Mesić: U Jasenovcu ubijeno 80.000

Ovaj broj Mesić je u intervjuu za slovenački list "Večer" naveo poručujući Italiji da "nije svako ko je četiri godine ratovao u Drugom svetskom ratu bio i nedužan". Naime, hrvatski predsednik je nedavno predložio da se organizuje sastanak na kome bi se pomirile Slovenija, Hrvatska i Italija, što je slovenački predsednik Danilo Tirk odbio podsetivši na zločine Italije u Drugom svetskom ratu.

Tirk je rekao da zločini zahtevaju da se Italija jasnije suoči sa zločinima fašizma, ali i podsetio na to da mnogi od tih zločina još uvek nisu kažnjeni, kao i da u Italiji još uvek nije došlo do potrebne katarze.

Mesić u "Večeru", povodom njegovog odbijenog predloga, kaže da se predlog zapravo ticao i Slovenije, BiH, Crne Gore i Italije, koja je ubijala u svim tim, pomenutim zemljama.

Tim povodom se Mesić osvrće i na "fojbe", odnosno jame u koje su nakon Drugog svetskog rata oslobodioci bacali ljude kojima nije suđeno.

"Našim sadašnjim prijateljima Italijanima želim da kažem, zašto se uvek sećaju samo fojbi u koje su pobacali ljude kojima pre toga nije suđeno. Ništa ne pominju pređašnje četiri godine rata, u kojima nije svako ko je ratovao bio i nedužan", kaže Mesić i dodaje da nije svako ko je završio u jami bio i nedužan.

"Moramo znati šta je bilo pre i šta je bila posledica", kaže Mesić za "Večer".

Mesić je ovom prilikom kritikovao i hrvatske biskupe, koji svaki put idu da se poklone žrtvama iz Blajburga, a do sada se niko od njih nije ogradio od tih zločina.

"U Jasenovcu je ubijeno 80.000 hiljada ljudi - Jevreja, Srba, Roma, hrvatskih antifašista, koji nisu doživeli nikakvo suđenje. Pa, tamo nije otišao ni jedan hrvatski biskup", rekao je Mesić.

"Medijacija da, ali neobavezujuća"

Predsednik Hrvatske je u intervjuu za slovenački list "Večer" rekao je da bi Slovenija i Hrvatska morale da prihvate pomoć u rešavanju problema nastalog slovenačkom blokadom daljih pregovora Hrvatske sa EU zbog nerešenih graničnih pitanja, koju im nudi Evropska komisija.

Ponuda Evropske komisije da se formira tročlana medijacijska grupa stručnjaka, koju bi vodio Marti Ahtisari, za Mesića je prihvatljiva, ali pod uslovom da ne presuđuje, odnosno da njihovo rešenje ne bude obavezujuće.

"Ipak, ti ljudi ne mogu da reše suštinu problema. Samo mogu da predlože način rešavanja", rekao je Mesić za "Večer" i dodao da od Ahtisarijeve komisije očekuje da će se posavetovati sa obe strane, pogledati njihove dokaze i ponuditi put rešenja.

"Ne želimo da bi arbitrirala. Neka radije kaže ko bi to najbolje rešio, da li je to Međudržavni sud u Hagu ili Međunarodni sud za morsko pravo u Hamburgu. Možda je na raspolaganju još koja druga međunarodna sudska instanca", kaže Mesić.

On medijaciju vidi kao jedno od rešenja, dok bi drugo moglo da bude zamrzavanje problema na nekoliko godina, kao što je Hrvatska uspela da se dogovori sa Crnom Gorom oko Prevlake.

Istovremeno, opoziciona Slovenačka narodnjačka stranka traži od predsednika parlamenta i vlade da, s obzirom da se još uvek ne zna kada će u parlamentu biti glasanje o ratifikaciji protokola o pristupanju Hrvatske NATO savezu, ponovo omogući poslanicima uvid u dokumenta, koje je za ulazak u NATO Hrvatska morala da priloži.

Pomenuta stranka je naime, kako navodi, utvrdila da je u dokumentaciji dosta spornih navoda koji se tiču slovenačke teritorije, odnosno očitog prejudiciranja granice među državama, iako nisu predložene konkretne geografske karte.

Za ovu stranku je ključno pitanja, pred glasanje u parlamentu: "Sa kojom teritorijom ulazi Hrvatska u NATO?"