Neusvajanje zakona sve izvesnije

Posle niza kritika struke na račun izmena Zakona o informisanju, u parlamentu se formira grupa opozicionih partija koja planira da obori zakon tako što će svi njihovi poslanici doći na glasanje. Posle naprednjaka, i DSS i Srpska radikalna stranka, najavljuju da će biti u klupama kada se bude glasalo i da će glasati protiv.

Iz SPS-a ponavljaju da za zakon neće glasati, kao i da se neće predomisliti ni zbog aritmetike.

U slučaju zakona o informisanju, aritmetika će odigrati najbitniju ulogu. Uskraćivanjem podrške dela vladajuće koalicije iz SPS-a, Jedinstvene Srbije i PUPS-a, sudbina zakona svodi se na prostu činjenicu – što više poslanika u sali, to su manje šanse za njegovo usvajanje.

Deo opozicije tvrdi da će upravo iz tih razloga doći na sednicu. Poslanik DSS-a Zoran Šami i šef poslanika radikala Dragan Todorović kažu da će njihove stranke glasati protiv:

“Rezultat tog glasanja zavisi od stava drugih stranaka da li će biti prisutni ili neće, ali šta god se i kako god se završilo to ni na koji način ne opravdava vladajuću većinu, bar njen deo na čelu sa DS-om, koji donose jedan ovakav neustavan i nedemokratski zakon”, kazao je Šami.

“Potrudićemo se, ako to bude stvarno tačno da jedan broj vladajuće većine neće glasati za ovaj zakon, da taj zakon oborimo. I ono što je vrlo važno, treba da dođu svi. Mi smo svim našim poslanicima rekli – i onima koji su na odmoru, i onima koji nisu, i onima koji su planirali da idu - da moraju da vode računa o tome da u danu za glasanje moraju da budu u parlamentu”, kaže Todorović.

Iz SPS-a odgovaraju da se nisu predomislili. Za Branka Ružića, šefa poslaničke grupe SPS-Jedinstvena Srbija, mogućnost da opozicija obori zakon koji predlaže vlada nije motiv da uz zakon stanu.

“Prosto ne želim da se bavim spekulacijama šta će određene opozicione poslaničke grupe uraditi u danu za glasanje, a povodom glasanja o tom zakonu. Mi imamo princip, dakle, ne bavimo se aritmetikom i matematikom”, kaže Ružić.

Ima li vladajuća većina strategiju da odbrani zakon, odgovara šefica poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija.

“Sudbina svih zakona zavisi od toga da li je postignuta saglasnost o dovoljnom broju poslanika koji će za njega glasati, pa će tako to biti i sudbina zakona o informisanju. Namera opozicije da svojim skoro apsolutnim prisustvom u sali obore ovaj zakon jeste legitimna, i mu tu nemamo šta da komentarišemo”, kaže ona.

Kolundžija demantuje navode pojedinih opozicionih partija da sa nekim poslanicima lično pregovaraju da ne dođu na sednicu.

Strategiju za obaranje zakona podržavaju i naprednjaci, dok u LDP-u kažu da su protiv ovakvog zakona i da se neće predomisliti.

UNS ponovo traži povlačenje zakona

Udruženje novinara Srbije (UNS) ponovo je danas zatražilo povlačenje predloženih izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju iz skupštinske procedure.

UNS je pozvao skupstinski Odbor za kulturu i informisanje da Vladi predloži povlačenje zakona u celini, jer se "amandmanima ne mogu ukloniti njegovi nedostaci".

Ukoliko se Odbor ipak odluči za razmatranje prispelih primedbi i amandmana, UNS predlaže da se uvaži predlog o brisanju odredbe o obaveznom gašenju medija ukoliko je račun osnivača blokiran više od 90 dana u toku prethodne godine.

U saopštenju UNS-a je ukazano da bi amandmanom morala da se precizira i dilema u vezi sa tumačenjem prepostavke nevinosti, tako sto će jasno da se navede da se u javnom glasilu niko ne sme oglasiti krivim za kakvo kažnjivo delo pre pravosnazne odluke suda ili drugog nadležnog organa.

UNS je takođe zatražio da se visina predloženih kazni uskladi sa odredbama Zakona o privrednim prestupima i Zakona o prekršajima, kao i da se u kaznenim odredbama privredni prestupi zamene prekršajima, osim u slučaju kažnjavanja distributera.

U saopštenju se podseća da je UNS sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije (NUNS) i Asocijacijom medija usaglasio i predlog da prenos i raspolaganje pravima na javno glasilo i njegovo izdavanje bude slobodno, kao i da se novčane kazne ne vezuju za prihode od prodatog tiraža i oglasnog prostora, a da uslovna kazna u slučaju prvog prestupa treba da važi za sve prekršaje.