Usvojen Bušov plan pomoći

Međutim, plan mora ponovo da ide pred Predstavnički dom Kongresa, koji je u ponedeljak odbacio njegovu prethodnu verziju, što je izazvalo velike potrese na svetskom finansijskom tržištu.

Senatori su, sa 74 glasa za i 25 protiv, izglasali novu, dopunjenu verziju plana Bušove administracije za spasavanje američkih finansijskih institucija. Jedna od novih mera koje su unete u proširenu verziju plana oporavka jeste predlog da se gornja granica štednih uloga, koje federalna vlada osigurava, poveća sa 100.000 na 250.000 dolara. Predsednički kandidati, rapublikanac Džon Mekejn i demokrata Barak Obama, doputovali su u Vašington kako bi glasali za taj plan. Mekejn nije govorio na Kongresu, dok je Obama istakao da plan nije savršen, ali da moraju da se preduzmu nepopularne, ali neophodne mere kako bi se spaslo finansijsko tržište.

„Mi ne smemo da rizikujemo da ekonomija SAD, kao posledicu, svetsku ekonomiju povuče u veoma, veoma duboku rupu. Zato poručujem i demokratama i republikancima koji su glasali protiv da podrže plan. Hajde da uradimo ono što je dobro za zemlju, zato što je vreme za akciju“, kazao je Obama.

„Kao što su se 11. septembra svi lideri ujedinili, tako moramo i u vreme krize. Ovim merama imamo drugu šansu da dokažemo da je Vašington sposoban da vodi ovu zemlju. Ako finansijski plan ne uspe u Kongresu ponovo, trenutna kriza postaće katastofa“, ističe Mekejn.

Međutim, mnogi senatori i dalje se oštro protive njegovom usvajanju.

Džim de Mint, senator Južne Karoline, koji se protivi planu, smatra da on vodi zemlju u pogrešnom pravcu. „On tera nedužne poreske obveznike da garantuju za politiku vlade i greške Vol strita, to postavlja pitanje poverenja konstatno varanim građanima Amerike“, dodaje taj senator.

U zaključnoj trgovini na Vol stritu, najvažniji indek Dau Džons, koji meri akcije 30 industrijski najmoćnijih kompanija u SAD, imao je najveći ikad zabeležen dnevni pad od 778 poena. U očekivanju pozitivne odluke američkog Kongresa, poslovanje na deviznim berzama juče je izazvalo nešto veće interesovanje, pošto je evro u Njujorku pao ispod psihološki važne granice od 1,40 dolara.

Indeksi berzi u Aziji i dalje padaju

Uprkos odluci u Senatu, ključni indeksi berzi u Aziji nastavili su sa blagim padom.

Tokijski Nikkei 225 i južnokorejski indeks pali su za oko 1 odsto, a najveći pad zabeležio je ključni indeks berze u Hong Kongu - Han Šeng, za više od 5 odsto.

"Investitori pokušavaju da predvide da li će američki plan sprečiti recesiju tržišta. Ukoliko dođe do recesija, Sjedinjene Države povući će Aziju za sobom. Za sada nemamo baš pozitivne rekacije tržišta na plan, zbog toga što on ne rešava problem suštinski", objašnjava Darijus Kovalčik, analitičar berza u Hong Kongu.

"Ovo je veoma teško vreme za svetsku ekonomiju. Verujem da je plan spasavanja američke ekonomije dobro rešenje i da će se tržište, ukoliko bude konačno usvojen, malo oporaviti", kaže Kim Hak-Kjun analitičar berza u Južnoj Koreji.

"Srbija će izbeći negativne efekte"

Potpredsednici Vlade Srbije Božidar Đelić i Mlađan Dinkić ocenili su da globalna finansijska i ekonomska kriza, zahvaljujući intervenciji američke vlade, neće imati direktne negativne efekte u Srbiji.

"Očekujem da će kriza biti sanirana pre nego što bi se ti negativni efekti odrazili na našu zemlju", kazao je Đelić novinarima i naveo da su finansije povezane i da kriza na jednom kraju sveta izaziva posledice na svakoj tački.

On je rekao da "nisu u pravu oni koji kažu da je SAD to i zaslužila", jer, kako je naveo, "ako bude loše njima, moglo bi da bude loše i nama".

"Ono što je naša sreća u ovoj ekonomskoj svetskoj nesreći jeste činjenica da je naša centralna banka bila mnogo rigoroznija od američke centralne banke", rekao je Dinkić.

Dinkić je ocenio da je greška američke centralne banke bila ta što je dozvolila da takve finasijske institucije rade bez nadzora i najavio da će predložiti guverneru NBS-a i ministru finansija da sve finansijske institucije, osim komercijalnih banaka, budu stavljene pod superviziju centralne banke, uključujući i investicione fondove.

"Kukali su naši bankari zašto su visoke stope obavezne rezerve, kukali su pojedini finansijski stručnjaci zašto Srbija ne dozvoli osnivanje filijala stranih banka nego moraju to biti posebna pravna lica, ali to nas je upravo sada spasilo, jer smo potpuno nezavisni od tokova kapitala stranih banaka", kazao je Dinkić.

On je naveo da su se naše domaće banke za veće investicije pozajmljivale kod svojih matica i da će to "u izvesnom smislu izazvati trzavice".

"Intervencija američke vlade od neverovatnih 700 milijardi dolara psihološki će, pre svega, stabilizovati berzu", ocenio je Dinkić i naveo da su institucije, koje su u Americi krahirale, u Srbiji tek u začetku.

Đelić i Dinkić prisustvovali su u Nišu prvom "Niškom investicionom forumu", najavljujući da će se taj grad, posle Kragujevca, naći u središtu pažnje Vlade Srbije u pogledu privrednog i infrastrukturnog razvoja.