Japan: Trka sa vremenom

Kako prenosi Bi-Bi-Si, helikopteri bacaju veliku količinu vode na reaktore, u pokušaju da ohlade pregrejano nuklearno gorivo kako ono ne bi počelo da se topi.

Reaktor 3 poliven je morskom vodom već četiri puta od jutros, ali nivo radijacije u nuklearnoj centrali "Fukušima 1" posle 10 časova (po lokalnom vremenu) ostao je nepromenjen, javila je agencija Kjodo.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da situacija oko nuklearnog postrojenja Fukušima-Daići ostaje veoma ozbiljna, ali da nije bilo većih pogoršanja.

Na konferenciji za štampu, koja se u sedištu UN u Beču održava svakodnevno od početka dramatičnih događaja u japanskoj nuklearki, rečeno je da nije bilo značajnijeg pogoršanja od srede.

Ekspert IAEA Grehem Endru je rekao da je reaktor 4 nuklearnog postrojenja najveća briga.

"Aktuelna situacija u postrojenju ’Fukušima-Daići’ ostaje veoma ozbiljna, ali nije bilo značajnijeg pogoršanja na osnovu jučerašnjeg dana", naveo je on.

Generalni direktor IAEA Jukija Amano sa još šest stručnjaka te agencije putuje u Japan kako bi razmotrio situaciju u "Fukušimi".

Šef IAEA je rekao da nije siguran koga će moći da susretne u Tokiju, ali da bi želeo da poveća nivo saradnje između te agencije i Japana na sastanku na visokom nivou.

Pokušaj da se poprave sistemi hlađenja

U međuvremenu, menadžeri nuklearke kažu da pokušavaju da poprave sisteme za hlađenje reaktora, koji su prestali da rade kada je posle zemljotresa koji se dogodio 11. marta, nestala struja, što je izazvalo topljenje reaktora.

Zbog porasta radijacije, oko 10.000 ljudi uputilo se u centre za evakuaciju i zdravstvene ustanove u prefekturi Fukušima da bi se testirali na izloženost radijaciji.

Među njima su ljudi koji žive u okolini nukelarnog kompleksa i oni koji su preživeli zemljotres i borave u centrima za evakuaciju.

Oko 5.500 praznih rezidencija u vlasništvu vlade u oblasti pogođenoj zemljotresom i cunanijem koji je posle njega usledio stavljeno je na raspolaganje evakuisanom stanovništvu, preneo je Kjodo. Direktor američke Nuklearne regulatorne komisije Gregori Jacko upozorio je da postoji mogućnost da je bazen za hlađenje potrošenih gorivnih šipki u reaktoru 4 možda presušio, a da drugi curi.

On je rekao da je nivo radijacije oko bazena za hlađenje izuzetno visok i da predstavlja rizik za radnike koji rade na hlađenju reaktora.

"Radnici bi teško mogli da se približe reaktorima zato što bi količina radijacije kojoj bi bili izloženi bila potencijalno smrtonosna u vrlo kratkom vremenskom roku", kazao je Jacko, prenele su agencije.

U međuvremenu, direktor švedskog Intituta za vojna istraživanja Lars-Erik de Ger upozorio je da se mala koncentracija radioaktivnih čestica kreće iz Japana u pravcu Severne Amerike, ali je istakao da se radi o količini koja nije opasna za ljude.

4 od 6 reaktora pretrpeli štetu

Problemi u nuklearnom komplesku nastali su kada su posle zemljotresa jačine oko 9 stepeni Rihterove skale, koji je 11. marta pogodio severoistok i istok Japana, usled nestanka struje prestali sa radom sistemi za hlađenje reaktora koji su zbog toga počeli da se tope. Četiri od ukupno šest reaktora u Fukušimi pretrpeli su požare, eksplozije, oštećenja struktura u kojima su smeštena jezgra reaktora, delimično topljenje ili porast temperatura u bazenima u kojima je skladišteno potrošeno nuklearno gorivo.

Prema najnovijim informacijama, temperature rastu u bazenima sa potrošenim gorivom i u dva preostala reaktora. Ako bazeni ostanu bez vode, goruće šipke bi mogle da se istope ili zapale, posle čega bi se stvorio potencijalno smrtonosni stepen radijacije.

Japanski inženjeri pokušavaju da dalekovodom ponovo sprovedu struju do oštećenog nuklearnog kompleksa.

Međutim, evropski komesar za energetiku Ginter Etinger kaže da je situacija u Fukušimi izmakla kontroli, dok francuska Agencija za nuklearnu bezbednost saopštava da se radi o drugoj najvećoj nuklearnoj katastrofi, odmah posle černobilske nesreće 1986.

Američki sekretar za energetiku Stiven Ču rekao je da je ono što se događa u Japanu ozbiljnije od incidenta na ostrvu Tri milje 1979. godine, kada je zbog delimičnog topljenja reaktora došlo do ispuštanja manje količine radioaktivnih čestica u atmosferu.

Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Jukija Amano je izjavio da je situacija krajnje ozbiljna, pre nego što se uputio u Japan da lično vidi štetu, javile su agencije.

Zvanično - gotovo 15 hiljada stradalih

Osim nuklearne krize, koja je usledila nakon eksplozija u nuklearnoj elektrani "Fukušima - Daići", vesti iz Japana menjaju se iz sata u sat kada je reč o broju poginulih u razornom zemljotresu i cunamiju visine 10 metara koji je posle njega usledio.

Prema najnovijim podacima, broj poginulih i nestalih povećao se na skoro 14.650, saopštila je japanska policija, nagoveštavajući da bi taj broj mogao biti znatno veći. Prema najnovijim podacima, broj poginulih iznosi 5.321, nestalih 9.329, a u katastrofi su povređena 2.383 čoveka.

Gradonačelnik obalskog grada Išinomaki u prefakturi Mijagi rekao je da će u toj oblasti broj nestalih verovatno dostići 10.000, a televizija NHK je u subotu objavila da je u lučkom gradu Minamisanriku, u istoj prefekturi, nepoznata sudbina oko 10.000 ljudi. Iako spasilačke ekipe neumorno rade, izvesno je da će broj žrtava biti ogroman duž istočne obale ostrava Honšu, koju je džinovski cunami opustošio, uništivši više od 55.380 kuća i zgrada.

Takođe, oko 450.000 ljudi nalazi se u privremenim prihvatilištima.

Američkim vojnicima u Japanu podeljene su tablete joda zbog opasnosti od radijacije, a SAD su apelovale na američke državljane koji žive u radijusu od 80 kilometara oko kompleksa "Fukušima" da se evakuišu.