Odobren početak pregovora o Kosovu

Savet bezbednosti se slaže sa opštim mišljenjem specijalnog izaslanika generalnog sekretara Kaja Ejdea da je, uprkos izazovima sa kojima se i dalje suočavaju Kosovo i ceo region, došao trenuak da se krene u sledeću fazu političkog procesa.

Savet bezbednosti odobrava nameru koju je izneo generalni sekretar Kofi Anan za početak političkog procesa za utvrđivanje budućeg statusa Kosova, izjavio je predsedavajući Saveta bezbednosti za oktobar, rumunski ambasador Mihnea Motok.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan rekao je da će najverovatnije odrediti bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija za specijalnog izaslanika u pregovorima o budućem statusu Kosova.

Šef UNMIK-a Seren Jesen Petersen izjavio je da očekuje da će generalni sekretar UN tokom ove nedelje imenovati specijalnog predstavnika za pregovore i da će to najverovatnije biti finski diplomata Marti Ahtisari. "To znači da pregovori mogu da počnu već sledeće nedelje", rekao je Petersen beogradskim novinarima. On je ponovio da pregovori pružaju mnoge mogućnosti ostvarivanja progresa u oblastima kao što su sloboda kretanja i povratak raseljenih lica.

Petersen međutim navodi da postoje i rizici: "Jasno je da postoje osobe na obe strane koji ne žele da nas vide kako napredujemo u pregovorima. Takve osobe misle da nasiljem mogu da zaustave pregovore i naša je obaveza da ovo bude demokratski proces, baziran na dijalogu kao jedinom opcijom koja omogućava napredak. Mislim da nasilje na Kosovu nije organizovano, ali moramo da budemo realistični. Ulazimo u veoma ozbiljnu fazu a neki od tih ludaka možda će pomisliti da je nasilje jedini način da se kreće napred. Oni naravno greše, a mi ćemo im to i pokazati".

Seren Petersen je izjavio da je zadovoljan onim što je čuo od premijera Koštunice i da su, kako je naveo, ambasadori u Savetu bezbednosti sa velikim interesovanjem saslušali stavove Beograda: "Mislim da je ovo bio prvi put da je međunarodna zajednica čula jasne stavove Vlade Srbije kada su u pitanju pregovori. Te stavove će sigurno u razmatranje uzeti i specijalni izaslanik za pregovore. Ono što je rekao premijer Koštunica na neki način je i srpski doprinos početku pregovora u kome će naravno biti dosta opreza u i kome postoji dosta neslaganja".

Reakcije na odluku SB UN

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica je rekao da ga nije iznenadilo predsedničko saopštenje Saveta bezbednosti UN u kojem se preporučuje početak pregovora o budućem statusu Kosova. Koštunica je za RTS rekao da se u predsedničkom saopštenju navodi da je jedna faza u oceni standarda na Kosovu za nama, da mnoge stvari nisu urađene i da u drugoj fazi treba uraditi mnogo toga što nije u prethodnih pet godina".

Koštunica je kazao da se posle sednice Saveta bezbednosti sreo i sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom. Predsednik Vlade Srbije je kazao da je u tom razgovoru istakao da pitanje statusa Kosova treba tražiti u direktnim razgovorima Srba i Albanaca, kao i da specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, koji uskoro treba da bude izabran, treba da omogući te razgovore.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbiji predstoji period teških i kompleksnih pregovora o budućem statusu Kosova. Tadić je rekao da je odluka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o otpočinjanju pregovora o statusu Kosova i Metohije - očekivana.

"Prostor za odbranu naših interesa je sužen, jer smo nasledili teške posledice vlasti Slobodana Miloševića i Srpske radikalne stranke", rekao je predsednik Srbije. "Legitimne državne i nacionalne interese branićemo argumentovano uz jedinstven plan i strategiju".

Zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić je rekao da državna delegacija SCG, kada se radi o statusu Kosova, ne sme da pristane na ucene i pritiske, i da se mora striktno držati rezolucije 1244.

On je rekao se da je Savet bezbednosti informisan da je stanje na Kosovu neodrživo i da ga treba menjati ali se niko nije usudio da kaže da bi Kosovo trebalo da dobije nezavisnost, iako je to provejavalo iz govora Kaja Eidea i Sorena Jesen-Petersena.

"Voleo bih da smo izašli sa jačim zahtevima, a da svedemo svoju želju na ono što je izneo Vojislav Koštunica, da neko ne pomisli kako smo izneli nešto što ne možemo da ostvarimo", rekao je Nikolić.

Bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović je rekao da je ishod sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija očekivan i da Srbija treba da se pripremi za naredne korake u tom procesu. Svilanović, koji je član i Međunarodne komisije za Balkan, očekuje da će narednih dana biti poznato da li će bivši finski predsednik Marti Ahtisari biti specijalni izaslanik Generalnog sekretara UN za pregovore.

Svilanović je apelovao na državne činovnike da ubuduće obaveštavaju građane Srbije o realnim mogućim ishodima svakog narednog koraka.

Tok današnje sednice SB UN

Na početku sednice pred članovima Saveta bezbednosti izveštaj je podneo specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija za standarde na Kosovu Kai Eide. On je rekao da nikada neće biti pravi trenutak za status Kosova, jer je reč o osetljivom pitanju. Eide je kao poseban problem naveo činjenicu da su osnovna polazišta dve strane suprotna, sa vrlo malo zajedničkog: "Uprkos nedostacima koje sam pomenuo ja zaista verujem da je došlo vreme da se počne proces pregovora o budućem statusu, jer je međunarodnim angažovanjem počeo proces i on se ne može prekinuti, niti zaustaviti, jer mi smo se od stagnacije premestili u očekivanje i ne smemo se opet vratiti u stagnaciju. Ulazak u proces budućeg statusa ne znači ulazak u poslednju, već u sledeću fazu međunarodnog prisustva".

Nakon Eidea, svoje viđenje o početku pregovora o statusu Kosova izneo je šef UNMIK Soren Jesen Petersen. On je naglasio da razgovori o statusu Kosova mogu da imaju samo pozitivan efekat. Prema njegovim rečima, stavovi Beograda i Prištine su suprotstavljeni, ali će tako i ostati,ako ne počnu razgovori o statusu: "Proces  statusa Kosova može da ima samo pozitivan efekat na region uključujući i Srbiju, što se tiče mira, stabilnosti i ekonomskog rasta. Iako put koji nam predstoji će sigurno biti težak, svima nam mora biti jasno da nastavljanje ovog statusa kvo nije održiva opcija".

Svoje viđenje o pregovorima o statusu Kosova, nakon Petersena, izneo je premijer Srbije Vojislav koštunica. U svom obraćanju, Koštunica je rekao da Srbija i Crna Gora očekuju od Saveta bezbednosti da obezbedi da se ne odstupi od nenarušivog principa poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

"Mi smo, unutar tih najopštijih okvira, bezrezervno opredeljeni za kompromisno rešenje i spremni da pokrajini Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu SCGobezbedimo suštinsku autonomiju.“, rekao je Koštunica.

Planirano je da nakon uvodnih izlaganja govornika u Savetu bezednosti bude otvorena rasprava, nakon čega će, ukoliko rasprava bude tekla pozitivno, generalni sekretar UN-a Kofi Anan označiti početak pregovora o statusu Kosova i imenovati specijalnog predstavnika UN-a za te pregovore.

Celo obraćanje premijera Koštunice Savetu bezbednosti možete pročitati u dokumentima.

Sednica Saveta bezbednosti UN posvećena Kosovu nastavljena je neformalnim konsultacijama ambasadora zemalja članica.

Pored stalnih članica SB UN, SAD, Rusije, Kine, Francuske i Velike Britanije, nestalne članice saveta su u ovom trenutku Argentina, Benin, Brazil, Danska, Grčka, Japan, Filipini, Tanzanija, Alžir i Rumunija, koja u ovom mesecu predsedava Savetom bezbednosti.

EU: Obe strane

Izvori u Evropskoj uniji tvrde da su dogovoren stepen i sadržina autonomije za Srbe na Kosovu ključ i za utvrđivanje statusa Kosova. Pomenuti izvori i dobro upućene diplomate u Briselu objasnili su da se pod autonomijom za Srbe podrazumeva ceo složen proces decentralizacije kojim se garantuju bezbednost, pravna zaštita, obrazovanje i zdravstvo i povezanost opština s većinskim srpskim življem.

