Svetska banka: Kredit za Srbiju

Ovaj zajam namenjen je srpskom budžetu i ne može se koristiti za finansiranje investicija u Srbiji. Novac bi trebalo da posluži kao podrška razvoju, ekonomskom krizom već poljuljane privrede Srbije, a moći će da se povuče tek pošto se ispune već dogovoreni projekti.

Zajmom Svetske banke trebalo bi da se finansira kredit za podršku srpskom budžetu, koji je odobrila Međunarodna banka za obnovu i razvoj.

Zajam je odobren sa rokom otplate od 20 godina i periodom mirovanja od osam godina. To je prvi od tri kredita predviđena za podršku reformama koje treba da sprovede Vlada Srbije.

“Ovo nije novac za građenje autoputa, odnosno Koridora 10, to je druga vrsta investicije. Ovaj kredit je specifično fokusiran samo na poboljšanje privrednog ambijenta“, poručio je šef beogradske kancelarije Svetske banke Sajmon Grej.

“Očigledno je da je privredni ambijent dosta lošiji za investitore u poslednjih 6-7 meseci. Što više Srbija poboljša poslovni ambijent, to će privući više investitora, oni će stvoriti više radnih mesta, i to će biti bolje za Srbiju“, ocenio je on.

U Svetskoj banci naglašavaju da ovaj novac nije namenjen za investicije u infrastrukturu, već samo za podršku budžetu.

Grej navodi i da je za sada bankarski sektor u Srbiji stabilan, kao i da će do glavnih problema, kada je reč o ekonomskoj krizi, doći u privredi, odnosno proizvodjačkoj industriji.

Iz ranije ugovorenog paketa od 600 miliona dolara sa Svetskom bankom, 400 miliona je predviđeno za izgradnju Koridora 10.

“Srbija će do 2012. godine uložiti 1,6 milijardi evra za razvoj putne infrastrukture na Koridoru 10, i za to je finansijska konstrukcija već zatvorena. S druge strane, tu je i oko 1,7 milijardi evra za razvoj železničke infrastrukture na tom koridoru, i za to tek treba obezbediti novac“, objasnio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

Osim na pozajmicu od Međunarodnog monetarnog fonda, Srbija računa i na odobrenje dodatnog kredita Svetske banke od 300 miliona dolara.

"Ako govorimo o kreditu od 300 miliona evra, koji je jutros pominjao potpredsednik Vlade Đelić, to se trenutno razmatra u Svetskoj banci. Nadamo se da ćemo tokom aprila moći da damo konačnu procenu, gde stojimo u pogledu tog zahteva", objasnio je Grej.

Predstavnik te finansijske institucije kaže da se taj zahtev Srbije sada razmatra u Svetskoj banci, i da bi konačan odgovor Srbija mogla da dobije u aprilu.

Jelašić: Potrebno smanjenje potrošnje

Ukoliko Vlada Srbije rebalansom budžeta poveća deficit u državnoj kasi, bez promene njegove strukture u pravcu smanjenja rashoda za tekuću potrošnju i ukoliko se izvori za pokriće deficita svedu samo na zaduživanje i prihode od privatizacije, Srbija bi mogla ostati bez novog aranžmana sa MMF-om, izjavio je danas guverner NBS Radovan Jelašić.

Jelašić je naglasio da se slaže sa stavom ministarke finansija Diane Dragutinović, da bi fiskalna politika trebalo da bude ekspanzivnija, ali ne na način da se budžetski deficit pokriva na teret zaduživanja i prihoda od privatizacije, već na teret prilagođavanja.

Jelašić je za najnoviji broj Ekonomist magazina istakao da to znači značajno smanjenje tekuće potrošnje i značajno povećanje investicija.

Na pitanje da li ga brinu stavovi predstavnika Vlade Srbije da ne treba očekivati smanjenje penzija i plata koje se isplaćuju iz budžeta, te da li to znači da neće biti kresanja potrošnje, Jelašić je kazao da to znači da ćemo duži vremenski period živeti sa većom stopom inflacije.

On je istakao da to takođe znači da su veće šanse da u narednom periodu pre dođe do slabljenja, nego jačanja kursa dinara.