Premijer naložio popis

Mirko Cvetković je naložio ”Diposu” da napravi popis svih objekata kojima raspolažu, kao i po kojoj ceni i kojim klijentima ih izdaju. Svi sporni ugovori biće revidirani, a novo rukovodstvo ”Diposa” već je usvojilo plan rada za naredni period i utvrdilo tržišne cene zakupa državnih kvadrata.

„Promene u 'Diposu' već daju rezultate, pa je novi tim u ovom preduzeću, postavljen marta prošle godine, ostvario čistu dobit od oko 220 miliona evra, što je čak četiri puta više nego 2008“, kažu nam u Vladi.

Kako su ”Novosti” već pisale na osnovu informacija dobijenih iz ”Diposa”, zbog cena znatno nižih od tržišnih, država je, godišnje, na izdavanju luksuznih vila i stanova stranim ambasadama i ostalim klijentima gubila oko dva miliona evra. ”Dipos” trenutno raspolaže sa 444 vile, zgrade, stana, poslovna prostora i garaže, koji se prostiru na oko 87.000 kvadrata, i od čijeg rentiranja godišnje zarađuje oko šest miliona evra.

Kvadrati vila trenutno se u proseku izdaju za 10 evra, a stanovi u državnom vlasništvu i za neverovatnih 0,6 evra po metru kvadratnom. Čak i ovako niske cene nekretnina određeni broj zakupaca ne plaća redovno, a protiv mnogih nisu pokrenuti ni sudski procesi zbog dugovanja!

Dok se u Beogradu državni stanovi izdaju stranim diplomatama gotovo u bescenje, za smeštaj našeg diplomatskog kora u inostranstvu plaćaju se prilične sume. Tako je, na primer, za stan od 240 kvadrata u centru Pariza, gde je smeštena rezidencija naše ambasadorke pri Unesku Zorice Tomić, mesečno plaćano 7.000 evra. To je skoro 50 puta skuplje nego što se stan iste veličine izdaje strancima u Srbiji.

Javnost je, takođe, ostala uskraćena za informaciju ko sve koristi imovinu ”Diposa” po ovako niskim cenama. Zna se samo da su, pored diplomatsko-konzularnih predstavništava i međunarodnih organizacija, klijenti ”Diposa” i domaća privatna lica i firme.

I dok imena zakupaca ne otkrivaju, pod objašnjenjem zaštite privatnosti, u ”Diposu” priznaju da su pojedine aktuelne zakupnine na veoma niskom nivou. To pravdaju nasleđenim cenovnicima, koje je usvojilo prethodno rukovodstvo, ali i činjenicom da su mnoge nekretnine u lošem stanju, jer u njih nije godinama ulagano.

”Novosti” su pokušale da dođu do informacije ko je i po kojim kriterijumima formirao cene zakupa, ali smo opet upućivani na bivše rukovodstvo firme. Interesantno je da je Slobodan Kopanja, koji je na mestu direktora ”Diposa” bio od 2004. do 2009, i u novoj ekipi rukovodilaca kao član Upravnog odbora.

U telefonskom razgovoru Kopanja nam je samo rekao da cene ”Diposa” nisu niske i da su čak u pojedinim kategorijama jače od tržišnih.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije, kaže nam da javnost hitno mora da dobije kompletan uvid u poslovanje ”Diposa” i u način na koji se raspolaže državnim resursima.

Zoran Krasić, predsednik skupštinskog Odbora za finansije, kaže da će biti veoma teško da se pred Odborom pokrene pitanje odgovornosti zbog lošeg gazdovanja imovinom države, jer ”poslanici vladajuće koalicije nerado pristaju na otvaranje rasprava o ovako važnim problemima”.

Na koji način se do sada gazdovalo državnom imovinom ilustruje i sledeći podatak koji nam je dostavljen iz ”Diposa”.

Prethodno rukovodstvo preduzeća htelo je da 55 miliona dinara dobiti ostvarene u 2008. godini, umesto da prosledi u budžet, raspodeli zaposlenima.

Nova skupština društva je to odbila i dobit prošlog septembra uplatila u republičku kasu.

Tačno je da su cene na tržištu luksuznih nekretnina pale, ali je zaista ispod svake cene izdati stan od 100 kvadrata za 60 evra, bez obzira na to u kakvom je stanju.

Cene stanova te veličine koje diplomatama izdajemo na Dedinju i Senjaku kreću se od 800 do 1.200 evra - objašnjava za ”Novosti” Milan Pavlović, savetnik u agenciji za nekretnine ”Ambasador M”.

On kaže da im se poslednjih godina javlja veliki broj klijenata koji traže preseljenje iz ”Diposovih” vila jer godinama propadaju zbog neodržavanja.

Pavloviću takođe nije jasno kako je moguće da zakupci ne plaćaju kirije i zašto sa njima već nisu raskinuti ugovori.

„Meni se za 25 godina nije desilo da neka ambasada kasni sa izmirivanjem obaveza. Pa, Amerikanci su, na primer, plaćali sve zakupnine čak i za vreme bombardovanja, iako je ceo diplomatski kor napustio Beograd“, kaže Pavlović.