Saznajte sve o radu skupštine

Cilj projekta je da prati rad poslanika i na taj način podstakne najviše zakonodavno telo da bude još transparentnije u radu.

U okviru tog projekta sprovedeno je i istraživanje koje je pokazalo da u čak četiri skupštinska saziva od osam, koliko ih je bilo od uvođenja višestranačja 1990. godine, više od polovine gradova i opština nije imalo svoje poslanike, a da je Beograd u svim sazivima daleko bio najzastupljeniji deo zemlje.

Isto istraživanje je pokazalo da 13 opština u Srbiji nikada nije imalo svoje predstavnike u najvišem zakonodavnom telu, među kojima su opštine Crna Trava, Gadžin Han i Kačanik.

Direktorka misije USAID u Srbiji, koja je pomogla u realizaciji projekta "Otvoreni parlament", Suzan Fric naglasila je da je Skupština Srbije "kuća građana" i da su odgovorni parlament i aktivni građani značajni za razvoj demokratije, ali i pridruživanja zemlje u EU.

Ona je ukazala da najnovije tehnologije otvaraju mogućnost i novih oblika komunikacija između državnih organa i građana i istakla da će Internet pristup javnim inforimacijama omogućiti građanima da pozovu na odgovornost izabrane predstavnike i da se njima stupe u kontakt na nacionalnom i lokalnom nivou.

"Lako dostupne informacije o radu parlameta podstaćiće građane da zahtevaju od svojih novoizabranih predstavnika da odgovorno obavljaju funkciju za koju su izabrani. To će doprineti povećanju poverenja građana u državne institucije", smatra Fric.

Incijative poput "Otvorenog parlamenta", smatra ambasador Velike Britanije Majkl Devenport, posebno su važne u vreme krize kada poreski obveznici žele da budu sigurni da je novac kojim država raspolaže upotrebljen na najbolji način.

I Devenport je uveren da su otvorenost i javnost važni za podizanje kredibiliteta institucija i poverenja građana u njih i da zahvaljući takvim projektima i delovanju slobodnih medija politika nije tajna, apstraktna delatnost rezervisana za uzan krug ljudi.

Ukazujući da Skupština Srbija može biti dobar primer i drugim državnim institucijama, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izrazio je nadu da se uskoro neće govoriti samo o otvorenosti parlamenta, već i vlade i celokupne državne uprave.

"Pravo građana i poreskih obveznika je da učestvuju u odlučivanju", rekao je Šabić i naglasio da je preduslov za otvorenost institucija i da se građani ne ponašaju kao podanici.

Na Internet portalu otvoreniparlament.rs se, prema rečima koordinatorke projekta Vukosave Crnjanski Šabović, nalazi se 67.000 govora poslanika sa 98 skupštinskih sednica u protekle četiri godine, kao i biografije poslanika, a sajt može da se pretražuje po datumima i temama.

Na tom sajtu, kako je rekla, ubuduće će se objavljivati i analize i istraživanja o parlamentu, kao i preporuke da javnost parlamenta bude još veća.

Predstavljajući prvo istraživanje u okviru novog projekta "Otovreni parlament", predstavnik koalicije nevladinih organizacija koje učestvuju u projektu Mladen Jovanović rekao je da je od 1990. godine Beograd daleko više od drugih delova zemlje bio zastupljen u najvišem zakonodavnom telu, u tri saziva i sa nešto više od 30 odsto, što je bio slučaj i saziva od 2008-2012.

Govoreći o najnovijem sazivu parlamenta, koji je konstituisan 31.maja, Jovanović je ukazao da je čak 119 poslanika iz Beograda, što je novi rekord u poređenju s prethodnim sazivima, uz opasku da im "nedostaje još samo sedam poslanika pa da imaju skupštinsku većinu".

Jovanović je naveo da u novom sazivu parlamenta, kako sada stvari stoje, 94 opštine, u kojima živi oko 1,5 miliona građana, neće imati svog predstavnika.

Projekat "Otvoreni parlament" sprovodi koalicija organizacija civilnog društva koju čine Centar za istraživanje, transparentnosti odgovornost, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Komitet pravnika za ljudska prava, Grupa za razvojnu inicijativu i Zaječarska incijativa, uz podršku USAID, britanske ambasade u Beogradu i Nacionalne zadužbine za demokratiju.