Devetočlana porodica u jednoj sobi

Devetočlana porodica Srnić iz sela Bogosavac kod Šapca i ovu zimu dočekala je u trošnoj kući od tridesetak kvadrata. Da nevolja bude veća, u jednoj sobi spavaju svi, a kako nemaju pomoćnih zgrada, u drugoj prostoriji su svinje. Bez ikakvih sigurnih izvora prihoda, Milorad školuje troje dece, a ostali se sami snalaze.

Petnaestak kvadrata trošne kuće Srnićima je sve; dečja, spavaća, radna soba i kuhinja. Dva kreveta uglavnom dele njih šestoro.

Peć na kojoj se tek može podgrejati hrana jedva je zagrevala sobu poslednjih dana. U preostalih 15 kvadrata stalo je sve što imaju, svinje i drva spremljena za zimu.

“Najteže je kada zaveje sneg i nema načina da se zaradi novac i prehrani porodica. Nemamo primanja, nemamo ništa…Od dnevnice suve živimo. Muka, teško, teško, teško”, kaže Milorad Srnić.

Na jedinom stolu u sobi desetogodišnji Vladimir radi domaće zadatke. I pored teških uslova, odličan je učenik. Skroman i ćutljiv, o svom životu nerado govori.

“Ovde spavam na jednom krevetu sa braćom i majkom i nemam stvarno uslove da živim”, objašnjava Vladimir Srnić.

Četrnaestogodišnji Vlastimir već ima zbirku nagrada osvojenih na takmičenjima iz rvanja. Druga strana medalje je njegov život. Ipak, jedino što može je da poželi lepše i bolje:

“Voleo bih da imamo veću kuću, da bude komotno”, dodaje on.

Ostalih troje dece snalaze se sami. Retko dolaze da bi braća i roditelji imali više mesta u skučenoj prostoriji:

“Kad dođu svi, onda se malo više skupimo. Uglavnom imamo krov nad glavom. Bar ne kisnemo. Nisu uslovi, ali neko nema ni ovo”, kaže Dalibor Srnić.

Fond “Humano srce Šapca” Srnićima svakodnevno dostavlja hranu i namirnice i to je jedina pomoć koju za sada dobijaju. Skromni i ćutljivi teško priznaju šta im nedostaje.