Vlada podstiče zapošljavanje

Neki od tih gradova biće Niš, Zaječar, Kraljevo i Novi Pazar. Cilj je da Srbija zadrži atraktivne uslove poslovanja i investiranja i da ubrza privredni oporavak. Istovremeno, ekonomisti u prilivu stranih investicija vide jedno od ključnih rešenja za servisiranje javnog duga.

Prema rečima ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića, podsticaji za zapošljavanje iznosiće i do 10 000 evra, a iznos će zavisiti od grane industrije i efekta za izvoz.

"Već od maja meseca za neke industrijske centre u Srbiji koji imaju dobro raspoloživu kvalifikovanu radnu snagu, ali koji nemaju dovoljno investicija, mi ćemo udvostručiti podsticaje koje srpska Vlada daje ukoliko se pogoni kompanija smeste na njihovoj teritoriji. Podsticaji će biti do 10 000 evra po svakom novozaposlenom radniku, dakle dupliraćemo u odnosu na sadašnje podsticaje - daću jedan primer, grad Niš koji je centar južne Srbije je jedan od tih gradova za koji će važiti veći podsticaji", kaže Dinkić.

Priliv direktnih stranih investicija mora se povećati, smatra saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Stojan Stamenković.

Za održiv rast domaće privrede je neophodno da se u narednom periodu godišnje investira najmanje pet milijardi evra, kaže Stamenković.

"Ako bi došlo do priliva kapitala, pre svega kroz strane direktne investicije, onda bismo mi mogli da izađemo na kraj sa tom stopom servisiranja tog duga kroz te dve ili tri godine neto negativnog priliva kapitala, mi bismo negde sredinom ovog desetleća spustili tu stopu servisiranja duga na onih željenih 25 odsto. Nama je potrebno po nekom našem računu, procena je to, naravno nema još gotovih podataka, u prošloj godini 2009. smo imali ispod pet milijardi evra fiksnih investicija dok za pet godina bismo morali to da dignemo na oko 10, odnosno preko deset milijardi evra", kaže Stamenković.

Jedna četvrtina tog iznosa, kaže Stamenković, trebalo bi da dođe kroz direktne strane investicije, a 10 odsto bi trebalo da dođe kroz kredite od međunarodnih finansijskih insitucija koje daju duge grejs periode, niske kamate i duge rokove otplate.

Domaća štednja je u prošloj godini u investicijama učestvovala sa 14-15 odsto, a do 2020. godine iz domaće štednje bi trebalo da se obezbedi skoro 70 odsto predviđenih sredstava za investicije.