Dokument o klimi primljen k znanju

Delegati Samita UN o klimatskim promenama u Kopenhagenu, nastavili su rad posle višečasove blokade nakon što je zamenik predsedavajućeg Samita saopštio da su se zemlje učesnice saglasile da "prime k znanju" završni dokument Samita, Kopenhašku deklaraciju.

Završni dokument je juče usaglasilo 27 zemalja, među kojima su i SAD, Kina, Indija, Brazil Južnoafrička Republika i vodeće zemlje EU, a ostale zemlje učesnice Samita su se jutros saglasile da u narednom periodu dostave obaveštenje o tome da li su se priključile Deklaraciji.

Radi se o tekstu pod nazivom "Kopenhagenski sporazum", koji je pravno neobavezujući, ne sadrži konkretizovane cifre vezane za obaveze zemalja za smanjenje emisije štetnih gasova, niti cilj da se emisija ugljen-dioksida smanji za 50 odsto do 2050. godine.

Dokument predviđa da tokom januara 2010. godine zemlje same odrede i saopšte svoje nacionalne ciljeve vezane za smanjenje emisije štetnih gasova, kao i da se za šest meseci održi novi sastanak o klimi, čiji bi domaćin bila Nemačka.

Predsednik Sjedinjenih Država Barak Obama rekao je da je suština sporazuma u tome da on obavezuje sve zemlje da smanje emisiju štetnih gasova, glavnog uzročnika globalnog zagrevanja.

“Dogovorili smo se da pomognemo zemljama u razvoju, posebno najsiromašnijim i najugroženijim. Mi moramo da ispunimo naše obaveze prema njima na transparentan način. Ove tri komponente: transparentnost, ublažavanje i finansije su osnov zajedničkog pristupa koji su SAD i naši partneri prihvatili ovde u Kopenhagenu”, naveo je on.

Sporazum predviđa da osam najrazvijenijih zemalja sveta pomogne siromašnim zemljama kako bi i one bile spremne za kilimatske promene.

Potpisan je plan kojim se zemljama u razvoju obezbeđuje godišnja pomoć od 100 milijardi dolara do 2020. godine.

Obama je priznao da postoje različita mišljenja između zemalja u razvoju i razvijenih zemalja u pogledu budućih obaveza.

Predsednik Francuske Nikola Sarkozi, s druge strane, nije zadovoljan predloženim dokumentom

“Po meni tu nedostaju dve stvari: 50 odsto je cilj za 2050. godinu, ali da li je to moguće? Dakle, sa naše tačke gledišta to je obmana. A druga prevara je da ne postoje odgovarajuće, prave organizacije koje će se boriti za životnu sredinu na dug rok”, ocenio je on.

Nemačka kancelarka Angela Merkel ipak ocenjuje da je postignut izvestan napredak.

“Ovo je korak napred, ali pored tog moram da kažem da sam želela više od ove konferencije. Suočavali smo se sa činjenicom ili neće biti sporazuma ili ćemo pristati na ovo što smo sada postigli”, rekla je ona.

Direktor “Grinpisa” u Francuskoj Paskal Hasting vidno je nezadovoljan dokumentom koji su ponudili svetski lideri.

“Ovo je katastrofa. Ovo u suštini predstavlja nekoliko koraka unazad u odnosu na Kjoto. Ne postoji mogućnost da ovaj politički sporazum pretvorimo u pravno obavezujući, nema primedbi naučnika, ne postoji dugoročna vizija. Ovo je u osnovi najava nacionalnih mera koje su potpuno dobrovoljne i koje niko ne kontroliše”, ocenio je on.

Ni zvaničnik UN zadužen za klimu Ivo de Ber nije u potpunosti zadovoljan onim što je do sada postignuto u Kopenhagenu.

“Smatram da je ovde postignut skroman uspeh. Trebalo bi da su postigli više, ali ovo je dovoljno za dnevni red, mape puta - ranac pun dobrih ideja koje mogu da nam pomognu za sledeću fazu.”

Kako prenose svetski mediji, osnovni problem je u tome što dokument ne sadrži jasno određene i obavezujuće ciljeve smanjenja emisije štetnih gasova za pojedinačne države, niti postavlja tačan datum kada će ugovor biti završen.