nam je 40 kamiona ostalo u kvaru na terenu je i neodržavanje protivpožarnih puteva, jer se čekalo da izbije požar pa da se oni čiste i probijaju. Pošto nemamo svoje protivpožarne letelice, morali smo da čekamo ruske, a u međuvremenu je požar dobio katastrofalne razmere i uništio 10.000 hektara šume", rekao je Marić. On ističe i da vlada neverovatna nesrazmera između šteta koje izazivaju elementarne katastrofe i sredstava potrebnih za prijem novih ljudi u Sektor i ulaganja u neophodnu tehniku.

"Za sumu koja se izdvoji za naknadu štete tokom jedne godine mogla bi da se isfinansira sva preventiva i da nam još ostane dosta para", kaže Marić.

"Stvari ne mogu još dugo da funkcionišu na ovakav način. Mi smo od prošle vlade tražili sredstva za hitan prijem 500 vatrogasaca, što bi osetno poboljšalo stanje u Srbiji, a dobili smo odgovor da to košta oko osam miliona evra i da je to prevelika suma. S druge strane, šteta koju svake godine trpimo zbog manjka ljudi je najmanje desetostruko veća. Ipak, posle nedavnog sastanka vladine komisije za naknadu štete ima indicija da će stvari funkcionisati bolje", dodao je on.

Marić smatra da će rusko-srpski humanitarni centar u Nišu sigurno zaživeti i dobiti veliki značaj. Ipak, smatra da Srbija ne sme da se odrekne sopstvenih resursa na račun centra u Nišu.

"Naša država mora da stvara sopstvene resurse, a humanitarni centar da bude nadogradnja. Da smo imali vatrogasne helikoptere, ne bi ni došlo do katastrofe u poslednjih deset dana. U uslovima kad MUP ima dva helikoptera osposobljena za gašenje, vojska jedan, a poljoprivredna avijacija tri aviona, mi nismo u poziciji da efikasno delujemo na više pozicija", rekao je načelnik sektora.

Marić podseća i da se njegov sektor, osim gašenjem požara, bavi i spasavanjem prilikom poplava, klizišta, zemljotresa, hemijskih akcidenata, uklanjanjem neeksplodiranih ubojnih sredstava, za šta je potrebna specijalizovana oprema, koje nema mnogo.

U avgustu izgorelo više od 3.500 hektara šume

U Srbiji je tokom avgusta na devet lokacija izgorelo ukupno 3.582 hektara šume, žbunastog rastinja, pašnjaka i livada, utvrdila je inspekcija Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja.

U saopštenju ministarstva navodi se da je inspekcija obišla područja zahvaćena požarima i od štabova za vanredne situacije, vatrogasnih službi i Srbijašuma prikupila podatke o područjima zahvaćenim požarom.

Iz Ministarstva ističu da će nastaviti da prate požarima ugrožene teritorije nakon čega će biti sačinjen detaljan izveštaj o stepenu oštećenja prirodnih resursa.

Kako je precizirano, prvi požar izbio je 21. avgusta u opštini Brus na potezu od Banovca do Budilovine, i u njemu je potpuno izgorelo dva hektara borove šume, a ugašen je 23. avgusta.

Istog dana požar je izbio u Aleksandrovcu na lokaciji Koznički most i u njemu je gorelo 75 hektara šume lišćara i četinarske šume, koji su posađeni pre 30 godina, kako bi se sprečila erozija zemljišta. Požar je ugašen 26. avgusta.

Požari su izbili i 23. avgusta na tri lokacije. Prvi požar izbio je u opštini Brus od Velike grabovice preko grebena Suva rudina, do Krive reke gde je izgorelo 200 hektara mahom četinarske šume.

Drugi požar izbio je u opštini Bajina Bašta u Predelu izuzetnih odlika "Zaovine" i "Šargan" Mokra gora, kao i u povezanim teritorijama u Bosni i Hercegovini. Gašenje požara još traje i procenjuje se da je izgorelo 800 hektara četinarske šume, livade i niskog rastinja, ali teritorija Nacionalnog parka "Tara" nije zahvaćena požarom.

Istog dana, požar je izbio u opštini Čajetina na lokalitetu Smiljanski zakosi na Čigoti, na Zlatiboru. U požaru koji je ugašen 26. avgusta izgorelo je oko 1.000 hektara šume bora, hrasta i prizemnog rastinja.

Dva požara su izbila 24. avgusta i to: u Zaječaru na lokaciji Vršačka čuka u kom je izgorelo oko 300 hektara listopadne šume, livade i niskog rastinja, kao i u Gornjem Milanovcu od sela Srezojevci prema ataru sela Gornja Gorevnica, gde je izgorelo 1.000 hektara borove i lišćarske šume.

Jedan požar zabeležen je 25. avgusta u Knjaževcu na lokaciji Zubetinac i u njemu je izgorelo oko 200 hektara listopadne i četinarske šume. Ista površina je gorela 2008. godine, nakon čega je izvršeno pošumljavanje četinarima, dok se bukova šuma obnovila prirodnim putem.

Poslednji požar izbio je u opštini Brus na lokaciji Lepenac, gde je izgorelo oko šest hektara hrasta i bukve.