Evropa na dva koloseka

Promene unose strože budžetske propise, čime je otvoren put za rešenje dužničke krize u evrozoni, ali i za uspostavljanje Evrope "na dva koloseka".

Napori Nemačke i Francuske da uvere svih 27 zemalja članica da prihvate promene sporazuma EU nisu dali željene rezultate, uglavnom zato što je Velika Britanija odbila da pristane na to da se odrekne dela ovlašćenja.

Nakon maratonskih pregovora koji su trajali noćas, zvaničnici 23 zemlje su odlučili da podrže promene sporazuma koje donose strožu kontrolu Unije nad nacionalnim budžetima, u pokušaju uveravanja tržišta da evro ima budućnost.

Dogovor o fiskalnoj disciplini se smatra ključnim, prvim, korakom pre nego što Evropska centralna banka, Međunarodni monetarni fond i drugi pristanu da povećaju finansijsku pomoć zemljama poput Italije i Španije, koje imaju velike dugove i neodržive troškove zaduživanja.

Predsednik ECB Mario Dragi je pohvalio postizanje dogovora, izjavivši da to predstavlja korak napred prema strožim budžetskim propisima, koje je ocenio neophodnim ako 17-člana evrozona želi da izađe jača iz dvogodišnje krize.

„Uvek smo govorili da ćemo u projekat uključiti 17 zemalja, ako već ne možemo svih 27", kazao je neimenovani diplomata u briselskom sedištu EU, komentarišući dosadašnji tok samita.

Lideri EU, na sastanku koji je trajao bezmalo 10 sati, dogovorili su se o uvođenju automatskih sankcija za one zemlje koje naruše odredbe o deficitu u zoni evra, izuzev ako se tri četvrtine država izjasne protiv toga, a potvrđeno je i novo fiskalno pravilo o uravnoteženim budžetima koje će biti uneto u nacionalne ustave.

Na samitu je, osim toga, dogovoreno da počne da funkcioniše Stalni interventni stabilizacioni fond (Mehanizam evropske stabilnosti), u kome bi bilo 500 milijardi evra.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej potvrdio je jutros da će dogovor o novim fiskalnim pravilima uključivati 17 država evrozone, plus šest drugih zemalja Evropske unije, ali ne svih 27 država članica.

Sporazum nisu prihvatile Velika Britanija i Mađarska, dok su zasad neodlučne Češka i Švedska koje će o tome raspravljati u nacionalnim parlamentima. Premijer Švedske Fredrik Rejnfelt je, međutim, nakon sastanka ukazao na to da se njegova zemlja najverovatnije neće priključiti sporazumu.

"Bilo bi veoma čudno potpisati ugovor koji nas tretira kao da smo zemlja evrozone. To nikada nije bio naš cilj", rekao je Rejnfelt za AP.

Van Rompej je rekao da će države, prema ovom sporazumu, obezbediti 200 milijardi evra dodatnih sredstava za Međunarodni monetarni fond.

Prva reakcija tržišta na vesti iz Brisela je bila mlaka, tako da akcije na evropskim berzama uglavnom stagniraju.

Irski premijer Enda Keni rekao je da nije siguran da li će biti potrebno da se u njegovoj zemlji održi referendum o prihvatanju novog dogovora Evropske unije o strožoj budžetskoj kontroli za podršku evrozoni.

"Svaka zemlja treba da uradi svoju stvar. U našem slučaju državni tužilac će morati to da analizira, da prouči i da da zvaničan savet vladi o tome da li je potreban referendum".

Irski glasači su odbacili prethodna dva sporazuma Evropske unije, 2001. i 2008. godine, čime je odložena ratifikacija sporazuma koje su članice Unije teško postigle kroz višegodišnje pregovore. U oba slučaja održani su drugi referendumi, 2002. i 2009, kada su sporazumi prošli.