Veza readmisije i viza

U Briselu je u toku prva runda pregovora predstavnika Evropske unije i tima Beograda o sporazumu o readmisiji, što je ključno pitanje za dobijanje viznih olakšica jer se kontrolom migracija utvrđuje sposobnost zemlje da kontroliše ko prelazi njene granice. Zato svi ilegalni imigranti iz Srbije moraju biti u nju i vraćeni.

Da bi Srbija dobila vizne olakšice i brže došla do tzv. bele šengen liste, potrebno je da postigne sporazum o readmisiji i obaveže se da će prihvatiti svoje državljane koji u Evropi ilegalno žive.

Kontrola migracija ključna je za dobijanje viznih olakšica i dolaska do bele šengenske liste jer se tu vidi sposobnost zemlje da kontroliše ko i koliko puta prelazi njene granice.

Šefica vladine kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević ne očekuje da će po tom pitanju biti većih problema. "To je jedna od vrlo osetljivih bilateralnih materija i odnosi se na pitanje ilegalnih migracija", kaže ona.

"Srbija ima dobru praksu sprovođenja bilateralnih sporazuma o readmisiji, tako da, gradeći na tim iskustvima, ne verujemo da postoji neka mogućnost za probleme", smatra ona.

"Nas sada očekuje da napravimo naše konsolidovane verzije sporazuma, da ih uputimo Briselu i onda već sredinom januara da ponovo na ekspertskom nivou sa predstavnicima Evropske komisije razgovaramo o viznim olakšicama", kaže ona.

Ne zna se koliko treba primiti

Međutim, tačan broj tih ljudi se ne zna, procene se kreću i do 150.000, a među njima je mnogo građana sa Kosova, koji poseduju papire države Srbije, ali nisu pod njenom kontrolom. Najviše građana Srbije ima u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Francuskoj.

Vladina Kancelarija za ljudska i manjinska prava raspolaže različitima podacima. Prema procenama UNHCR-a, prošle godine je oko 22.000 državljana Srbije i Crne Gore tražilo azil u zemljama Zapadne Evrope, kaže za B92 Marija Vujnović, pomoćnica direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

"Pretpostavljamo da će mnogo zahteva za azil biti odbijeno jer je Srbija sada bezbedna, sigurna država i da ne bi trebalo da postoji razlog da ti državljani dobiju azil i pretpostavlja se da će tih 22.000 u jednom trenutku biti vraćeno u Srbiju", kaže ona.

"Druga procena, Saveta Evrope, iz 2003, navodi da ih je 100.000 do 150.000, najviše romskog porekla, iz SCG, koji treba da se vrate na osnovu sporazuma o readmisiji. Najveći broj naših državljana ilegalno živi u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Francuskoj i s tim zemljama imamo najviše aktivnosti po pitanju readmisije", kaže ona.     

"Kako bismo mogli da potpišemo bilo kakav sporazum o viznim olakšicama, moramo da znamo koliko je naših državljana van naše države i da imamo uvid u način na koji oni prelaze granicu i na koji način borave u zemljama Zapadne Evrope", kaže Vujnovićeva.

"Srbija mora da pokaže da je spremna da kontroliše svoje granice, da zna koliko se njenih građana nalazi van tih granica, na koji način ulaze i izlaze u državu kako bi uopšte mogla da ostvari mogućnost za belu šengensku listu", kaže ona.

MUP nadležan

MUP Srbije nadležan je za realizaciju sporazuma. Prema dosadašnjoj proceduri, pošto zemlja EU uputi zamolnicu da se u Srbiju vrati osoba koja nema pravo na legalan boravak, MUP utvrđuje identitet, odnosno da li ta osoba ima važeći pasoš ili dokument Srbije. Kada se to utvrdi, vraća se u zemlju.

Država treba da osmisli kako će normalno integrisati te ljude, kaže Marija Vujnović. "Očekuje se od Srbije da prihvati sve svoje državljane, odnosno ljude koji su prošli kroz Srbiju i imaju to kao poslednje mesto prebivališta pre ulaska u jednu od zemalja EU", navodi ona.

"Srbija od država EU očekuje konkretan podatak o broju ljudi koji će biti vraćen. To do sada nije postojalo, ali je jedan od ključnih preduslova kako bi Srbija mogla da se spremi da integriše povratnike normalno u društvo", navodi ona.

"Bez znanja o broju lica koja će se vratiti u određenoj godini Srbija ne može da isplanira budžetska sredstva koja su neophodna za integraciju tih lica", kaže ona.

Srbija ima zaključenih 15 sporazuma o readmisiji, sa 17 država Zapadne Evrope i Kanadom. Zajednički sporazum koji bi u Briselu mogao biti zaključen na proleće 2007. odnosiće se na sve članice EU.