Nemačka za, Argentina protiv

Albanija, Nemačka i Saudijska Arabija saglasile su se da proglašenje nezavisnosti Kosova nije bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Učestvujući u usmenoj raspravi pred Međunarodnim sudom pravde, zastupnici tih zemalja tvrdili su da je nezavisnost bila jedino moguće rešenje za pokrajinu.

Zagovornici nezavisnosti smatraju da Međunarodni sud pravde ne bi morao ni da donese savetodavno mišljenje jer ono neće promeniti situaciju na terenu.

A međunarodno pravo uzima u obzir činjenično stanje, insistirala je Suzane Vasum-Rajner, pravna savetnica nemačkog ministarstva spoljnih poslova.

Ona je navela da je, po svim tradicionalnim kriterijumima, Kosovo već sada država jer ima narod, teritoriju i vlast, a upozorila je da bi pokušaj promene takvog stanja mogao da destabilizuje čitav region.

Vasum-Rajnerova je rekla da Kosovo nije presedan, već da je “jedinstven slučaj” i to obrazložila sledećim razlozima: na Kosovu je došlo do masovnog kršenja prava Albanaca; od 1999. Srbija nema nikakvu moć niti uticaj na Prištinu; svi pregovori o konačnom rešenju su propali. Iz svega sledi, smatra ona, da je nezavisnost bila neizbežna.

Albanija, Saudijska Arabija i Nemačka pridružile su se argumentaciji da međunarodno pravo ne reguliše pitanje otcepljenja.

Zastupnica Nemačke iznela je stav da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti garantovala teritorijalni integritet Jugoslavije samo privremeno i da ni u jednom članu tog dokumenta nije pisalo da ona sprečava otcepljenje.

Zastupnik Albanije Johen Frovajn tvrdio je upravo suprotno, da činjenica da se Rezolucija poziva na pregovore u Rambujeu, gde je obećano da će se u odlučivanju o budućem statusu Kosova uvažiti “volja naroda”.

Nastupajući u ime Albanije, ekspert za ratno pravo Teri Gil objašnjavao je da se princip teritorijalnog integriteta vezuje za odnose između dve zemlje, ali ne i na unutrašnje odnose unutar neke zemlje, u kojoj deo populacije, posle višegodišnje isključenosti iz društva i kršenja prava odluči da iskorisiti pravo na samoopredeljenje.

Gil inače smatra apsurdnim pozive demokratskih vlasti u Srbiji da se obnove pregovori o konačnom rešenju za Kosovo.

"Da li treba zaboraviti 1999. godinu ako sadašnja Vlada želi da vrati autonomiju? To je apsurd. Za građane Kosova to je neprihvatljivo. Oni ne veruju i ne žele da ostanu u Srbiji”, rekao je Gil.

“Takvi predlozi osuđeni su na propast. Jedini način da Srbija povrati suverenitet na Kosovu bilo bi silom koju bi morala da odobri međunarodna zajednica”, naveo je on.

I u nastupu predstavnice Nemačke Suzane Vasum-Rajner je bilo političkih poruka: da Nemačka podržava i Kosovo i Srbiju i da ih vidi kao buduće članice Evropske unije.

Ona je naglasila da kosovski slučaj ne treba posmatrati kao presedan, jer je reč o jedinstvenom primeru.

Jedinstvenim ga čini to što je bilo masovnog kršenja ljudskih prava Albanaca, što je Srbija izgubila moć i uticaj na Kosovu i konačno, zato što su propali pregovori o budućnosti Kosova.

“Jedino što je ostalo bila je nezavisnost Kosova”, smatraju u Nemačkoj.

Stavovi Argentine

Odgovarajući na ove stavove, zastupnica Argentine podsetila je da su pregovori trajali manje od dve godine, što je daleko kraće od vremena koje je bilo potrebno da se reše neki drugi, slični slučajevi.

“Trebalo je sedam decenija za rešavanje problema u Južnoj Africi, kao i čitav vek da Hongkong bude vraćen Kini”, rekla je Suzana Ruiz-Čeruti.

Na početku svog izlaganja, ona je rekla da se Argentina uključila u raspravu kako bi odbranila međunarodno pravo koje je prekršeno jednostranim aktom proglašenja nezavisnosti.

