Koncentracije benzena u padu

Kako je saopšteno iz opštinskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine, zagađenost je porasla oko 10.30, kada je na mernom mestu Vojlovica koncentracija benzena iznosila 30,3 mikrograma, tri puta više od dozvoljene granice. Redukovani sumpor tada je iznosio 8,1 mikrogram po kubnom mestru vazduha, a zabeležen je i nagli rast toluena od 33,8 mikrograma.

Predstavnica Sekretarijata Ljiljana Krčadinac rekla je agenciji Beta da je pozvala dežurnog Rafinerije nafte Pančevo i pitala da li se kod njih nešto dešava, ali da je on odgovorio da nema nikakvih poremećaja u radu fabrike.

Ubrzo posle toga, vrednosti zagađujućih materija počele su naglo da padaju, dodala je Ljiljana Krčadinac.

U 11.30 benzen je pao na 4,3 mikrograma, redukovani sumpor na 2,9 i toluen na 4,2 mikrograma po metru kubnom vazduha.

Zbog zagađenja Pančeva danas je u Beogradu održan protest, o čemu možete čitati ovde.

Gužva u dečjem dispanzeru

Nakon poslednjeg talasa aerozagađenja u Pančevu oko sedamdesetoro dece javilo se lekarima zbog problema sa disajnim organima.

Načelnica Dispanzera Gordana Ilkić kaže da u Pančevu oko 1.000 dece predškolskog uzrasta ima probleme sa opstruktivnim bronhitisom i astmom i da se posle svakog aerozagađenja na inhalaciju javi od 30 do 40 mališana. Prema njenim rečima, u sredu je bilo najgore.

"Sem dece koja inače imaju hroničnu bolest pluća i koja nam se jako često javljaju, juče su nam dolazila i deca koja inače nemaju tih tegoba, ali su prethodne noći imali učestali nadražajan kašalj", kaže ona.

"Ta deca su nam došla u relativno velikom broju, a nekoliko dece je došlo sa difuznom koprivnjačom po koži. Roditelji te dece su primetili da im se, inače kada je povećano zagađenje, pojavljuju te promene po koži", kaže Ilkićeva.

Direktorka pančevačkog Zavoda za zaštitu zdravlja Ljiljana Lazić izjavila je da se poslednjih godina u Pančevu beleži povećanje broja obolelih od respiratornih bolesti i kod odraslih i kod dece.

Merne stanice za najzagađenije gradove Vojvodine

Pored Pančeva i Beočina, najzagađenije opštine u Vojvodini su Novi Sad, Zrenjanin, Sombor i Kikinda, uz njih i Deliblatska peščara, izjavio je vojvođanski sekretar za zaštitu životne sredine Zoltan Đarmati.

On je za novosadski "Građanski list" rekao da je pokrajinska vlada raspisala tender za nabavku automatskih mernih stanica za utvrđivanje zagađenja vazduha koje će biti postavljane u najzagađenijim mestima u Vojvodini.

"Planiramo da napravimo mrežu po Vojvodini pomoću koje bismo mnogo efikasnije mogli pratiti aerozagađenja", kazao je Đarmati.

On je rekao da su, pored Pančeva, najzagađeniji Novi Sad - zbog Rafinerije nafte, i Kikinda - zbog Livnice. Još uvek je problematičan i Beočin koji je poslednjih godina smanjio zagađenje životne sredine.

Ko sve zagađuje Srbiju

Procenjuje se da u Srbiji ima nekoliko stotina velikih industrijskih zagađivača, a njihovim radom posebno su ugroženi gradovi Bor, Šabac, Pančevo i Kragujevac, izjavio je predstavnik beogradske nevladine organizacije Ekoforum Mihajlo Maričić.

Na mapi crnih ekoloških tačaka slede Beograd, Novi Sad i Niš, a svaki od tih gradova ima visoku koncentraciju nekog od specifičnih zagađivača, zavisno od tipa industrije ili postrojenja koja se nalazi u njemu ili njegovoj okolini, rekao je Maričić agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, preduzeća iz oblasti industrije naftnih derivata, hemijske, tekstilne, metaloprerađivačke i mašinske, građevinske i prehrambene industrije najveći su industrijski zagadivači životne sredine u Srbiji. On je naglasio da, pored velikih zagađivača, postoji i veliki broj manjih.

Maričić kaže da je veliki problem nedostatak nacionalnog katastra zagađivača, pomoću kojeg bi se pod nadzor stavili svi zagađivači, i mali i veliki, od rafinerija nafte do pržionica kafe.

Umesto katastra zagađivača

Prema podacima te organizacije, neki od velikih zagađivača su cementare BFC - Beočin, "Novi Popovac" - Paraćin i Cementara Kosjerić, kao i rafinerije u Pančevu i Novom Sadu.

Zatim, hemijska i metalurška postrojenja - Petrohemija i Azotara u Pančevu, FOM u Novom Beogradu, Agrohem u Novom Sadu, "Zorka" i Azotara u Subotici, FKS u Elemiru, HK Prahovo i Topionica olova u Zavali.

Okolinu zagađuju i fabrike "Magnohrom" u Kraljevu, "Šamot" u Aranđelovcu, "Toza Marković" u Kikindi i Fabrika kreča "Jelen Do" u Požegi.

Među zagađivačima su, kako je rekao Maričić, i fabrike papira "Matroz" u Sremskoj Mitrovici i "Božo Tomić" u Čačku, kao i veliki industrijski kompleksi "Prvi partizan" - Užice, Valjaonica bakra i aluminijuma u Sevojnu, "Ju-Es stil" u Smederevu i Hemijska industrija "Zorka" u Šapcu.

Podaci Ekoforuma ukazuju da životnu sredinu zagađuju i "Zastava" u Kragujevcu, Rudarsko-topioničarski basen Bor, "Trajal" u Kruševcu, "Goša" u Smederevskoj Palanci i "Tigar" u Pirotu.

Na spisku su i DIN iz Niša, "Duga" Beograd, stočne farme i klanice u Bačkoj Topoli, Somboru, Zrenjaninu, Ćupriji i Sremskoj Mitrovici, fabrike šećera Senta, Vrbas i Crvenka, kao i Industrija mesa Karneks u Vrbasu.