Hosni Mubarak podneo ostavku

Prema podacima Hjuman rajts voča, u tim protestima i sukobima koju su ih pratili, poginulo je više od 300 ljudi.

Prethodno, sada već bivši egipatski predsednik Hosni Mubarak napustio je Kairo s porodicom, potvrđeno je iz neimenovanih izvora bliskih egipatskoj vladi, a istovremeno, milioni Egipćana izašli su na ulice gradova širom zemlje.

Izvori bliski vladi Egipta odbili su da preciziraju da li je Mubarak napustio Egipat, ili je otišao u letovalište Šarm el Šeik, gde ima rezidenciju.

Vest da je Mubarak napustio Kairo prenela je i televizija Al Arabija, kao i britanski BBC, navodeći da je izvor za tu vest jedan zapadni zvaničnik.

Milioni na ulicama egipatskih gradova

Milioni ljudi u Egiptu izašli su i danas da protestuju tražeći ostavku Hosnija Mubaraka, nakon odluke vojske da podrži predsednika.

(Beta)

U Kairu, Aleksandriji, Suecu i drugim egipatskim gradovima demonstranti su se okupili u velikom broju, strani posmatrači procenjivali su da će današnji dan predstavljati vrhunac u okupljanju protivnika Mubarakovog režima. Nezadovoljni demonstranti su u Suecu, prema ruskoj agenciji Itar Tas, zauzeli veći broj zvaničnih nadleštava, uključujući i policijsku stanicu, i odbijaju da se povuku. Vojska do sada nije reagovala.

Demonstranti na centralnom kairskom Trgu Tahrir kažu da su odlučniji nego ikad i da se neće razići dok Mubarak ne podnese ostavku, a nastavili su da traže podršku vojske, uzvikujući: "Narod i vojska su jedno". Najave da će Hosni Mubarak podneti ostavku stizale su i u četvrtak iz više izvora.

Arhivska fotografija, 14. oktobar 1981 - Inauguracija Mubaraka (Beta)

Inače, demonstranti, koji su tražili odlazak sa vlasti Hosnija Mubaraka, dve nedelje su se okupljali samo na centralnom Tahrir skveru u Kairu, ali u poslednja dva dana proširili su proteste u druge delove prestonice, pa i u druge gradove.

Muhammad Hosni Said Mubarak, rođen 4. maja 1928. u Musaji, bio je predsednik Egipta od 1981.

Na toj poziciji nasledio je Anvara el Sadata, ubijenog u atentatu 6. oktobra 1981.

Mubaraka su smatrali jednim od najmoćnijih političara u regionu, a, iako su mu zamerali na diktatorskim potezima, uspeo je da se nametne kao prihvaćen i u zapadnom svetu.

Mnogi su skloni da to pripisuju činjenici da je Mubarak zauzeo neutralan stav u izraelsko-palestinskim sukobima.

Saopštenje egipatske vojske

Ranije danas, visoki vojni savet je odlučio da podrži Mubarakovu odluku da se do septembra obezbedi mirna tranzicija vlasti. Tako je nakon sastanka vojnog vrha odlučeno kome će se vojska prikloniti.

Vojska je u saopštenju navela da je prihvatila Mubarakov plan o mirnom transferu vlasti i održavanju fer i slobodnih predsedničkih izbora na jesen. U saopštenju je navedeno i da će vojska biti garant reformi koje je Mubarak obećao.

Vojska je poručila i da će ukinuti vanredno stanje, koje je na snazi već 19 godina, čim okolnosti to dozvole, nagoveštavajući da želi povlačenje demonstranata sa ulica, apelujući da se život u zemlji vrati u normalu. Ukidanje vanrednog stanja je jedan od glavnih zahteva demonstranata koji već više od dve sedmice zahtevaju odlazak Mubaraka s vlasti.

Vrhovni generali egipatske vojske u četvrtak su najavili da će podržati legitimne zahteve građana i da će ih zaštititi, što su mnogi protumačili kao mogući puč.

Posle govora predsednika Mubaraka, u kom je on saopštio da se neće povući s vlasti do septembra, građani su pozivali i armiju da im se pridruži i okrene leđa režimu, a jedan od lidera opozicije Muhamed el Baradej je izjavio da će "Egipat eksplodirati“.