“To činim i u ime Argentinaca koji su poginuli u mirovnim misijama u bivšoj Jugoslaviji”, navela je Čerutijeva.

Prema oceni Argentine, proglašenje nezavisnost u direktnoj je suprotnosti sa Rezolucijom 1244, koja je bila obavezujuća za privremene organe samouprave na Kosovu.

Kršenjem Rezolucije poništen je i autoritet Saveta bezbednosti koji je Rezoluciju usvojio poštujući Povelju UN koja garantuje teritorijalni integritet suverenih država.

Ona je rekla da je Argentina, kao tadašnja članica Saveta bezbednosti, glasala za Rezoluciju, ali da to nikada ne bi učinila da je namera bila, kako se čulo u izlaganjima onih koji podržavaju nezavisnost, da se Rezolucijom otvore vrata otcepljenju Kosova.

“Deklaraciju o nezavisnosti usvojile su privremene institucije Kosova uz podršku koju su još pre toga imale od nekih zemalja. To predstavlja mešanje u unutrašnja pitanja suverene zemlje”, rekla je Čerutijeva.

Prema njenom mišljenju “apsolutno ništa u Rezoluciji ne podstiče secesiju”, a Savet bezbednosti i nema ovlašćenja da na takav način dovodi u pitanje integritet neke zemlje.

“Rezolucija govori o konačnom rešenju, ali sve dok se dogovor o tome ne postigne ostaje postojeće stanje”, smatra Čerutijeva i zaključuje da “ako Savet bezbednosti nije mogao da nametne rešenje za Kosovo onda to svakako ne mogu biti ni privremeni organi samouprave”.

Odgovarajući na tezu da se pitanje teritorijalnog integriteta postavlja samo u odnosima između zemalja, Čerutijeva je upitala šta da se radi sa Bosnom, Gruzijom, Azerbejdžanom i drugim zemljama, gde se separatistima poručuje da moraju da poštuju teritorijalni integritet zemlje.

Ona je upitala i zašto bi se Kosovo smatralo jedinstvenim slučajem, ako je konflikt nastao u suverenoj Srbiji, ako je u pokrajini uspostavljena međunarodna misija i ako su u toku bili pregovori o konačnom rešenju.

“Ništa od ovoga ne može biti osnov za jednostrano proglašenje nezavisnosti”, rekla je Čerutijeva.

Ona se usprotivila pozivima da se sud uopšte ne izjašnjava pozivajući “najveći pravni autoritet Ujedinjenih nacija” da izjašnjavanjem po pitanju Kosova, reši dilemu “duplih standard u budućnosti”.

Saudijska Arabija uključila se tek formalno u usmenu raspravu. Ambasador te zemlje u Hagu Abdulah Alšagrud, u svega nekoliko minuta, podržao je nezavisnost Kosova, “jer je tako odlučio narod” i podsetio da takav stav podržava i jedan broj zemalja članica Islamske konferencije.

Lokalni političari bez velikih očekivanja

Predstavnici Albanaca sa juga Srbije i predstavnici Srba sa Kosova nemaju velika očekivanja od procesa u Hagu.

Jedini albanski poslanik u parlamentu Srbije Riza Halimi proces na Kosovu smatra nepovratnim.

"Realno gledano, ja mislim da su procesi na Kosovu nepovratni. Ne verujem da će se bilo koja odluka Međunarodnog suda praktično imati efekta na samom terenu i apsolutno ja mislim da se previše ulaže i nada i previše se taj politički potencijal orijentiše na odluku koju će da donosi taj sud", ocenjuje Halimi.

Predsednica Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća na Kosovu i Metohiji Rada Trajković veruje da odluka koju Međunarodni sud pravde bude doneo neće zadovoljiti ni Prištinu ni Beograd.

"Međunarodni sud pravde je sastavljen od sudija zemalja koje su članice koje su priznale nezavisnost i koje nisu priznale nezavisnost. Učesnici u raspravi isto tako su najmoćnije zemlje Saveta bezbednosti koji će isto tako iznositi svoje stavove. Normalno da se ovde govori o pravu države i o pravu na samooopredeljenje. Biće različita tumačenja. Ne očekujem da će biti odluka ni za jedne ni za druge", kaže Trajkovićeva.