U krugovima EU se smatra da pregovori o statusu Kosova neće i ne bi trebalo da traju duže od devet meseci, a najviše godinu dana, jer bi duže trajanje pregovora izazvalo veliku zategnutost u regionu, posebno na Kosovu. To ne znači da će, zbog pretnji albanskom pobunom, Kosovo do tada dobiti uslovnu nezavisnost jer ni rešenje bez saglasnostiSrbije ne donosi željenu stabilnost regiona. Stav EU oličen je u zajedničkoj politici EU i svodi se na to da stanje jeste neodrživo, ali da rešenje o statusu mora pre svega značiti nagodbu srpske i albanske strane, a koju će garantovati međunarodna zajednica. Na snazi je i zaključak da granice mogu biti menjane samo dogovorom i da kosovski Albanci Pokrajinu ne mogu pripajati ili ulaziti u sastav drugih susednih teritorija sa albanskim stanovništvom. Evropski stav i stav Kontakt-grupe da standardi, tj. stvaranje demokratskog i političkog i ekonomskog poretka na Kosovu, u saglasnosti s načelima EU, moraju biti sprovođeni tokom pregovora.

Izvori u EU su potvrdili da među članicama Unije ima mišljenja da bi Kosovo trebalo da dobije uslovnu nezavisnost, ali i stavova da bi to izazvalo još veće probleme u regionu i da bi moglo značiti presedan za separatističke težnje u nekim državama EU.

"Politika Beograda prema Kosovu položila prvi ispit"

Politika prema Kosovu i Metohiji koju su zajednički definisali predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica, danas je položila prvi ozbiljniji ispit, rekao je nakon prvog dela sednice Tadićev savetnik Leon Kojen.

"Premijer je izuzetno ubedljivo izneo naše stanovište i naše osnovne poglede na rešavanju kosmetske krize sada kada se, gotovo sigurno ulazi u fazu razgovora o budućem statusu pokrajine. Važno je da premijer nije izneo samo naše insistiranje na suvernitetu i nepovredivosti granica teritorijalnog integriteta zemlje, već je vrlo ubedljivo predočio i naše viđenje samih pregovora", kazao je Kojen.

Savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić je kazao da generalni sekretar UN još nije odlučio o izaslaniku za status Kosova i datumu početka razgovora.

"U Njujorku još ne znaju o tačnom mandatu koji će imati specijalni izaslanik generalnog sekretara UN. Kada on bude dobio mandat, onda će i Beograd reagovati sa formiranjem pregovaračkog tima", rekao je Samardžić u pauzi današnje sednice.

Po njegovim rečima, nema razloga da Beograd žuri, obzirom da SB UN prvi vuče poteze. "Spremni smo na sve. Pregovarački tim ćemo sastaviti jako brzo. Platformu za pregovore imamo već nekoliko meseci, ona je definisana na državnom vrhu. Ne treba se uzbuđivati i žuriti", rekao je Samardžić, koji sa premijerom Koštunicom prisustvuje sednici Saveta bezbednosti.

Kosumi: Bez uslovljavanja nezavisnosti

Premijer Kosova Bajram Kosumi kaže da će Kosovo posle pregovora prihvatiti da međunarodna zajednica nadgleda ili savetuje vlasti u Prištini, ali i da Zapad više ne može da uslovljava nezavisnost Kosova. Kosumi očekuje i da će posle pregovora o statusu Kosova međunarodna zajednica poslati posmatračku ili savetodavnu misiju kao psihološku i praktičnu garanciju da će biti poštovana prava etničkih grupa, ali i dodao da Kosovo mora biti nezavisna i suverena država.

Novinar Radija KiM Marijana Simić javlja da su u Prištini političari zadovoljni činjenicom da će Petersen pred SB UN pročitati pismo Bajrama Kosumija. Albanci se nadaju da će Evropska unija preuzeti neku ulogu na Kosovu, a u Prištini se pominje i neka vrsta transakcije, u smislu da Kosovo treba da dobije nezavisnost, a Srbija novac, dok Srbi strahuju od novog 17. marta, naročito posle izveštaja o naoružanim grupama na Kosovu.

Slovenački predsednik Janez Drnovšek je danas ponovio svoje stavove oko nezavisnosti Kosova, koje su pre nekoliko dana dovele do ozbiljnog pogoršanja odnosa dve zemlje. Novi nastup Drnovšeka sadrži čak i oštrije ocene od onih od pre nekoliko dana.

"Kažiprst": Predrag Simić o pregovaranju

Predstojeći pregovori o statusu Kosova biće tema i emisije "Kažiprst" Radija B92 u utorak, u kojoj će gost biti Predrag Simić, ambasador SCG u Francuskoj, koji je prisustvovao pregovorima o Kosovu u Rambujeu početkom 1999. Biće reči o tehnologiji pregovaranja, atmosferi tokom takve vrste pregovora, o tome kakvi su pritisci i uslovljavanja, da li postoji ponuda trgovine i u kakvom obliku i sl.

"Kažiprst" počinje u 9.30 na Radiju B92, a pitanja gostu možete postaviti ovde.