Nova mreža sudova

Beograd -- Od prvog januara u Srbiji počinje da funkcioniše nova mreža sudova.

Palata pravde u Beogradu (FoNet, arhiva)
Palata pravde u Beogradu (FoNet, arhiva)

Ona podrazumeva novu organizaciju sudova opšte i posebne nadležnosti, koju će pratiti i odgovarajuća mreža tužilaštava. Reformisano pravosuđe podrazumevalo je i ponovni izbor svih sudija i tužilaca na teritoriji Srbije, ali i preseljenje svih sudskih predmeta u nadležne sudove, njihovo razvrstavanje i digitalizaciju podataka.

Reformisanom pravosudnom mrežom, koja se primenjuje od Nove godine, država želi da obezbedi pravično suđenje u razumnom roku.

Kako bi građani imali bolji pristup sudu, stvorena je nova mreža sudova:

* Osnovni sudovi sada preuzimaju ulogu dosadašnjih opštinskih sudova, a imaće i svoje sudske jedinice koje će se nalaziti po gradovima širom Srbije. Taj sud, u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je zaprećena samo novčana kazna, ili kazna zatvora do 10 godina.

* Za dela za koje je kazna više od deset godina, ali i za suđenje u drugom stepenu nadležni su viši sudovi. Oni praktično preuzimaju najveći deo posla koji su obavljali okružni sudovi.

* Osnovana su i četiri apelaciona suda - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, koji će odlučivati po žalbama.

* Na vrhu piramide pravosudnih organa je Vrhovni kasacioni sud, koji preuzima najveći deo posla dosadašnjeg Vrhovnog suda.

Pored ovih sudova opšte nadležnosti, predviđeni su i sudovi posebne nadležnosti - gde spadaju privredni sudovi, privredni apelacioni sud, prekršajni, Viši prekršajni i Upravni sud.

Privredni sudovi nastavljaju da rade posao dosadašnjih trgovinskih, a umesto dosadašnjih organa za prekršaje formiraju se prekršajni sudovi. Upravni sud sudiće u upravnim sporovima.

Ministarka pravde Snežana Malović kaže da je cilj reforme veća efikasnost pravosuđa.

"Konkretan cilj koji želimo ovim putem da postignemo, a to je da se postupci brže odvijaju, da ne traju dugi niz godina, da generacije u porodici ne vode jedan isti postupak, jer smo imali slučaj da parnični postupci traju na primer i po 30 godina”, podseća ona.

“Znači, naš cilj je da dostignemo ono što predstavlja i evropski standard, a to je da krivični postupci traju godinu dana, parnični postupci da traju dve godine", očekuje ministarka.

Preseljenje sudskih spisa u nove sudske jedinice počelo je polovinom decembra. Svaki sudija pregledao je svoje predmete, pripremio za nastavak rada i spakovao ih u kutiju. Svi predmeti biće razdeljeni novim sudijama, koji su u međuvremenu izabrani na tu funkciju.

Međutim, zamenik predsednika Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović ne očekuju da će sve ići glatko

”Mislim da ovakva mreža sudova, sa ovim brojem određenih sudova, ne može da garantuje ni kvalitetan ni efikasan rad”, ocenjuje on.

“Ja bih lično voleo da se varam u tome i voleo bih da je Ministarstvo pravde potpuno u pravu kod ovakve mreže sudova, ali mislim da je to jedan veliki vivo eksperiment koji se radi na čitavom sudskom sistemu”, smatra Hadžiomerović.

“Bilo je mnogo logičnije da se naprave pilot programi da se u jednom sudu to proba, pa ako se pokaže kao efikasno onda da promenimo čitav sistem“, kaže on.

Predstavnici države svesni su da zbog kompletne reorganizacije mora doći do usporavanja rada sudova, ali pozitivne rezultate očekuju već ove godine.

Za sve koji imaju nedoumice otvoren je i kol centar, koji će raditi 24 sata dnevno. Brojevi telefona ovog centra su:

- 065 36 29 422

- 065 87 71 720

- 065 810 40 40